Fransiz Haugen, uzbunjvač iz Fejsbuka, otkrila je u jednom intervjuu da ova društvena mreža daje prednost profitu nad javnim dobrom. Svoje tvrdnje potkrepila je sa više od deset hiljada stranica internih istraživanja i dokumenata.

Fransiz je 37-godišnjakinja koja je radila kao menadžer proizvodnje u Fejsbuku. Bavila se pitanjima integriteta u kompaniji. Kaže da dokumenti pokazuju je Fejsbuk upućen u to da se njegove platforme koriste za širenje mržnje, nasilja i dezinformacija, ali da kompanija nikada nije reagovala, već prikrivala dokaze, prenosi Morning Brew.

„Ono što sam svedočila iznova i iznova je bio sukob interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Fejsbuk. Uvek su iznova birali optimizaciju svojih interesa, kako bi zaradili više novca”, rekla je.

Pre otprilike mesec dana, ona je Komisiji za hartije od vrednosti podnela najmanje osam žalbi u kojima se navodi da kompanija krije istraživanja o svojim nedostacima od investitora i javnosti. Ona je takođe podelila dokumente sa „Vol strit džurnalom“, koji je objavio istragu koja pokazuje da je Fejsbuk bio svestan problema sa svojim aplikacijama, uključujući negativne efekte dezinformacija i štetu koju je, naročito mladim devojkama, naneo Instagram.

Uoči emitovanja intervjua potpredsednik Fejsbuka Nik Kleg rekao je da društvene mreže ne mogu da funkcionišu potpuno savršeno.

„Radimo ogroman broj istraživanja, delimo je sa spoljnim istraživačima koliko god možemo, ali zapamtite da postoji razlika između izvođenja vežbe u saradnji sa drugim akademicima i interne pripreme radova za unutrašnju diskusiju“, rekao je Kleg.

Fransiz je rekla da veruje da osnivač Fejsbuka i izvršni direktor Mark Zakeberg nikada nije pokušao da napravi platformu mržnje, ali je dozvolio da sadržaj mržnje i polarizacija dobijaju veliku distribuciju i domet.

Posle američkih izbora nisu kontrolisali sadržaj na mreži

Ona je rekla da ju je Fejsbuk zaposlio 2019. godine i da je preuzela posao rešavanja dezinformacija. Ali nakon što je kompanija odlučila da raspusti svoj tim za građanski integritet ubrzo nakon predsedničkih izbora 2020. godine, njena osećanja prema kompaniji su počela da se menjaju.

Rekla je kako je ova odluka i potez kompanije koja je uključivala isključivanje drugih mera zaštite izbora, poput alata za sprečavanje dezinformacija omogućili da se platforma koristi za organizaciju nereda 6. januara na Kapitol Hilu.

“Mislili su da mogu da smanje kontrolu pošto su predsednički izbori prošli bez nereda. Ali, svega nekoliko meseci kasnije dogodila se pobuna”, rekla je.

Fejsbuk se brani time da su zaduženja tima za građanski integritet prosleđena drugim jedinicama kada je raspušten. Takođe je za Njujork tajms osporio tvrdnje da je Fejsbuk doprineo neredima 6. januara.

Izvor: Morning Brew / Nova.s Foto: Twitter