Connect with us

Dijaspora

PRONAĐENO ZABORAVLJENO REMEK DELO: U Americi objavljen album Branka Mataje, emigranta koji je preživeo nacistički logor! (VIDEO)

Published

on

Pre dva meseca u Americi objavljen album zaboravljenog Branka Mateje „Preko polja i planina”, u svetskoj štampi već je proglašen najvećim muzičkim otkrićem iz istorije popularne muzike u ovom milenijumu. Branko Mataja je bio naš čovek. Rođen u Dalmaciji, odrastao u Beogradu, u Drugom svetskom ratu deportovan u radni logor u Nemačkoj, nakon rata je otišao u Ameriku da se nikada otud ne vrati, piše Žikica Simić za RTS.

Zapadni svet slušajući Matajinu muziku može da uživa u njenoj „apstraktnoj lepoti”, ali za nas to je vrlo konkretna, živa stvar. Melanž narodnjaka, starogradskih šlagera, sevdalinki, vojničkih jadikovki i dalmatinskih pesama sa Matajinog albuma provaljuje vrata iza kojih su zaključane uspomene na zemlju koje više nema.

Album jugoslovenskog emigranta Branka Mataje „Over Fields and Mountains” pogodio je kao grom iz vedra neba samodovoljni svet popularne muzike. „Pravo niotkuda”, kako je govorio najbolji beogradski radio di-džej odkad je sveta i veka, u žižu interesovanja svetske muzičke javnosti je stigao tužni, setni, melanholični, nostalgični, rafinirani, apstraktni bluz Branka Mataje.

„Nema veće tuge od emigrantske”, rekao mi je jedan mudar čovek pre mnogo godina, dok smo razgovarali o predstavi Emigranti Slavomira Mrožeka u Ateljeu 212. Tačnost te izjave potvrđuje Matajina muzika.

Pronađeno u Holivudu

David Jerković, pasionirani kolekcionar muzike koju su stvarali i svirali jugoslovenski emigranti u Americi, slučajno je, u jednoj holivudskoj prodavnici starih ploča, 2005. godine pronašao album „Traditional and Folk Songs of Yugoslavia” Branka Mataje. Privukla ga je Matajina slika na omotu ploče. Izgledao je kao miks Đanga Rajnharta i neke gangsterske face iz noar filmova.

Ploča je snimljena 1973. godine. Jerković je platio pet dolara. Njeno preslušavanje je bio epifanijski doživljaj.

„Nikad nisam čuo nešto takvo”, priča Jerković na stranicama Gardijana. „Branko je od starinskih melodija napravio apstraktnu, prelepu muziku”.

Nekoliko godina kasnije je Bata, sin Branka Mataje, Davidu Jerkoviću dao kasetu koju je njegov otac svojevremeno snimio i poklanjao svojim prijateljima. Na njoj su se nalazile specijalne verzije pesama iz Srbije. Kaseta se zvala „Folk Songs Of Serbia” i snimljena je sredinom osamdesetih godina prošlog veka.

Preko polja i planina

Od tako prikupljenog materijala napravljen je album „Over Fields And Mountain”. Repertoar je sastavljen od instrumentalnih verzija poznatih pesama sa ex-Yu prostora. Od „Kafu mi draga ispeci”, „Tebi majko misli lete” i „Kad ja pođoh na Bembašu” do „Tamo daleko”, „Teško mi je zaboraviti tebe” i kola „Čačak”. Svi znaju ove pesme. Nekad su ih pevali Predrag Gojković Cune, Meho Puzić, Drago Diklić, Tozovac, Živan Milić i drugi.

Visoko individualizovanim, da ne kažem idiosinkratičkim tretmanom, Mataja je rekontekstualizovao ove pesme. Lišio ih lokalnih i svakodnevnih konotacija. Načinio je od njih apstraktnu, univerzalnu muziku, omamljujućih i zaumnih kvaliteta.

Jedan egzaltirani zapadnjački rok kritičar je ovaj Matajin postupak uporedio sa onim koji je Sergej Rahmanjinov praktikovao na ruskom muzičkom nasleđu. Ne bih išao tako daleko. Matajin metod, rekao bih, liči na ono što su radili Raj Kuder i Alesandro Alesandroni (Morikoneov gitarista i zviždač). Prvi stvarajući muziku za filmove Voltera Hila i Vima Vendersa, a drugi u brojnim muzičkim skorovima za špageti vesterne. Takođe podseća i na muziku koju trenutno stvara sjajni Džejk Zerksis Fasel (Jake Xerxes Fussell).

Bilo kako bilo, Matajin album svetska štampa, ne samo muzička, tretira kao najveće muzičko otkriće iz istorije popularne muzike još od vremena kada je 1999. godine pronađen i ponovo izdat album Karen Dalton „It’s So Hard To Tell Who’s Going To Love You The Best”.

Evropski sin

Branko Mataja je, što bi rekao Lu Rid, tipičan „evropski sin”. Rođen je 1923. godine negde u Dalmaciji, na obali Jadranskog mora. U ranom detinjstvu se preselio u Beograd gde je odrastao. Bavio se berberskim zanatom i svirao gitaru.

Tokom Drugog svetskog rata je deportovan u Nemačku, u radni logor. Tamo je dočekao kraj rata. Nije hteo da se vrati u Jugoslaviju. Obavljao je razne poslove za američku vojsku. Bio je berberin, kuvar, na crnoj berzi nabavljao cigarete, čokolade, pića i najlon čarape koje su bile važne za posebnu vrstu vojničkih transakcija.

Preko izbegličkih kampova u Engleskoj i Kanadi, konačno uspeva da se, početkom šezdesetih godina XX veka, dokopa Sjedinjenih Država. Nastanjuje se u Los Anđelesu. Otvara radnju za opravku gitara. Legenda kaže da je jedan od njegovih klijenata bio i Džoni Keš.

Tipična evropska priča iz XX veka: ratovi, emigracija, logori, izgubljena domovina, „ljudi sa četiri prsta”. Dok slušam Matajinu ploču setih se one scene iz romana Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića. Ono kad Ljubu Vrapčeta uhvati nostalgija u Švedskoj pa sedne u auto i doveze se do Maribora. Onde se parkira, otvori prozor i sluša žamor sa ulice. Sluša melodiju slovenskog jezika. Na taj način leči emigrantsku tugu. Posle, kad se nasluša, upali auto i vrati se u Švedsku.

Veliki prasak

„Kad je svirao gitaru, on je bio u drugom svetu”, kaže sin Branka Mataje. „On bi svirao jednu pesmu ponovo i ponovo i ponovo i ponovo, satima i satima.”

Ovakav pristup muzici mi je poznat iz ličnog iskustva. Tako sam ja nekad slušao muziku. Jednu pesmu sam slušao kontinuirano bezbroj puta. Na primer „Willin'” od Little Feat. Tokom tog ponovljenog slušanja u jednom trenutku se dogodi „veliki prasak”. Neka imaginarna vrata, sakrivena iz kulisa realnog sveta, otvore se i odjednom sve shvatiš. I muziku, i pesmu, i sebe, i prostor, i vreme. Slušajući Matajin album imam utisak da je i on imao slična iskustva.

Izjava Matajinog sina koju prenosi Gardijan: „Možda je pokušavao da muzikom uspostavi kontakt sa svojom majkom” – pravi je ključ za razumevanje albuma „Over Fields And Mountains”.

U tom smislu ilustrativna je sevdalinka „Tebi majko misli lete” u kojoj se nalazi stih koji je dao ime albumu.

Tekst je napisao novinar Nikola Škrba, a muziku Ismet Alajbegović – Šerbo. Zehra Deović je prva pevala tu pesmu početkom šezdesetih godina 20. veka. Kasnije je, sedamdesetih, snimio Meho Puzić. U njegovoj verziji je postala hit.

Tebi, majko, misli lete
preko polja i planina.
Iz daleka primi pozdrav
od jedinog svoga sina.

U tuđini ja sam sada,
daljina nas razdvojila.
Da li ću te ikad više
ja vidjeti majko mila.

Zaboravit’ nikad neću
tvoje oči blage, mile
i ručice majko tvoje
koje su me othranile.

Veliki emigrantski talas iz Jugoslavije je zapljusno Evropu. Gastarbajteri su patili za domovinom, mučila ih nostalgija. U pesmi Mehe Puzića su pronalazili utehu.

Brankov melanž

Branko Mataja je govorio da je muzika divna stvar, da otvara davno zaključana vrata za koja se misli da nikad ne mogu ponovo da se otvore. Melanž narodnjaka, starogradskih šlagera, sevdalinki, vojničkih jadikovki i dalmatinskih pesama sa njegovog albuma, provaljuje vrata iza kojih su zaključane uspomene na zemlju koja se protezala preko pola Evrope, a koje više nema.

Album „Over Fields And Mountains” je sonična veza sa davno izgubljenom domovinom. Zapadni svet slušajući Matajinu muziku može da uživa u njenoj „apstraktnoj lepoti”. Za nas iz Matajine domovine to je vrlo konkretna, živa stvar. Svaka numera je kao stranica albuma koji čuva uspomene na letovanja, školske ekskurzije, venčanja i sahrane, ispraćaje u vojsku, planine i reke.

Branko Mataja se nikada nije vratio u Jugoslaviju. Umro je 2000. godine u Kaliforniji. Njegova muzika pokazuje da nikada nije ni otišao. Bio je „tamo daleko”, ali je srcem i dušom uvek bio ovde. Negde između Triglava i Ohrida. Negde između Terazija i Kalemegdana.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: RTS
Foto: Printscreen YouTube / Branko Mataja – Topic

Advertisement