„REKAO MI JE DA JE PUCAO I UBIO NEŠOVIĆA“: Bosketov drug do detalja otkrio šta se dešavalo u noći ubistva na Senjaku!

Mario Stanković, jedan od osumnjičenih u slučaju ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku, prošle nedelje je ponovo saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde je do detalja opisao šta se dešavalo kobnog 12. maja u lokalu, ali i sve o odnosu Saše Vukovića Bosketa, koji je priznao ubistvo, i žrtve. On je pred tužiocem priznao da je pomagao Vukoviću nakon pucnjave.

Stanković je jedan od privedenih zbog slučaja ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku. Zbog pomenutog zločina privedeno je 11 osoba, među kojima je Saša Vuković Boske, koji je označen kao pucač, a tokom istrage priveden je i bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za neprijavljivanje krivičnog dela.

Stanković je prošle nedelje ponovo saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a on je kobnog dana bio sa Vukovićem i sumnjiči se da mu je pomogao nakon izvršenja krivičnog dela.

Na početku iskaza Stanković je naveo da je sa Vukovićem veoma blizak.

„Ja sam sa Sašom Vukovićem najbolji prijatelj, znamo se preko 15 godina i maltene smo kao braća“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, odnosi između Vukovića i Nešovića počeli su da se pogoršavaju još tokom leta 2025. godine.

„Imam utisak da je tada počelo njihovo udaljavanje, a njihovi odnosi su malo zahladneli. U novembru 2025. godine imali su zajednički problem sa trećim licem i nakon toga Saša je otišao na put. Mi smo inače često išli na kafu u lokal na Senjaku „Rustik“, tu je dolazilo celo to društvo bez nekog posebnog dogovora. Ja sam nastavio tu povremeno da dolazim i tu sam viđao i Nešovića. Nakon što je 31. januara pokušano Nešovićevo ubistvo, ja sam neposredno posle toga otišao na put i nakon što sam se vratio viđao sam se sa njim svakodnevno 5., 6., 7. i 8. februara otprilike i tada sam i lično prvi put čuo da Nešović ima neke zamerke u odnosu na Sašu. Ja sam hteo da relaksiram te odnose, ali sam video da to što ja pričam nema neku težinu ili uticaj. Nakon ovoga ja sam se sa Nešovićem slabije viđao, između ostalog i zato što je on zbog tog događaja potpuno promenio svoju rutinu, nabavio je blindirani automobil i sl. Nakon što se Saša vratio sa puta ja znam posredno iz njegove priče da je između njih dvojice došlo do većih tenzija“, izjavio je Stanković na saslušanju.

Kako je naveo, Vuković mu je govorio da između njega i Nešovića postoje sve veće tenzije.

„U Saši je tinjala neka nelagodnost i imao je želju da to reši razgovorom“, rekao je Stanković.

Kobna noć u restoranu

Govoreći o 12. maju 2026. godine, Stanković je ispričao da su on i Vuković tokom dana zajedno obilazili više lokacija, da bi uveče otišli u restoran „27“, gde su se sastali sa Veselinom Milićem i još nekoliko ljudi.

„Saša se čuo sa Veselinom koji je bio u restoranu „27“ i pozvao je i mene da sa njim odem tamo. Ja sam inače Milića znao površno i nisam toliko učestvovao u njihovom druženju. Naglašavam da sam ja video da Saša sa nekim razgovara telefonom, a on mi je potom rekao da se čuo sa Milićem, da sede u restoranu „27“ sa društvom i da ga je zvao da popiju piće. Mi smo otišli tamo, Veselin je tu bio sa nekim prijateljima, jedno lice Boško, koga ja znam površno, mislim da je neki advokat, a drugo sam upoznao to veče, Sale Adok, mislim da je Adok zapravo naziv neke njegove firme. Mi smo seli sa njima, neobavezno razgovarali, svako sa svakim, u restoranu je bila puštena muzika. U jednom trenutku Veselin je pričao sa nekim telefonom, a zatim je zamolio nas trojicu da odemo jer imaju neke svoje razgovore. Mislim da sam čuo da treba Nešović da dođe, ja ne znam ko je to spomenuo od svih koji su bili za stolom, ali sam ja to tako skapirao. Prilikom odlaska Saša me je zamolio da svratim do Danke da mi da neki novac da mu donesem kako ne bi morao da cima momke iz obezbeđenja obzirom da ja već idem. Ne znam da li se on sa njom čuo pre ili nakon što je to meni rekao. Boško, Adok i ja smo otišli, pozdravio sam se sa Boškom i otišao do Danke“, ispričao je on.

Nakon izvesnog vremena, kako tvrdi, napustio je restoran da bi od Danke uzeo kesu koju je trebalo da preda Vukoviću.

„Kesa je bila plastična, crne boje ili tako nešto. Nisam gledao sadržinu, ali mi je delovalo da je unutra novac“, rekao je.

Istakao je da se vratio u lokal i kesu dao Saši i dodao da su tada za stolom sedeli Vuković, Nešović i Milić. Nakon što je kesu predao Vukoviću, otišao je iz restorana i krenuo ka Ceraku. U jednom trenutku je dobio poziv sa nepoznatog broja.

„Javio mi se Saša, uznemiren. Pitao sam ga: „Šta je bilo, je l’ neki problem?“, a on mi je rekao da je pucao i ubio Nešovića. Ja sam bio iznenađen i uplašen, nisam tako nešto očekivao, okrenuo sam auto misleći da je on još tamo i došao u restoran vrlo brzo“, rekao je i dodao:

„Saša me je ponovo zvao dok sam bio neposredno ispred restorana, pitao je gde sam, ima li policije i molio me je da uđem, da vidim šta se dešava i da pokupim njegove stvari. Ja sam došao na bočni ulaz, vrata mi je otvorio vlasnik Lule. Unutra sam video Nešovića za stolom. Bio je mrtav“.

Kako tvrdi, Nešović je sedeo za stolom sa glavom spuštenom na njega.

„Lule i ja smo krenuli da rasklanjamo čaše, da skupljamo čaure. Stigao je i Saša, pa smo telo stavili na ćebe, izneli ga na bočni ulaz i ubacili u Luletov automobil“, rekao je Stanković.

„Bacio sam čaure, sat i opuške“

Stanković je detaljno opisao i šta se, prema njegovim tvrdnjama, dešavalo nakon iznošenja tela iz restorana.

„Bili smo pod adrenalinom, puno smo pili i nismo odmah znali šta ćemo. Saša je pozvao sestru i tražio broj brata Dejana“, ispričao je.

Dodao je da je tokom vožnje ka Pazovi uklanjao tragove.

Sa ostružničkog mosta bacio sam neke čaure, Nešovićev fitnes sat i opuške od tompusa. Fitnes sat sam skinuo kada sam bio sam u vozilu na putu ka Pazovi“, rekao je.

„Saša se veoma kajao“

Prema njegovim rečima, posle svega su se ponovo sastali u restoranu na Senjaku i zajedno otišli ka Pazovi, a potom i prema Šapcu. Istakao je i da se do hapšenja nije odvajao od Vukovića.

„Saša i ja smo se razdvojili pa smo se kasnije ponovo našli i od tada se više nismo razdvajali sve do trenutka hapšenja. Otišli smo u Pazovu, uglavnom on je telefonirao, ja ne znam sa kim. U međuvremenu nas je popustio alkohol, primetio sam da se Saša veoma kaje zbog svega. Mi smo se ponovo našli sa Dejanom, ja se sada ne sećam tačnog sleda događaja zato što smo išli za Šabac gde je Saša od nekog svog prijatelja trebao da pokupi neke pare. U svakom slučaju on i Dejan su bili u drugim kolima i razgovarali, kada smo išli u Šabac bili smo svo troje u jednim kolima, a ovako smo bili u dva automobila. Bio je taj Luletov „Santa fe“ i Dejanov „Punto“. Mi smo u kolima čak nešto i dremali, u nekom trenutku smo ostavili taj „Santa fe“, Saša se čuo sa nekim svojim kumom i mi smo otišli u njegovu firmu u Surčinu. Dejan nas je tamo ostavio, a on je bio negde u blizini kada smo lišeni slobode“, rekao je Stanković.

Govoreći o dokazima pronađenim na njegovoj garderobi, rekao je da ne zna kako su se na odeći našle barutne čestice.

„Pretpostavljam da čestice na rukama potiču od tih čaura koje sam skupljao“, izjavio je on.

Tokom iskaza osvrnuo se i na odnosu Vukovića i bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića.

„Meni je poznato da su Milić i Vuković bliski, družili su se porodično, sećam se da je Milić i bio prilikom proslave Dankinog rođendana, a mislim i da im deca idu zajedno u školu“, rekao Stanković.

Na pitanje o Vukoviću, rekao je i da se njegov prijatelj stalno kretao naoružan.

„Vuković se uvek kretao naoružan, posebno poslednjih pet-šest meseci. Taj dan je bio naoružan od jutra“, zaključio je Stanković u svom iskazu.

Telo zakopano

Podsetimo, Aleksandar Nešović ubijen je 12. maja u restoranu „27“ u Senjaku.

Njegovo telo nađeno je nedelju dana kasnije, zakopano u selu Jarkovac. Ubijeni Nešović slovio je za pripadnika kriminalne grupe Dejana Stojanovića Keke.