Connect with us

sport

PRIČA O LJUBAVI U TRI SKOKA(VIDEO): Srpski olimpijac u Čikagu trenirao američku šampionku, zajedno su oborili rekord, a onda su proradile emocije…

Published

on

Sledećeg leta, američka troskokašica Tori Frenklin biće jedna od glavnih kandidatkinja za medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju. Za svoje uspehe ova graciozna sportašica najviše duguje svom treneru i suprugu Milošu Saviću, bivšem srpskom reprezentativcu u atletici i bobu četvorosedu.

Miloša, koji je još uvek suvlasnik juniorskog državnog rekorda Srbije na 100 metara (10.51 sekundi), svojevremeno su stručnjaci smatrali najtalentovanijim domaćim sprinterom, očekivali od njega da obori i seniorski rekord u najkraćoj atletskoj disciplini. A onda je Miloš preko noći nestao sa staze i iz Srbije. Sudbina ga je odvela daleko, preko Okeana.

LJUBAV NA TARTAN STAZI: Tori Frenklin i Miloš Savić

-U Ameriku sam došao iz Kragujevca, pre tačno četiri godine. U Srbiji sam se aktivno bavio atletikom više od 11 godina, bio državni reprezentativac, učestvovao na Univerzijadi i Svetskom juniorskom prvenstvu, ali i na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru, gde sam se takmičio u bobu četvorosedu. Malo je nedostajalo da postanem prvi Srbin i jedan od retkih sportista uopšte koji je učestvovao na Zimskoj i letnjoj Olimpijadi, što je nedavno uradila američka atletičarka Lolo Džons, koja je takođe nastupila i za bob tim SAD. U tome me omela povreda ukrštenih ligamenata, nakon koje nisam uspeo da ispunim normu za Olimpijadu u Londonu. I ne samo to, nego me je ta povreda koštala dalje karijere.

NA OLIMPIJADI U VANKUVERU: Tim Srbije u bobu četvorosedu

Radio je Miloš posle toga neko vreme i u fudbalskom klubu Radnički kao kondicioni trener. A onda je odlučio da dođe u Ameriku. Plan je bio da počne da radi sa vrhunskim sportistima, atletičarima, kada već sam nije mogao da ispuni snove.

– Prva odrednica je bila Njujork, posle čega se selim u Čikago. Nije mi se baš dopalo na prvi pogled, nisam tako zamišljao život u Americi. Nekoliko meseci sam bezuspešno tražio mesto gde bih mogao da treniram i onda, sasvim slučajno, ispred jedne teretane sam spazio momka za koga su mi rekli da je atletičar. Zapisao sam broj telefona koji sam video na torbi, pozvao ga…Ispostavilo se da je to Reks Parker, troskokaš, koji u dotadašnjoj karijeri i nije imao velikog uspeha. Ponudio sam da ga treniram i on je pristao. Tu sam upoznao i Andreasa Pavlua, koji je trenirao sa njim, ali mu je prioritet bio Troj Doris, sa kojim je kasnije bio sedmi na Olimpijadi. Andreas je tako u jednom trenutku sa Trojem otišao u Grčku, a meni je ostavio Reksa, kome sam pomogao da uđe u finale državnog prvenstva, u kome nikad pre toga nije učestvovao.

DŽENTLMEN SA MASLAČKOM: Sportska veza Miloša i Tori vremenom se izrodila u emotivnu

Dobar glas daleko se čuo. Nedugo zatim na Fejsbuku mu se porukom javila nepoznata devojka, mlada atletičarka koja je upravo završila Mičigen koledž. Želela je da nastavi da se profesionalno bavi atletikom, i dobila je preporuku da bi joj Miloš mogao u tome pomoći.

-Bila je to Tori. Rekao sam joj da sam sprinter i da u tome mogu da joj pomognem, ali da ne znam da skačem. Svojevremeno sam pomagao i našoj šampionki Ivani Španović, kada je istrčala državni rekord na 60 metara. Tako je počela naša priča… Prva zima je bila veoma teška, Tori nije mogla da uradi ono što sam od nje tražio, bila je nervozna, plakala posle treninga. Ali je ipak uspela da skoči 13.80 i pobedi na dvoranskom prvenstvu države. Sledeće godine je sve krenulo kako treba, njeni rezultati su bivali sve bolji i bolji, oborila je nacionalni rekord (14.84), što je bio i treći rezultat u svetu.

ZAJEDNO DO VELIKIH DALJINA: Tori je uz Miloševu pomoć stigla do rekorda SAD 14.84m

Uporedo, kako se vremenom uspešno razvijala saradnja na sportskom planu, između njih dvoje je proradila i emocija…

-Odlično smo sarađivali na stazi, a dobro smo se slagali i privatno. Iz te sportske, da kažem poslovne veze, na kraju se rodila i ljubav, koju smo krunisali brakom, kaže Miloš, dok se sa svojom suprugom zagreva za redovni trening, u čemu im mi novinari očigledno smetamo, pa se povlačimo.

Pre toga, zamolili smo Tori Frenklin da nam ukratko kaže nešto o njihovoj saradnji…

VELIKI NAPREDAK: Tori se sprema za Olimpijadu u Japanu sledeće godine

-Treniram sa Milošem u poslednje tri godine i njegova pomoć je veoma važna za moj uspeh i napredak. Uz njega sam počela da trčim puno bolje, što je možda i najvažniji deo ove discipline. Uz njega i trenera Andreasa moji rezultati su eksplodirali.

Dok Miloš i Tori zagrljeni savladavaju prepreke na stazi, koristimo priliku da porazgiovaramo sa pomenutim Andreasom Pavluom, trenerom grčkog porekla, koga je sudbina na čudan način spojila, prvo sa Milošem, a onda i sa Tori.

TIM KOJI POBEĐUJE: Andreas Pavlu očekuje olimpijsku medalju od Tori

-Treniram sa njih dvoje proteklih par godina. Zbog mojih godina, kondicije i problema koje imam sa leđima, Miloš je tu da istrči i praktično pokaže neke stvari na treningu. On je mlađi, u dobroj je formi iako se više ne takmiči, i od velike je pomoći Tori na treningu. Uspeo je da pomogne Tori da promeni stil trčanja i zalet, što je predstavljalo veliki napredak i odlično se odrazilo na njene rezultate. Nas troje činimo tim, radimo zajedno, dogovaramo se o svemu i nadam se da ćemo biti u prilici da zajedno slavimo sledeće godine na Olimpijskim igrama u Tokiju, kaže Andreas za Serbian Times, a odmah zatim svoje reči potkrepljuje i činjenicama:

-U vreme kada smo počeli da radimo sa Tori, ona je bila rangirana na 86.mestu na svetu, sa rezultatom 13.66. Danas je njen najbolji rezultat 14.84m, što je prilično veliki napredak. Imala je nedavno neugodnu povredu, tako da ove godine ne očekujemo vrhunske rezultate, ali tempiramo formu za sledeću godinu

OSTVARUJE TUĐE SNOVE: Miloš Savić

Pored toga što se bavi atletikom, Miloš radi i kao menadžer za jednu kamiondžijsku kompaniju u Čikagu čiji je vlasnik njegov zemljak, Kragujevčanin. Posle četiri godine uspeo je da uštedi novac, kupi svoje kamione i tako obezbedi sigurnu egzistenciju, što mu daje priliku da se bez opterećenja posveti svojoj prvoj i najvećoj ljubavi, atletici.

-Svojevremeno, pre nego što ću doći u Ameriku, nudili su mi stipendije da dođem u Ameriku i treniram atletiku, ali sam tada bio mlad i lud, bilo mi je lepše u Srbiji. Danas se zbog toga malo kajem, ali šta je tu je, život ide dalje. Ako ja već nisam postao šampion, pokušaću da drugima pomognem da to budu, konkretno Tori. Tvrdim da će sigurno uzeti medalju u Tokiju, zaključuje optimistički svoju priču Miloš Savić, atletičar koji je upoznao i drugu stranu atletike.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Goran Pikula/Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement

Copyright © 2019 Serbian Times.

Website Security Test