ZALAŽU SE ZA DEPORTACIJU MIGRANATA I USPOSTAVLJANJE GRAĐANSKIH STRAŽA: AFD ubedljivo pobedila na izborima u Nemačkoj i osvojila ključnu pokrajinu!

Alternativa za Nemačku ubedljivo je pobedila na današnjim izborima u Saksoniji-Anhaltu sa 44,5 odsto osvojenih glasova, što je skoro 24 odsto više nego na izborima 2021. godine, pokazale su izlazne ankete.

Daleko iza Alternative je Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja je dobila svega 18,5 odsto, što je najmanje ikada u toj pokrajini i skoro 19 odsto manje nego na prethodnim izborima, kada je ubedljivo polbedila.

Na trećem mestu je Levica sa 9,5 odsto, Zeleni su osvojili devet, a Socijaldemokratska partija svega osam odsto glasova.

Kopredsednica Alternative Alis Vajdel pozdravila je „istorijski“ rezultat koji je toj partiji dao jasan mandat za vladavinu, ali za sada nije jasno da li će biti u stanju da formira vladu, jer su sve ostale stranke unapred saopštile da neće ići u koaliciju sa izrazito desničarskom Alternativom.

Šta je politika AFD-a?

AfD želi drastično da promeni politiku nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt. Kako konkretno izgledaju planovi te stranke?

„Deportovati od prvog minuta!“ To je glavno obećanje AfD-a u Saksoniji-Anhaltu u slučaju izborne pobede. Cilj je deportovati što više ilegalnih migranata, „koliko god je to moguće“, navodi se u izbornom programu.

Kada je reč o politici azila, stranka najavljuje pooštravanje mera na svim nivoima. Želi češću primenu pritvora pred deportaciju, zahteva uvođenje obaveznog rada za tražioce azila i ukidanje svih sredstava namenjenih integraciji migranata. Ponude pomoći migrantima koje finansira država AfD naziva „industrijom azila“.

UNHCR: MUP od 1. oktobra počinje izdavanje biometrijskih ličnih karata izbeglicama!

Osim toga, stranka želi da iz zajedničke nastave isključi decu i mlade koji nemaju trajno pravo boravka u Nemačkoj. AfD takođe planira da u pokrajinskoj vladi osnuje „štab za remigraciju“, koji bi koordinirao politiku azila Saksonije-Anhalta.

Sporno je koje bi od tih mera pokrajinska vlada uopšte smela da sprovede. Uvođenje posebnih odeljenja za izbeglice moglo bi, na primer, da bude u suprotnosti s pravilima međunarodnog i evropskog prava. O tome ko sme da bude deportovan, a ko ne, odlučuje savezna država, a ne pojedinačne pokrajine.

Antimigraciona politika

AfD se protivi doseljavanju u Nemačku. U programu buduće vlade zahteva „zaokret od 180 stepeni u migracionoj politici“. Izričiti cilj je, dakle, smanjenje broja doseljenika u Saksoniji-Anhaltu.

Međutim, ta pokrajina već godinama pati od velikog nedostatka kvalifikovane radne snage, posebno u oblasti nege bolesnih i starijih osoba.

AfD problem nedostatka stručne radne snage želi da reši povratkom nemačkih stručnjaka koji su se iselili. U tu svrhu namerava da pokrene „program povratka“. Kao podsticaje planira takozvanu „premiju za povratak“, pomoć u traženju stana i pronalaženju mesta u vrtiću. Sve to bilo bi namenjeno porodicama koje se iz inostranstva vraćaju u Saksoniju-Anhalt.

Nije jasno na koliko povratnika AfD računa, niti koliko novca namerava da izdvoji za taj „program povratka“.

Saksonija-Anhalt je već više od 30 godina snažno pogođena iseljavanjem. Nijedna nemačka savezna pokrajina nije izgubila više stanovnika od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine.

Ugledni ekonomski stručnjaci, poput Rajnta Gropa, predsednika Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja, upozoravaju da bi se nedostatak kvalifikovane radne snage drastično pogoršao ukoliko AfD dođe na vlast.

„Upravo visokokvalifikovani stručnjaci imaju alternative. Ako steknu utisak da nisu poželjni ili da moraju da računaju s neprijateljskim odnosom prema njima, odlučiće se za druge regione“, ocenio je Grop u intervjuu za dnevni list „Velt“.

Približavanje Rusiji

Šesnaest nemačkih saveznih pokrajina ima ograničena ovlašćenja u spoljnoj i bezbednosnoj politici, ali mogu da utiču na političke rasprave. Eventualni premijer iz redova AfD-a imao bi znatno veću političku težinu.

Kada je reč o odnosima s Rusijom, AfD u izbornom programu zahteva ponovno približavanje toj zemlji i ukidanje sankcija. Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Nemačka je u velikoj meri obustavila uvoz nafte iz Rusije.

Zahtev za ukidanje sankcija uglavnom je simboličnog karaktera, jer savezna pokrajina mora da poštuje sankcije uvedene na saveznom nivou. Ipak, premijer iz redova AfD-a mogao bi da nametne nove akcente u raspravi o toj temi u uticajnom Bundesratu, domu nemačkih saveznih pokrajina.

STAVLJAJU SVE SVOJE RESURSE STUDENTIMA NA RASPOLAGANJE: Još jedna stranka u potpunosti stala iza Studentske liste na izborima!

AfD takođe želi da uvede nastavu ruskog jezika u školama i da u tu svrhu ciljano privuče nastavnike kojima je ruski maternji jezik.

Kada je reč o Ukrajini, AfD zaoštrava ton i zahteva „ofanzivu povratka“ za ukrajinske izbeglice. Međutim, o konkretnoj deportaciji Ukrajinaca iz Nemačke ne može da se odlučuje na nivou pokrajine. Ta pitanja uređuje savezna politika.

Uspostavljanje građanskih straža

Posebno je sporan zahtev AfD-a za uspostavljanje svojevrsne pomoćne policije. Redovna policija je „preopterećena“ zadatkom da garantuje bezbednost, navodi AfD u programu buduće vlade Saksonije-Anhalta.

„Zato ćemo, kao treći stub bezbednosne arhitekture na lokalnom nivou, uspostaviti dobrovoljnu građansku stražu“, navodi se u programu.

Ugledni pravnik i kriminolog Tomas Feltes sa Rurskog univerziteta u Bohumu upozorava na opasnosti takve ideje.

„Zadatak policije je da sprečava opasnosti i garantuje zaštitu javnosti. Samo ona pritom sme da primenjuje silu“, piše Feltes u autorskom tekstu za portal „Legal tajms onlajn“.

„Građanska straža“ ili „građanska milicija“ čak bi negativno uticala na javnu bezbednost, smatra on.

„Tamo gde deluju takve grupe, strah od kriminala se samo podstiče, i to kako među učesnicima tako, pre svega, i među svima ostalima, a ne samo među ‘zabrinutim’ građanima“, objašnjava Feltes.