Connect with us

Dijaspora

RAKIJOM OPIO MAJAMI: Kod Miroslava crnci motaju Karađorđeve, baba iz Venecuele mesi ćevape, a “ljutu” piju – svi! (VIDEO)

Published

on

Neki krenu na krstarenje da bi tamo proveli medeni mesec ili upoznali nekog zanimljivog, potrošili zarađeni novac ili naprosto uživali. U ovoj našoj, balkanskoj priči, glavni junak, kao i mnogi pre njega sa onih naših brdovitih prostora, na kruzer se ukrcao ne bi li zaradio neki dinar, pardon dolar, i pobegao od neizvesne sudbine u zavičaju.

Miroslav Banjac iz Banjaluke krenuo je na plovidbu leta gospodnjeg 2006. godine. I onda dalje, od luke do luke, vodio ga je put koji je postao njegov život. Za razliku od onih koji bi na palubi proveli 15 dana i vratili se svojim kućama, njemu je lađa postala sve.

KAD JE DOSADILO NA BRODU, SNOVE OSTVARILI NA KOPNU: Miroslav dežura za šankom, dok je Marija sa decom

-Na kopnu sam bio kuvar, sa završenom ugostiteljskom školom, pa sam tim poslom nastavio da se bavim i na moru. Životno iskustvo koje sam stekao ta tih devet godina provedenih na brodu je neprocenjivo, ali u jednom trenutku zasitio sam se i poželeo da radim nešto drugo. Počeo sam da razmišljam o tome šta bih radio na kopnu. Naravno, da otvorim svoj restoran je bilo prvo što mi je palo na pamet. Na tim putovanjima često smo pristajali u Majamiju, pa sam imao prilike da upoznam grad i raspitam se malo.

`Beš Majami bez ćevapa

-Prvo što sam shvatio kao Bosanac i gurman jeste da nigde ne mogu da se pojedu dobri ćevapi, samo neki zamrznuti, u hlebu, gde im nije mesto. A onda sam čuo da tu, blizu obale, ima jedan Turčin, da je otvorio restoran ali da nema pojma, da nije čovek iz te priče, već programer, kompjuteraš…I tako je nastao Rakija Lounge, priseća se Miroslav početaka nečega što će uskoro postati prava pravcata franšiza, jer je u međuvremenu pokrenuo i Rakija Grill, a sprema se i otvaranje Rakija bara, u kompleksu u kome su snimljene one završne scene iz filma “Scarface”, u kome legendarni Al Paćino, kao Toni Montana, posle bitke dostojne jednog Bate Živojinovića, gine izrešetan sa hiljadu kuršuma i sa balkona spektakularno pada u bazen.

Ali, o tome malo kasnije…

Uskoro sledi i priča o tome kako su rakija i ćevapi osvojili Majami…Stay tuned! Čitaj Serbian times! ❤️💪🇷🇸

Posted by Serbian Times on Sunday, December 20, 2020

Da vidimo prvo kako je Miroslavu pošlo za rukom da Amerikance i turiste iz celog sveta, koji čine većinu posetilaca Rakija Lounge-a, “proda” ćevape, uštipke i karađorđevu šniclu?

U Majamiju i okolini ne živi mnogo ljudi poreklom sa Balkana. Uglavnom su to sezonski radnici koji kuvaju i poslužuju u hotelima i restoranima, tako da je naš junak morao da smisli kako da u jednom turističkom gradu privuče dovoljno posetilaca, “stranaca”, da bi restoran opstao, za početak. Ali, to ne znači i da je odustao od balkanskih specijaliteta. Naprotiv…

Uz malu pomoć prijatelja i naravno – i rakije!

-Takose, naćose i pice imaju svi, tako da sam odlučio da gostima ponudim nešto novo – balkansku hranu, napravljenu od najkvalitetnijih sastojaka i po malo prilagođenoj recepturi, uz neke dodatke. Čak sam i neka klasične, omiljene američke grickalice, poput pilećih krilca, servirao sa našim šmekom, što se mušterijama veoma dopalo. I naravno, na sve to je došla njeno veličanstvo – rakija!

U početku, Amerikancima je rakija bila malo prejaka, ali je Miroslav pronašao vrste koje su zadovoljile njihov ukus, naročito vodeći računa da ih dobro ukomponuje sa hranom. Danas oko 90% gostiju “Rakija Lounge”-a ne zna gde se nalazi Balkan.

NIŠTA BEZ RAKIJE: Amerikancima je prvo bila prejaka, posle su se privikli

-Meni je u mom poslu, dok sam bio na brodu, a i pre toga, mnogo značilo kad je dobra atmosfera. U takvim okolnodstima rad je pesma. Zato sam, kad sam odlučio da otvorim restoran, prvo pozvao prijatelje i kolege koje sam upoznao radeći na brodu. Svi smo sijali od sreće što smo ponovo zajedno, pa su to osetili i naši posetioci. Naravno, trebalo je sve to organizovati, sastaviti dobar meni, doterati ambijent. Rezultat je došao vrlo brzo, kaže Marija Banjac za Serbian Times

Koliko drži do njegove “šire familije”, kako naziva svoje zaposlene, govori i situacija s proleća ove godine, kada su njegovi lokali bili zatvoreni zbog pandemije korone, ali je Miroslav brinuo o svojim zaposlenim svakodnevno ih snabdevajući hranom iz kuhinje “Rakija Lounge” i “Rakija grilla”. Takođe, već tradicionalno pred Novu Godinu deca radnika dobijaju novogodišnje paketiće.

Kad crnci motaju Karađorđevu

Uskoro se, međutim, Miroslav našao u malom problemu. Iako je svoj tim uglavnom popunio našim ljudima, zafalili su mu kuvari koji znaju da prave naše specijalitete, mešaju ćevap meso, motaju sarme i karađorđeve.

Nije mu preostalo ništa drugo nego da počne da obučava lokalne afro Amerikance i imigrante iz latinske Amerike i sa Kariba, kojih je u Majamiju i na Floridi najviše.

Danas ćevape u našoj kuhinji pravi baka Elizabeta iz Venecuele, koja iako ima preko 70 godina, napravi i po 2.000 ćevapa dnevno, a postala je pravi majstor za šampite, krempite, baklave i druge naše poslastice. Karađorđeve šnicle, s druge strane, rolaju moja crna braća Džo i Gilbert.

Imamo samo jednu Srpkinju u kuhinji, koja po svom sastavu liči na Ujedinjene nacije, jer u njoj kuvaju ljudi sa svih strana sveta. Sami mesimo i pečemo naše hlebove i somune, s ponosom ističe Miroslav, a koliko je ozbiljan kada je kuhinja u pitanju svedoči i činjenica da, kada god se prave neki novi recepti, svi moraju da izađu iz prostorije, da bi receptura ostala – tajna.

Utorkom, kada veliki broj naših ljudi koji rade u Majamiju i okolini ima slobodan dan, u “Rakija Lounge” se organizuju žurke na kojima se pušta “naša” muzika.

-To je prilika da se sretnemo, opustimo i ispričamo, a na tim žurkama se mogu čuti svi dijalekti i jezici bivše Jugoslavije. Skupe se svi oni dobri ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, oterani sa onih prostora, gde uspevaju samo rođačke i političke veze.

-Takve balkanske žurke od skora pravimo i u našem novom “Rakija Grillu”, koji smo otvorili na istom mestu gde sam pre 14 godina prvi put izašao sa broda, tražeći internet. Ovde se Balkan spojio sa ostatkom sveta, ističe Miroslav, a kao šlag na tortu i potvrda njegovih reči pred nama se pojavljuje šef sale Fredi, Meksikanac oženjen devojkom iz Velesa u Makedoniji, koji na mešavini srpskog i makedonskog, koja malo vuče na španski, kaže:

-A sta kazete za jedan desert, moze?

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva (Rakija Lounge), Ivana Milano

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement