Connect with us

Istorija

PRESEDAN KOJI TREBA DA BUDE ZAKON: Kako je Srbija 1885. usred rata pomogla neprijatelju od kojeg gubi! (FOTO)

Published

on

Tokom kratkotrajnog srpsko-bugarskog rata 1885. godine, odigrala se jedna neverovatna epizoda, za koju se može reći da predstavlja presedan u istoriji ratovanja – Srbija je preko svoje teritorije propustila i pomogla humanitarni konvoj sa lekovima i medicinskom opremom, namenjen neprijatelju!

Ova neobična priča počela je naporima Kneževine Bugarske da pripoji Istočnu Rumeliju i tako sprovede nacionalno ujedinjenje Bugarske. Kralj Milan smatrao je da to predstavlja direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i opasnost kako za Srbe koji su živeli u području Istočne Rumelije, tako i za samu Kraljevinu Srbiju.

Srpsko-bugarski rat / Wikimedia Creative Commons

Kralj Milan je verovao je da će Bugarska, ukoliko ostvari svoje namere, postati dominantna sila na Balkanu. Posle nekoliko obostranih provokacija na granici i neuspelih diplomatskih inicijativa, Srbija je objavila rat Bugarskoj.

Bugarska u to vreme, neposredno nakon oslobođenja od Osmanskog carstva, nije još uvek imala razvijen sistem vojnog saniteta, pa ranjenike nije imao ko da prenese sa bojnog polja i da im pruži odgovarajuću negu.

Kako bi pomogao Bugarskoj, međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope.

Branislav Nušić u Srpsko-bugarskom ratu (levo) i Proglas rata bugarskog knjaza Aleksandra, u kome se navodi kako su “braća Srbi” pokrenuli “bratoubilački rat” / Wikimedia Creative Commons

Iako prelazak preko Srbije nije bio, kako se pogrešno navodi u medijima, jedina moguća ruta za dostavljanje pomoći, ta ruta je bila najpovoljnija i najkraća, ali je zato podrazumevala prolazak pored srpske vojske.

Kako se navodi u izveštaju Crvenog krsta Austrije, koji je posredovao u operaciji, u to vreme bila je jaka zima, Bugarska nije imala železnicu, a Dunav je bio nezgodan za plovidbu. Postojao je i kopneni prevoz koji bi preko Lom Palanke vodio u Sofiju, ali je on bio izuzetno skup i trajao bi duže.

Kralj Milan odlučio je da obezbedi transport medicinskog konvoja kroz Srbiju, a posebno je pomogao kroz deo od Niša do bugarske granice gde nije postojala pruga. Tadašnji humanitarci pozdravili su odluku kao human i velikodušan gest Srbije koji je zaista predstavljao presedan.

Bugarska vojska na Slivnici / Wikimedia Creative Commons

Izveštaji kako Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi, tako i austrijske i britanske organizacije koje su direktno bile uključene u organizovanje ove misije, bez ikakvog dvoumljenja navode da je ovakav potez Srbije presedan i da joj je na čast.

Centrala Crvenog krsta piše da je obezbeđivanje dozvole za prolaz pomoći neprijateljskim vojnicima kroz svoju teritoriju u potpunosti u skladu sa Ženevskom konvencijom, ali se dodaje i da tekst ove konvencije to nije postavio kao obavezu za zaraćene strane. Ovako velikodušna interpretacija humanitarne misli zakonodavca, navodi se, razlog je za aplauz, te se nadaju da će ovaj presedan postati zakon u budućnosti.

PROČITAJTE JOŠ:

OSTAVIO SRBIJU NA TRI MORA: 10 činjenica o caru Dušanu Silnom! (FOTO)

KAKO SU TURCI POBEDILI NA KOSOVU: Vuk Branković je imao najviše uspeha u boju, a poraz jednog viteza je slomio srpski otpor u “bitki nad bitkama”!

15 VEKOVA SLAVNE ISTORIJE: Genijalni VIDEO pokazuje kako su se srpske zemlje menjale od Svevladovića do danas!

Crveni krst Velike Britanije ovu misiju naziva „zasigurno jednom od najinteresantnijih stvari u ovom ratu”. U izveštaju se navodi da je propuštanje sanitarne opreme namenjene neprijateljskoj vojsci već veliki napredak, ali da je obezbeđivanje prevoznih sredstava na tom putu apsolutno novi akt velikodušnosti koji je na čast onom ko ga je učinio.

Ulične borbe u Pirotu / Wikimedia Creative Commons

Konvoj pomoći za Bugarsku krenuo je iz Beograda 22. decembra 1885. Delegacija je prespavala u Beloj Palanci da bi 23. decembra nastavila ka Bugarskoj kada su srpska prevozna sredstva kod Pirota zamenjena bugarskim.

U Beogradu je tada postojala prodavnica i magacin Crvenog krsta, pa je deo pošiljke za Sofiju bio ispunjen stvarima iz Beograda, ali te stvari po svemu sudeći nisu pripadale državi Srbiji. Jedan od organizatora ove misije, britanski humanitarac ser Kenet Barington, u pismu svojoj ženi pominje da je u Beogradu za 300 funti kupio potrepštine za bugarske ranjenike, a u izveštaju britanskog Crvenog krsta detaljnije se napominje šta je bio predmet kupovine u Beogradu, između ostalog, ćebad i dušeci.

Kralj Milan potpisuje mir sa Bugarskom u Nišu / Wikimedia Creative Commons

U domaćim medijima se već godinama provlači lažna priča u kojoj se tvrdi kako je u znak sećanja na ovo delo, Međunarodni Crveni krst Srbiji dodelio posebno priznanje postavivši ploču sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“, koja navodno i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi.

Tako nešto se nikada nije dogodilo, ali to ne umanjuje važnost istinite priče niti njenu veličanstvenost, naprotiv! Lažiranjem sopstvene istorije, nastojimo da je uništimo i prepustimo zaboravu, a to se ne sme dogoditi.

Izvor: Serbian Times
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement