Connect with us

Amerika

RAĐANJE TREĆE AMERIKE: Lori Lajtfut, žena koja je otkrila Ameriku i od Čikaga napravila Gotam Siti

Published

on

Protesti u Srbiji su, očekivano, bili i prošli, dok ovi u Americi i dalje traju, nekad manjim, nekad većim intezitetom. Ali jasnom tendencijom da potraju sve dok postoji i najmanja šansa da Bajden zameni Trampa u Beloj kući. A vrlo je verovatno da će se nastaviti i posle 3.novembra (dan izbora), ukoliko demokratski kandidat po treći put omane u pokušaju da se dočepa Ov(r)alnog kabineta.

Ovih dana u medijskoj je žiži verbalni višeboj predsednika Donalda Trampa sa gradonačelnicima nekoliko metropola (Čikago, Njujork, Portlend, Sent Luis, Atlanta, Detroit) u kojima je kriminal poprimio dramatične razmere, grobari imaju pune ruke posla, a policija bezuspešno pokušava da zauzda razularene bande koje koriste anarhičnu situaciju nastalu usled protesta protiv policijske brutalnosti i njihove navodne rasne dimenzije da ostvare svoje lukrativne ciljeve. Ili da, naprosto, potamane jedni druge.

Demokrate između rata i Trampa

Razlog za prepucavanje Trampa i gradonačelnika američkih varoši je njegova namera da, nakon Portlenda i Kanzas Sitija, i u druga mesta pošalje federalne agente koji bi, u okviru akcije pod nazivom “Legend” (po četvorogodišnjem crnom dečaku iz Kanzas Sitija, Legendu Taliferu, koji je ubijen dok je spavao u svom krevetcu) pomogli lokalnoj policiji da uspostavi kontrolu nad četvrtima u kojima je jedini zakon taj da zakona – nema.

Naravno, sve gore pobrojane gradove vode demokratski administrativci koji su se, birajući između demonstranata u crnim i kolega u plavim uniformama, listom opredelili za ove prve, neki od njih javno podržavajući najekstremniji od svih zahteva protesta, onaj koji glasi “Defund Police”, a neki opet, poput gradonačelnika Njujorka Bila de Blasia, već krenuli sa realizacijom istog, pa se slobodno može reći da žanju plodove svog politikantstva i izbegavanja konfrontacije sa pokretom Black Lives Matter (BLM), čije divljanje je napravilo savršen paravan i dimnu zavesu za kriminalce svih boja i profila, koji ovih dana seju smrt po ulicama kojima oni, bar nominalno, održavaju red i mir.

UVLAČENJE BIRAČIMA KOJE GA JE SKUPO KOŠTALO: Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio sa pripadnicima BLM ispisuje grafit ispred Tramp centra na Menhetnu

U toj dušegupki, koja kao da nema kraja, veliku većinu, više od 95% izgubljenih života čine upravo životi crne populacije, koji za pripadnike kvazi levičarskog BLM očito nemaju preteran značaj. U njihovoj sumanutoj, politički motivisanoj matematici, broje se samo oni koje oduzmu i Bogu na istinu pošalju beli policajci.

Politička korist koju demokrate nastoje da izvuku iz aktuelnih nemira, koji su od anti-rasnih, uz njihovu podršku, mutirali u anti-Trampovske, već je koštala SAD na stotine izgubljenih života. Samo u Čikagu, koji se pretvorio u krvavu prestonicu kriminala, od Nove godine naovamo upucano je zastrašujućih 2,150 ljudi, među njima i nesrazmerno veliki broj dece.

Politika, statistika i ljudski životi

U toj situaciji, umesto da prihvati ponuđenu pomoć Bele kuće u vidu federalaca obučenih za borbu protiv do zuba naoružanih gengova po čikaškim predgrađima, Lori Lajtfut poslala je detinje prkosnu poruku predsedniku Amerike – da nema šta da traži u njenoj “avliji”.

“Ni pod kojim okolnostima neću dozvoliti Trampovim trupama da dođu u Čikago i terorišu naše sugrađane”, poručila je Lajtfut na tviteru, uporedivši federalne snage sa “storm troopers“- vojnicima zle Imperije iz serijala “Ratovi zvezda”.

PALE TEŠKE REČI: Gradonačelnica odbija da prizna da je izgubila kontrolu nad Čikagom

Gradonačelnica se u svom obraćanju osvrnula na akcije koju su federalne snage već sprovele u Portlandu, optužujući predsednika za “kršenje zakona”, “rušenje demokratije”, “prekoračenje ovlaštenja” i još koješta.

Već površni pogled na statistiku govori koliko je Lajtfut, nakon što je izgubila kontrolu nad gradom, izgubila i osećaj za realnost. Naime, fakti govore da su u poslednje tri nedelje, koliko traje kampanja u Portlandu, federalni agenti uhapsili manje ljudi (43) nego što je za isto vreme ubijeno u Čikagu (51).

“Uvređenu i povređenu” Lori u njenom ktrstaškom ratu protiv Trampa, ali i svojih sugrađana, nije pokolebala ni izjava jednog od njenih prvih saradnika, šefa čikaške policije Dejvida Brauna, koji je javno poručio da je svaka pomoć federalaca dobrodošla.

ORGANIZOVANO NASILJE: Pogledajte snimak na kome se (od 2.10 minuta) vidi taktika “kišobran”, koju primenjuje BLM u napadima na policiju u Čikagu. Šef policije Dejvid Braun se nakon toga susreo se sa napadima novinara zbog činjenice da je policija uzvratila

Prva gej Afroameikanka na čelu metropole

Lori Elejn Lajtfut rođena je 4. avgusta 1962. godine, po profesiji je advokat, a pre nego je prošle godine postala 56. gradonačelnik Čikaga bavila se privatnom praksom, ali i obnašala različite funkcije u gradu Čikagu. Da priča bude zanimljivija, treba reći da su dve najznačajnije bile – predsednica Policijskog odbora i predsedavajući Radne grupe za policijsku odgovornost (?!). Izgleda da godine provedene u bliskom kontaktu sa snagama koje su zadužene da “služe i štite” (serve&protect) nisu kod Lajtfut probudile empatiju prema ljudima koji svakodnevno rizikuju glave boreći se protiv kriminala, pa je naposletku odlučila da ih svojim izjavama degradira, a uskoro, ko zna, možda i “defundira”.

Lajtfut je ujedno prva gej Afroamerikanka koja je izabrana za gradonačelnika jednog velikog grada u SAD i druga žena u istoriji koja je postala prvi čovek Čikaga.

PRVA GEJ GRADONAČELNICA METROPOLE: Lori Lajtfut sa suprugom Ejmi Ešlman

Do pobede na izborima došla je glasovima rasnih i seksualnih manjina, pre svega Afroamerikanaca, koji su prošle godine kao retko kad, u velikom broju izašli na izbore, ali i glasovima “Boys Towna” (gej kvart u Čikagu), tačnije brojne homoseksualne i transdžender zajednice koja obitava u gradu na zapadnoj obali jezera Mičigen.

Kako je Čikago postao Gotam Siti

Nije prošla ni godina dana mandata, a gradonačelnica je pokazala svoje pravo lice, svetlosnim godinama daleko od borbe za ljudska i prava manjina na kojoj se bazirala njena predizborna kampanja. Nakon što je u martu epidemija Covid 19 stigla na Srednji Zapad, svojim je rigidnim i neukim potezima totalno devastirala gradsku ekonomiju jednog od najfrekventnijih i najzaposlenijih američkih gradova, digavši procenat nezaposlenih na preko 30%. Istovremeno dozvoljavajući, štaviše podržavajući protestna okupljanja više desetina hiljada ljudi, rasplamsala je plamen epidemije, što je mnoge ljude ostavilo bez prilike da zarade za život.

“DEMONSTRANTI NE PRENOSE KORONU”: Dupli standardi Lori Lajtfut mnogo su koštali građane Čikaga. Na slici famozni Džoker pali policisjki automobil tokom protesta BLM

Novca je u Čikagu bilo samo za sumanute projekte njene administracije, poput onog za lokalne denuncijante i drukare, kojima je iz budžeta dato celih 56 miliona dolara da špijuniraju komšije i javljaju ko je od njih zaražen koronom i sa kim se viđa. Ili pak onog drugog, nedavno lansiranog, u kome “ambasadori za socijalnu distancu” (kakva funkcija!) dobijaju 20$ po satu da – “upozoravaju sugrađane da ne prilaze jedni drugima bliže od 6 fita (2 metra)”. Da nije tragično, bilo bi smešno.

Vukući ove sumanute poteze, Lajtfut se, nema sumnje, manje-više držala već proskribovanog narativa njenih kolega iz na početku teksta pomenutih gradova – demokratskih metropola koje su, uprkos rigidnim merama, imale najveću stopu zaraženih i umrlih od korona virusa, čiji su gradovi usput pretrpeli najviše rušiteljskih akcija pod firmom “protesta za manjinska prava” i u kojima je, kako smo već utvrdili, enormno porasla stopa kriminala.

SUMRAK JEDNE CIVILIZACIJE: Američka zastava gori u centru Čikaga AP Photo/Charles Rex Arbogast

U slučaju Lori Lajtfut, a na veliku žalost žitelja “Vetrovitog grada”, očituje se sav besmisao dehumanizovane politike u kojoj ljudski životi služe za potkusurivanje u odvratnoj i beskompromisnoj trci za glasovima. Trci u kojoj ne postoji ideja ni ideologija, a kamoli svest o tome gde je na skali prioriteta mestu civilizacijskih u odnosu na one partijske ili prioritete interesnih grupa čije diktate, sada je to golim okom vidljivo, gospođa Lajtfut sprovodi u delo.

Istorija će upamtiti Kolumba. Da li će i Lori…

Dok završavam ovo pisanije stiže vest da je gradonačelnica Čikaga, iako je nedavno javno poručila da neće prihvatiti zahteve demonstranata za uklanjanje statue Kristofora Kolumba i promenu imena gradskog praznika koji je nosio njegovo ime, pod okriljem noći naredila da se ukloni ovaj istorijski spomenik iz Grent parka i četvrti “Mala Italija”, u samom centru Čikaga.

Pod izgovorom da je krivac za genocid nad indijancima i sprdnje vrednim silogizmom da “nije mogao otkriti Ameriku ako su u njoj tada već živeli neki ljudi”, Kolumbo će završiti u nekom mračnom podrumu ili magacinu, daleko od očiju neukih, u crno odevenih trubadura novog veka, koji ne mogu intelektualno da dosegnu veličinu njegovog podviga.

Daleko od pogleda gradonačelnice modernog Gotam Sitija, koji se sa stranica stripa prelio u realnost, pravo na glave njegovih stanovnika, koji su dočekali da zakon rulje nadvlada pisane zakone, one na kojima počiva njihova bezbednost i normalan život.

Ali, istorija je čudo…

Ona se na kraju potrudi da nas sve smesti na odgovarajuću policu. I nema sumnje da će, sledeći taj neumoljivi princip, slika gospođe Lori Lajtfut (do biste fakat neće dogurati) jednog dana završiti na nekom đubrištu, a možda čak i u udžbenicima istorije, iz kojih će neke nove generacije učiti o najgorim gradonačelnicima Čikaga.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Sun Times Chicago, Youtube

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement