Nešto simpatičnije ne pamtim da sam gledao. Roditelji treba da budu ponosni, svaka čast za ovog momka, ne pamtim kad sam zadnji put ovako uživao gledajući neku reportažu, zlatnog dečka majko mila. Toliko pameti u mladom detetu jos ne videh, kapa do poda, retko se viđa ovako vredan i pametan momak… samo je mali deo komentara na neverovatnu priču čobančetu Adnanu Kuraliću (14) iz mesta Tojšića u Bosni.
Njegova priča počinje kada mu je bilo samo pet godina, kada je i počeo da čuva ovce. Za svoj prvi džeparac kupio je sebi jagnje, a od jednog jagnjeta do trinaeste godine uspeo je da napunio ceo tor.
Kako je rekao za tv „Tatabrada“, kada je svoje ovce prvi put prodao, plakao je, ali je i našao način da ponovo zaradi i kupi nove.
Kako je ispričao ovaj mladi čobanin, sa ovcama ima mnogo posla, ali jagnje mu nije predstavljalo problem.
–Većinom dođem, ona se sama ojagnji. Nemam problem što se tiče njih – rekao je Adnan.
Kako je naveo, prvo jagnje kupio je za 100 maraka koje mu je dao deda sa mamine strane.
–Pre sam imao jednu ovcu, đedo mi je dao 100 maraka da kupim janje. Od tog janjeta skupilo se pet, šest ovaca. I drugi ded je imao ovce i ja sam ih s njim ponekad čuvao i kao nagradu mi je znao dati jagnje. Kad se ded razbolio, hteo ih je prodati i dao mi novac da prodam i svoje i njegove. Ja sam došao kući i plakao i onda sam došao i bacio im one pare: “Džaba vama vaše pare, ja ovaca ne dam”. Ipak sam ih morao prodati, ali onda sam kupio junicu da othranim tele. Ponovo sam skupio novac i povukla me želja za ovcama. Kupio sam tri ovce i malo pomalo one se tako jagnjile i sad ih ima dosta, od njega sam uzeo i za tor i čobanice… – ispričao je on.
Svoje ovce posebno ceni, pa je često nepopustljiv kada je cenkanje u pitanju.
–Ja kad kažem, tako je. Oćeš uzeti ili nećeš. Ja se ne ljutim… Ako je ovca 300, ti daj 200, pa može – ne može i zdravo. Nikad se ne zna, mogu ja i sniziti cenu. Ja kažem što jeste… – rekao je Adnan.
Mladi čobančić kaže da je briga o ovcama velika obaveza, ali i da nema mnogo sa kim da se igra, jer su svi na mobilnim telefonima.
–Neko kaže da ne bi mogao da čuva… Ja nekad pustim njih po čitav dan. Neko kaže i ja bih ovako… Pa šte ne uradiš?! Najgore je što je to svaki dan obaveza. Nema se sa kim sada igrati, svi su na telefonima. Ne kažem, imam i ja telefon, ali svi su kao ovisnici – kaže Adnan, koji zaključuje da mu škola ne ide ni najbolje, ni najgore.
PROČITAJTE VIŠE:
DETE ZA PRIMER: Anđela ima 12 godina, čuva ovce i krave i odličan je đak!
Izvor: Luftika
Foto: Printscreen Youtube / tatabrada.tv
