Connect with us

Amerika

RAĐANJE TREĆE AMERIKE: Amerikanci na izborima biraju između dva kandidata, Donalda i Trampa…

Published

on

Na ovogodišnjim predsedničkim izborima američki građani neće birati između dva kandidata, kao što je uobičajeno i kao što su radili u prethodnih 45 slučajeva. Ovog 3.novembra biće to jednačina sa jednom nepoznatom, u kojoj će glasači odlučivati da li su ZA ili PROTIV aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Neko će možda zaključiti kako je to potcenjivački u odnosu na drugog zvaničnog kandidata, Džoa Bajdena, ali, na njegovu žalost, tako stvari stoje. I takav se zaključak može izvući iz svega što smo prethodnih meseci videli u najbrutalnijoj kampanji u istoriji, sa pucanjem, rušenjem spomenika i demoliranjem varoši i metropola umesto tradicionalnih konfeta i vatrometa.

U toj kampanji niko, pa čak i najistaknutije figure Demokratske, dakle Bajdenove partije, ne pominju ili retko kad pominju njegovo ime. I to nije zbog uroka. Svi, s leva i desna, republikanci i demokrate, analitičari i običan puk, beli i crni…bave se isključivo Trampovim likom i delom.

Kako je do toga došlo?

Kao prvo, to je posledica katastrofalne kadrovske politike demokrata koja ih je, u osvit izborne godine, dovela u situaciju da su tri njena najviše rangirana funkcionera, spikerka Predstavničkog doma Nensi Pelosi (80), lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer (70), i na posletku predsednički kandidat Džo Bajden (77), glede krštenice ali i politike, islužene osobe, sa mnogo godina iskustva i minornim rezultatima, te puno neprijatnih “repova” iza sebe i povećom kantom putera na glavi.

Mlade stranačke lavice, poput Aleksandre Okasio Kortez i Ilhan Omar, iako ih zbog otrovnog jezika obilato koriste u dnevno političkim okršajima, demokrate još uvek ne puštaju iz kaveza u veliku Arenu. Neki kažu da je razlog to što su previše ekstremne za konzervativan ukus gate keepera “duboke države”, drugi opet ističu kako stara garda ljubomorno čuva svoje pozicije ne fermajući onu narodnu po kojoj “na mlađima svet”, pardon, stranka ostaje. Nikome se ne ide u penziju iz prvih redova bioskopa, svako bi da ugrabi koliko može za života, Amerika je to.

Magareća partija i dve “rage”

Kao nus posledica ovakve kadrovske politike izbor predsedničkih kandidata partije čija je maskota magarac prošle zime spao je na dve “političke rage”.

Berni Sanders (79) je na kraju bez borbe prepustio mesto Džou Bajdenu(77), bivšem potpredsedniku Baraka Obame i čoveku koji je u svojoj političkoj karijeri, dugoj skoro pola veka, napravio nekoliko ozbiljnih političkih gafova.

Onaj koji najžešće odudara od njegove aktuelne poze u kojoj, jureći glasove afroamerikanaca, proglašava zemlju u kojoj je 47 godina bio vlast za “sistemski rasističku”, datira iz 1977.godine, kada je, referirajući na tadašnji pokušaj da se prevaziđe rasna segregacija tako što će bela deca ići u škole sa tradicionalno većinskom crnačkom populacijom, i obrnuto, bio najglasniji među političarima koji su pokušali da osujete tzv. “busing“, nazvan po autobusima kojima su đaci prevoženi.

Prisiljen da se pojavljuje u javnosti češće nego što mu to zdravlje i trenutne sposobnosti dozvoljavaju, Bajden je u proteklih par meseci izvalio značajan broj gluposti i lapsusa posle kojih je postao predmet sprdnje na društvenim mrežama i Youtube-u..

“Ako nešto ne učinimo u vezi s tim, moja deca će odrasti u džungli, ta džungla će biti rasna džungla, a tenzije su se podigle toliko visoko da će u nekom trenutku eksplodirati. Moramo uraditi nešto u vezi s tim.”, izjavio je tada Bajden u američkom Senatu, a taj je njegov citat pre izvesnog vremena iz naftalina izvadila i na tviter okačila Daria Rojtmajer, profesor prava na Univerzitetu Južna Kalifornija.

Njujork Tajms je, tragom te informacije, podsetio da je Bajden u to vreme bio pravi pravcati krstaš Demokratske stranke u borbi protiv integracije crne i bele dece, a da mu je u toj borbi za obaranje zakona najbliži saveznik bio Džesi Helms, nadaleko čuveni rasista tog doba, inače senator iz Severne Karoline.

Bajden je nedavno verbalno podsetio na te dane, gostujući u emisiji afroameričkog repera Charlamagne Tha God-a poručio je da “crnci koji glasaju za Trampa i nisu crnci“, izgovorivši tako nešto što niko od demokrata pri zdravoj pameti ne bi izgovorio, ali i nešto što mnoge demokrate uzimaju zdravo za gotovo, apriori računajući na crne glasove “no matter what” – bez obzira šta ponudili ili stvarno učinili za tu zajednicu.

Godine mlade, godine lude

Međutim, više od Bajdenove političke zaostavštine, protivnici njegove kandidature, čak i oni iz redova njegove partije, problem vide u njegovom agregatnom stanju, tačnije sposobnosti da mentalno i fizički odgovori obavezama predsednika, naravno, ukoliko pobedi na izborima.

Kada je davne 1973. godine izabran za senatora američke države Delaver, poreskog raja u kome završavaju tragovi mnogih sumnjivih poslovnih transakcija, Bajden je bio mlad i perspektivan političar, što se ne bi moglo reći za aktuelnog Bajdena, kome je u ovom trenutku potrebnija kućna nega nego odgovorna funkcija u Beloj kući.

Prisiljen da se pojavljuje u javnosti češće nego što mu to zdravlje i trenutne sposobnosti dozvoljavaju, Bajden je u proteklih par meseci izvalio značajan broj gluposti i lapsusa posle kojih je postao predmet sprdnje na društvenim mrežama i Youtube-u…

U takvoj situaciji, kada ste već izabrali kandidata koga bi sada najradije strpali u podrum i zaključali, a ključ bacili, ne ostaje vam drugo nego da svu pažnju preusmerite na protivkandidata, u ovom slučaju Trampa, praveći od njega đavola lično i optužujući ga za sve i svja, od starozavetnih grehova do pandemije korone.

U tom duhu je protekla i ovogodišnja Demokratska konvencija. Ona će, pored predsedničke nominacije, koja je posle odustajanja Sandersa imala revijalni karakter, ostati upamćena ponajviše po kolektivnom izlivu mržnje prema američkom predsedniku.

Pred kamerama su se, kao na traci, smenjivali političari, popovi, muzičke i filmske zvezde, koji su imali mnogo više da kažu o Trampu nego o čoveku koga su, bar nominalno, trebali da podrže i nahvale kao (budućeg) predsednika. Ako je normalno za očekivati da Trampovo ime bude u gro planu Republikanske konvencije, potrošiti na njega 80% raspoloživog vremena za promociju sopstvene partije, što su uradile demokrate, je, priznaćete, malo bolesno.

Ali i razumljivo, glede gore navedenog.

Hilari uvek zvoni dvaput

“Volela bih da Donald Tramp zna kako da bude predsednik, jer Amerika treba predsednika sad…Sećate li se kada je pre četiri godine Tramp rekao: Šta imate da izgubite? Sada znamo šta… Naše zdravstveno osiguranje, naše poslove, naše voljene, naše liderstvo u svetu i naše pošte. Džo i Kamala (Heris, kandidat za potpredsednika) mogu da dobiju i tri miliona glasova više, ali da izgube. Setite se mene. Zato nam sada treba puno veći broj glasova, da Tramp ne može da se provuče ili ukrade njegov put do pobede”, izjavila je Hilari Klinton.

U jednom trenutku na ekranu se pojavila i pop-zvezda Bili Ajliš, koja po američkim zakonima još uvek ne sme da popije flašu piva, ali je zato pozvana da naciji poruči šta joj je činiti:

“Ne treba da vam kažem da je sve u haosu – Donald Tramp uništava našu zemlju i sve za šta brinemo”.

I nastupi drugih cenjenih govornika, bračnog para Obama, Bila Klintona, Ala Gora…bili su obojeni cinizmom i mrakom i zaličili komemoraciji na kojoj familija više govori o zločincu nego o pokojniku/žrtvi. Žrtve su po tom narativu svi Amerikanci, naročito oni crni, a zločinac je, naravno, Donald Tramp. Gledaoci su, međutim, ostali uskraćeni za dokaze u čemu se sastoji njegova krivica u odnosu na, recimo, sistemski rasizam, imajući u vidu da, za razliku od Trampa, koji se politikom bavi nekoliko godina, svi pomenuti su imali dovoljno moći i mnogo više vremena da se pozabave istim problemom.

Ako zanemarimo ovu političko-estradnu kukumavku, pažljivijim analitičarima je zapao za oko i uho žestoki govor senatora Džona Kerija, našoj javnosti znanog po ljubavnoj aferi sa srpskom princezom, glumicom Katarinom Oksenberg. Bivši šef diplomatije iz mandata Baraka Obame zveckao je oružjem i pozivao na politiku intervencionizma, optužujući Trampa da ne brani američke interese u svetu i “ne zna kako da zaštiti američke vojnike”. Ako pitate Kerija, napad je najbolja odbrana:

Za domovinu s Bajdenom, napred!

“Ovo je trenutak borbe za sigurnost Amerike i sveta. Naši interesi, naši ideali, naši hrabri momci i devojke u uniformama ne mogu da čekaju još četiri godine”, istakao je Keri.

Jedina prepreka da “momci i devojke” krenu u nove osvajačke pohode je, naravno, aktuelni predsednik, koji, za razliku od njegovih prethodnika, nije otvorio ni jedno novo svetsko žarište. Naprotiv, okončao je sukobe u Siriji, minimalizovao učešće američkih trupa u Jemenu i Iraku, te obustavio podršku ukrajinskim nacistima u obračunu sa ruskom manjinom u Donjeckoj oblasti, nasleđenu iz vremena Obamine administracije.

Keri je svoj govor završio pozivom građanima da glasaju za Bajdena, koji će “vratiti Americi izgubljeno liderstvo” (čitaj: krenuti u nove ratove), podsetivši na njegove velike zasluge za “zaustavljanje rata i genocida na Balkanu”, što je, opet, svakog Srbina podsetilo na to za koga, hm, ne treba da glasa.

Ispada da ćemo na kraju balade mi biti jedina nacija i grupacija koja će svoju odluku u novembru doneti na osnovu nečega što je uradio Džo Bajden.

Svi ostali će, kao što rekoh, glasati za i protiv Trampa.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement