PRITISAK NA VAŠINGTON ZBOG SMENE DODIKA: Republikanka iz Kongresa traži od OFAC-a da ispita Šmita i CIK BiH zbog „mešanja u demokratiju“!

Jedna članica američkog Kongresa vrši pritisak na Ministarstvo finansija SAD da ispita da li su zvaničnici Bosne i Hercegovine počinili radnje koje bi mogle predstavljati osnov za uvođenje sankcija u vezi sa smenom bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, navodi se u pismu do kojeg je Daily Caller News Foundation (DCNF) ekskluzivno došao.

Republikanska poslanica iz Jute Seleste Maloj u pismu od 31. avgusta traži od Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) da ispita navode da su bivši visoki predstavnik BiH Kristijan Šmit i članovi Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK BiH) uticali na demokratski proces u Republici Srpskoj, entitetu Bosne i Hercegovine uuk kojem Srbi čine većinu stanovništva.

Jedan visoki bosansko-srpski poslanik potom je rekao za DCNF da bi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, izborni zvaničnici, tužioci i sudije koji su učestvovali u Dodikovoj smeni trebalo da budu podvrgnuti američkim sankcijama.

Sud Bosne i Hercegovine proglasio je Dodika krivim u februaru 2025. godine zato što nije sprovodio odluke visokog predstavnika, nakon što je potpisao zakon čije je stupanje na snagu Šmit prethodno blokirao.

SARAJEVO I ZAGREB TRAŽILI REAKCIJU ZAPADA NA DODIKOVO PRISUSTVO MLADIĆEVOJ SAHRANI: On sledećeg dana svečani gost američke ambasade u Izraelu!

Žalbeno veće je u junu potvrdilo presudu, čime je Dodiku izrečena kazna od godinu dana zatvora i šestogodišnja zabrana obavljanja funkcije predsednika Republike Srpske, navodi se u saopštenju Suda.

„Pišem vam povodom informacija koje su nedavno dostavljene Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), a koje se odnose na postupke koje su tadašnji visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit i Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) preduzeli sa ciljem da smene demokratski izabranog predsednika“, napisala je Maloj u pismu do kojeg je DCNF ekskluzivno došao.

Maloj je rekla da je razumela da je OFAC primio materijale u kojima se navodi da bi takvo postupanje moglo predstavljati mešanje u demokratski proces u okviru postojećih režima sankcija za Zapadni Balkan ili radnje koje podležu sankcijama u okviru programa Globalni Magnitski zakon.

Zatražila je od OFAC-a „ubrzano razmatranje“ i navela da očekuje da sazna rezultate onoga što je opisala kao istragu te kancelarije, navodi se u pismu.

Stejt department i Maloj nisu bili u mogućnosti da daju komentar pre objavljivanja teksta, ukazuje DCNF.

„Vreme za pravdu za Republiku Srpsku konačno dolazi“, rekao je Radovan Kovačević, delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, u izjavi za DCNF, odgovarajući na zahtev Maloj.

Kovačević je optužio Šmita da je nepropisno menjao krivični zakon Bosne i Hercegovine pre nego što je protiv Dodika pokrenut postupak i pre nego što je on na kraju smenjen sa funkcije. Šmit je u julu 2023. godine doneo izmene krivičnog zakona kojima je uvedeno krivično delo neizvršavanja odluka visokog predstavnika, navodi Kancelarija visokog predstavnika (OHR).

U odluci OHR-a navedeno je da će izmene stupiti na snagu privremeno, sve dok ih Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji „u odgovarajućoj proceduri“, prema navodima OHR-a.

Kovačević je odbacio pravni osnov tog postupka i optužio Šmita i CIK za „mešanje u izborni i demokratski proces u Republici Srpskoj“.

Na direktno pitanje da li bi Vašington trebalo da uvede sankcije zvaničnicima koji su bili uključeni u taj proces, Kovačević je odgovorio: „Da, apsolutno.“

„Kristijan Šmit pre svega, a zatim članovi Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, ali i tužioci i sudije, kao i svi ostali koji su učestvovali u sramnom, nedemokratskom, nepravednom i neustavnom krivičnom postupku protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika“, rekao je Kovačević za DCNF.

Kovačević je takođe pozvao na povlačenje odluka koje je nametnuo Šmit, tvrdeći da je to neophodno kako bi se obnovio ustavni poredak zemlje.

Šmit je u maju objavio da će okončati svoj skoro petogodišnji mandat visokog predstavnika, opisujući taj potez kao ličnu odluku i zatraživši od Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira da započne izbor njegovog naslednika, navodi OHR. Šmitova ostavka stupila je na snagu 1. jula, kada je Luj Krišok preuzeo funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika, prema navodima OHR-a.

Najnoviji sukob dolazi nakon višegodišnjeg konfrontiranja Dodika i zapadnih vlada oko političke budućnosti Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini u kojem Srbi čine većinu stanovništva.

OTVORENO PISMO IZ SRBIJE ZA FON DER LAJEN: 118 profesora i istraživača obratilo se predsednici Evropske komisije!

Dodik je Bosnu i Hercegovinu nazvao „nemogućom državom“ i direktno apelovao na predsednika Donalda Trampa da podrži nezavisnu Republiku Srpsku, tokom ekskluzivnog intervjua koji je u maju dao DCNF-u.

„Mi smo narod kojem su potrebni sloboda i nezavisnost“, rekao je Dodik za DCNF preko prevodioca. „I mi zaslužujemo slobodu i nezavisnost.“

Dodik je rekao da bi Trampova podrška nezavisnosti predstavljala „veliki, istorijski čin“ i učinila predsednika „jednom od najistaknutijih ličnosti“ u srpskoj istoriji.

Dodik se 9. maja sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju, kao deo delegacije Republike Srpske koja je prisustvovala proslavi Dana pobede u Moskvi. Tokom sastanka, Dodik je rekao Putinu da je Šmit nelegitiman i založio se za to da njegove odluke budu proglašene ništavnim dok je Putin rekao da Rusija ostaje posvećena nastavku saradnje sa Republikom Srpskom, izvestila je Srna.

Trampova administracija tada nije otišla toliko daleko da podrži Dodikovo zalaganje za nezavisnost.

„Sjedinjene Američke Države podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine“, rekao je ranije portparol Stejt departmenta za DCNF. „Sjedinjene Države nastavljaju da koriste svoja diplomatska sredstva kako bi podržale stabilnost BiH i suprotstavile se postupcima koji tu stabilnost podrivaju.“

SAD su Dodiku prvi put uvele sankcije 2017. godine, a zatim ih proširile 2022. godine, prema podacima OFAC-a. Trampova administracija je u oktobru 2025. godine uklonila Dodika, kao i brojne druge pojedince i subjekte povezane sa Republikom Srpskom, sa liste sankcionisanih.

Kovačević je pohvalio pravac američke politike pod Trampom i tvrdio da je njegova administracija pomogla da Šmit napusti funkciju.

„Smatramo da je administracija predsednika Trampa već preduzela određene pozitivne korake i značajno doprinela tome, kao i pomogla da se Kristijan Šmit primora da napusti Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Kovačević za DCNF. „A ono što je podjednako važno jeste sledeće: Republici Srpskoj je potrebna sloboda.“