“BUDIMO LJUDI, UVEK I PRED SVAKIM”: Konzul Božović svojim pismom podsetio na lik i delo patrijarha Pavla

Na današnji dan sa dubokim poštovanjem, ljubavlju i molitvenom zahvalnošću čuvam uspomenu na blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla.

Imao sam blagoslov da ga lično poznajem i sa njim aktivno sarađujem sve do njegovog upokojenja — kroz rad u Saveznom komitetu za Kosovo i Metohiju, potom u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju i kasnije na mestu generalnog inspektora MUP-a Srbije. Čast da ga upoznam ukazala mi se preko takođe blažene uspomene arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog, dr Amfilohija.

Svaki naš susret krasila je njegova ogromna snaga vere, volje, ljubavi i zajedništva. Iz njegove skromnosti i tihe reči izvirale su dobrota, duhovna radost i ohrabrenje. Ti susreti ostali su duboko urezani u mojim mislima i srcu, kao trajna inspiracija da istrajem u životnim iskušenjima.

Posebno čuvam sećanja na posete patrijarhu Pavlu tokom njegovog lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji, gde sam dolazio sa mitropolitom Amfilohijem i gde je uz njega bio i otac Metodije, današnji mitropolit budimljansko-nikšićki.

„BUDIMO LJUDI“: Održan pomen patrijarhu Pavlu povodom 17 godina od njegove smrti u manastiru u kome je i sahranjen!

Pamtim njegovu izuzetnu uzdržanost u hrani i čuđenje lekara kako sa tako malim unosom hrane istrajava tokom dugog lečenja. I u telesnoj nemoći ostajao je duhom krepak, neprestano okrenut molitvi. Njegov blagi osmeh, sjaj i živost u očima ohrabrivali su i nas koji smo mu dolazili u posetu. Za mene je to bilo svedočanstvo Božje blagodati koja ga je pratila kroz život.

Posebno svetlu stranicu njegove patrijaraške službe predstavlja podrška studentima i narodu tokom protesta 1996–1997. godine protiv izborne krađe i vlasti koju sam doživljavao kao bahatu, korumpiranu i otuđenu od sopstvenog naroda. Njegovo predvođenje Svetosavske litije, pred čiji se dolazak povukao policijski kordon u Kolarčevoj ulici, ostalo je simbol moralne snage pred represijom tadašnjeg Miloševićevog režima.

I sam sam bio u toj koloni. Ponosan sam na fotografiju iz tog vremena, na kojoj se nalazim u njegovoj neposrednoj blizini. Pamtim kako su uz njega moji koraci postajali sigurniji i kako je strah pred ogromnim aparatom sile ustupao mesto veri da su istina, pravda i ljudsko dostojanstvo jači.

Tada je pokazao kako srpski patrijarh, u presudnim trenucima, može mudro, dostojanstveno, ali hrabro i odvažno da stane uz studente i narod. Smatram da taj primer ostaje putokaz svim njegovim naslednicima, pa i današnjem patrijarhu Porfiriju, mom velikom ličnom prijatelju. Upravo me to prijateljstvo obavezuje da iskreno kažem: kada su ugroženi pravda, dostojanstvo i budućnost mladih, pastirska reč i prisustvo među ljudima imaju posebnu težinu i odgovornost.

Kada se i sam suočavam sa teškoćama, napadima, neosnovanim klevetama i uvredama, setim se patrijarha Pavla. Setim se koliko je stradanja i nepravde podneo, a kako je sačuvao mir, dostojanstvo i ljubav. Kako je, uprkos svemu, ostao čovek.

„Budimo ljudi.“

Za mene je to jedna od najkraćih, najdubljih i najmoćnijih univerzalnih poruka. Pouka koju je ostavio našem narodu, a preko nas i čitavom svetu. Poziv da svoju veru i savest potvrđujemo delima, naročito onda kada je najteže.

Kao episkop raško-prizrenski, od 1957. do 1990. godine, više od 33 godine bdio je nad narodom i svetinjama Kosova i Metohije. Ustoličen je 13. oktobra 1957, a za patrijarha srpskog izabran 1. decembra 1990. godine i ustoličen sutradan u Sabornoj crkvi u Beogradu. Na tronu Svetog Save ostao je gotovo 19 godina, do upokojenja 15. novembra 2009.

U teškim vremenima raspeća Kosova i Metohije, a potom tragičnog raspada Jugoslavije, nosio je ogromno breme odgovornosti i bola. Ostao je veliki duhovnik, posvećen svom narodu, miru i dostojanstvu svakog čoveka.

Duboko verujem da su njegova molitva, ljubav i celoživotni trud našli svoje mesto pred Gospodom i da će biti proslavljen među svetima.

Danas uznosim molitve za pokoj njegove duše, sa verom u vaskrsenje i život večni, i za duhovni vaskrs i preporod Srbije — da u njoj bude više istine, pravde, ljubavi i zajedništva, a njegova pouka živi u našim postupcima.

Večan Vam spomen i hvala, dragi naš patrijarše Pavle.

Da budemo ljudi. Uvek i pred svakim. 🙏