Koliko puta vam se desilo da odete negde i posle nekoliko dana vam toliko nedostaje domaća kuhinja? Pa, ukoliko dođete u London tu dozu nostalgije ćete lako zadovoljiti u restoranu koji predstavlja pravi srpski raj, piše Miodrag Dimitrijević za Nova.rs.
Ustao samo tog jutra u šest ujutru, završio ko zna koliko tekstova i propratnih aktivnosti. U jednom trenutku su me čak i najurili sa tribine, a nakon celodnevne jurnjave nisam mogao da se setim boljeg načina da se „povratim u život“ nego da pojedem nešto domaće.
Trebalo mi je verovatno deset sekundi od kada su creva u stomaku krenula da se uvrću, tuku i bune da odlučim da je vreme da pređem i pola grada, ali da ću tamo sigurno naći ono što mi treba.
Put metroom je trajao oko sat vremena, a onda sam doživeo onaj sličan osećaj kao kada beduin posle celodnevnog lutanja pustinjom naiđe na oazu. I nije bila fatamorgana.
Ušao sam u restoran i odmah video tu čuvenu sobu koju mnogi znaju kao Zvezdin kutak. Godinama već znam za ovo mesto, pokušao sam da odem u toku Vimbldona, ali je tada to bilo praktično nemoguće s obzirom da sam bio smešten daleko na jugu grada. Ovog puta sam mogao da posetim čuveni „Fulham kitchen“.
Nisam bio siguran da li bi automatski trebalo da se ponašam kao da sam u Srbiji, pa sam nesigurno naručivao na engleskom dok nisam došao do dela „Ćevapi in somun“. Devojka koja je tu radila je odmah reagovala srdačno „Tako kaži, pet ili deset?“. I tako više nikakvih nerazumevanja nije bilo.
Fotografisao sam lokal da bih vam pokazao mali deo srpskog raja, a onda upitao da li je u redu da to objavim. Očekivano, nije bilo nikakvih problema. I dok sam već uveliko uživao u ćevapima, pivu, luku, pa čak i ajvaru (verujte mi bio je odličan) naišao je i jedan od vlasnika. Robert se pozdravio sa mnom srdačno, popričali smo i otkrio mi je da stalno odlazi na Zvezdine mečeve. Seo je i ćaskali smo kao da se znamo godinama što vam oslikava kakva je atmosfera ovde, baš ono što mnogi ne uspevaju da pronađu nigde van Srbije.
Znao sam i ranije (verovatno svi u Srbiji sada znaju za „Fulham kitchen“), ali mi je samo potvrdio da su redovni gosti ovde bili ili to i dalje jesu Nemanja Matić, Aleksandar Mitrović, a „Luka Milivojević je juče ovde bio sa porodicom“.
Srpski fudbaleri su poklonili veliki broj dresova koji sada stoje u ovom restoranu, sa autogramima i porukama koje govore koliko su zaista dobri prijatelji sa vlasnicima. Kada je stigao i drugi vlasnik Željko ubrzo se napravila čitava srpska ekipa, zaista nije bilo nikakve razlike da li sedite u Skadarliji ili usred Londona.
Stalno odlaze zajedno na fudbalske mečeve, a imaju velike planove i za Svetsko prvenstvo u Kataru, verujte mi bio sam oduševljen.
Ovaj kratki beg sa Lejver kupa doneo mi je jedno neočekivano zabavno popodne jer su vlasnici i svi gosti srdačni i spremni na šalu. Svi su bili tako neposredni, ponudili su me i rakijom (budite uvereni da je sve tu), jer sam uzeo i kiseli kupus… Zaista sve je bilo savršeno, pa mi ni vožnja od sat vremena nije predstavljala apsolutno nikakav problem. I da, nisu mi dozvolili da platim, iako sam pokušao.
Uostalom, uverite se i sami zašto Englezi dolaze da jedu ćevape i da piju naše pivo…
Kada god budete imali potrebu da u Londonu čujete malo srpskog – znate gde treba da se uputite. Ili ukoliko vam se „samo“ jedu sjajni ćevapi.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Nova.rs
Foto: Nova.rs /Printscreen Instagram @fulhamkitchen
