PREMINUO BIVŠI AMERIČKI PREDSEDNIK: Na vlast došao nakon afere Votergejt, a otišao posle jedne od najvećih kriza!

Bivši predsednik SAD Džimi Karter preminuo je u 100. godini, navodi se u saopštenju Karter centra.

Karter je bio 39. predsednik SAD, koji je služio jedan mandat.

Bivši predsednik SAD započeo je kućnu negu u hospisu u februaru 2023. nakon niza kratkih boravaka u bolnici.

Rodom iz Džordžije i demokrata, Džimi Karter je izabran za predsednika 1976. godine, pobedivši aktuelnog predsednika i republikanca Džeralda Forda nakon skandala Votergejt, piše NBC Njuz.

Karter je služio jedan mandat pre nego što je izgubio reizbor 1980. od Ronalda Regana, najviše zbog nemogućnosti da reši iransku talačku krizu, sukob koji je trajao 444 dana.

Karter je takođe dobio Nobelovu nagradu za mir 2002. za rad na ljudskim pravima širom sveta, piše NBC.

Imao je samo 56 godina kada je napustio Ovalni kabinet, a naredne četiri decenije proveo fokusirajući se na dela koja su ga učinila skoro univerzalno poštovanom figurom – što je oštar kontrast u odnosu na njegovu relativno nisku popularnost kada je napustio Belu kuću u januaru 1981. godine.

Godinama su se on i njegova supruga Rosalin (preminula je 2023. godine) mogli naći na gradilištima kako podižu grede i zabijaju eksere da grade domove za ugrožene u neprofitnoj organizaciji Habitat for Hjumeniti.

Širom sveta, Karter je nakon svog predsedničkog mandata bio prepoznat po radu na promociji mirnog rešavanja sukoba i unapređenju demokratije, ljudskih prava i socijalne pravde, prvenstveno kroz Karter centar, koji su on i bivša prva dama osnovali na Univerzitetu Emori u Atlanti 1982. .

U februaru 1986, Karter je obezbedio oslobađanje novinara Luisa Mora i lidera radnika Hosea Altamirano iz zatvora u Nikaragvi. Godine 1994. otputovao je u Severnu Koreju na zahtev tadašnjeg predsednika Bila Klintona i ubrzo najavio pregovore o „sporazumu o razumevanju“ sa tadašnjim liderom Severne Koreje Kim Il Sungom, piše NBC.

Karteru se takođe pripisuje da je pomogao da se Egipat i Tunis ubede da ublaže nasilje u regionu Velikih jezera u Africi 1996. godine, a pomogao je i u pregovorima o sporazumu iz Najrobija za okončanje rata između Sudana i Ugande u severnoj Ugandi 1999. godine.

Karter je 2002. godine dobio Nobelovu nagradu za mir „za decenije neumornog napora da pronađe mirna rešenja za međunarodne sukobe“ i „izuzetnu posvećenost ljudskim pravima“, piše NBC.

Kao predsednik, značajni uspesi i zapaženi neuspesi

Godine 1978. kao predsednik, Karter je posredovao u Kamp Dejvidu u istorijskom mirovnom sporazumu između Izraela i Egipta.

Sporazum, koji je okončao 16 meseci pregovora, doveo je do toga da su egipatski predsednik Anvar Sadat i izraelski premijer Menahem Begin dobili Nobelovu nagradu za mir 1978. godine.

Mnogi istoričari takođe pripisuju Karterovoj administraciji to što je bila na čelu događaja koji su doveli do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Karter i njegov tvrdolinijaški savetnik za nacionalnu bezbednost, Zbignjev Bžežinski, koristili su ljudska prava da Moskvu stave u ideološku defanzivu i njihova snažna podrška pokretu solidarnosti Leha Valense u Poljskoj pomogli su da se podstakne revolucionarni talas u istočnoj Evropi koji je na kraju izazvao pad komunizma, piše NBC.

Ali Karter je često okarakterisan kao neefikasan mikromenadžer čiji su napori da okupi američki narod u vreme ekonomske recesije i nestašice energije naišli na prepreke.

Izrugivali su mu se jer je nosio džempere u Beloj kući kako bi ohrabrio Amerikance da zimi ugase termostate kako bi uštedeli energiju.

Pored toga, Karterova odluka da bojkotuje Letnje olimpijske igre 1980. u Moskvi u znak protesta protiv ruske invazije na Avganistan bila je popularna u zemlji, ali je i dalje kontroverzna među istoričarima, pri čemu su je neki okarakterisali kao propuštenu priliku za stvaranje boljih odnosa sa Moskvom, a drugi su izjavili da dovela je do decenije pojačane sovjetske represije pre pada Berlinskog zida 1989. godine.

PROČITAJTE VIŠE:

Poslednju godinu Karterovog predsedništva pratila je iranska talačka kriza, koja je počela 4. novembra 1979, kada su iranski studenti uzeli više od 60 američkih talaca u američkoj ambasadi u Teheranu nakon što je Karter dozvolio svrgnutom iranskom šahu da se leči u Sjedinjenim Državama iz humanitarnih razloga.

U aprilu 1980. Karter je poslao elitni spasilački tim u kompleks ambasade, ali je pustinjska peščana oluja oštetila nekoliko vojnih helikoptera. Jedan od njih se srušio pri poletanju, ubivši osam pripadnika američkih službi i nateravši Kartera da prekine misiju.

Debakl je podstakao iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Ruholaha Homeinija, da naredi taocima raštrkanim na brojnim lokacijama da spreče još jedan pokušaj spasavanja, i dao mu je više „municije“ da proglasi Sjedinjene Države „velikom sotonom“.

Zvanična istraga o pokušaju spasavanja otkrila je velike nedostatke u planiranju, komandovanju i kontroli, i identifikovala kritične nedostatke u komunikaciji i koordinaciji između američkih vojnih grana, podržavajući percepciju Kartera kao slabog vođe-

Pedeset i dva taoca će ostati u zarobljeništvu 444 dana, sve dok nisu pušteni 20. januara 1981. – na dan kada je Regan inaugurisan za predsednika.

Od mornaričkog oficira na nuklearnoj podmornici, do guvernera Džordžije

Džejms Erl Karter mlađi rođen je 1. oktobra 1924. u malom gradu Plains okruga Samter u jugozapadnoj Džordžiji, gde je odrastao na farmi kikirikija. Njegov intelekt je rano prepoznat i upisao se na Pomorsku akademiju SAD.

Diplomirao je 1946. i iste godine se oženio Rozalin Smit, 19-godišnjom prijateljicom iz detinjstva.

Karter je postao oficir u podmornici, gde ga je primetio admiral Hajman Rikover, koji se smatra ocem američkog programa nuklearnih podmornica.

Rikover je odabrao Kartera za pomoćnika i postavio ga u Šenektadi u Njujorku, gde se porodica preselila dok je Karter studirao reaktorsku tehnologiju i nuklearnu fiziku na Univerzitetu za postdiplomske studije Union.

Na kraju, Karter je postao viši oficir USS Sivolf, druge nuklearne podmornice Sjedinjenih Država.

Kao neočkeivani kandidat, slabo poznat van Džordžije, Karter je osvojio demokratsku nominaciju i za dlaku pobedio aktuelnog predsednika, Džeralda Forda iz Republikanske partije, na predsedničkim izborima 1976. godine.

Karter je pomilovao sve one koji su izbegli regrutaciju u Vijetnamskom ratu drugog dana kako je stupio na funkciju.

Karter se potrudio da projektuje skromnu sliku na naciju umornu od skandala.

Šetao je Pensilvanija avenijom tokom svoje inauguracione parade. Nosio je svoje torbe ka avionu Air Force One.

A tu su bile i njegove stalne poruke Amerikancima da ne može sam da reši probleme nacije, često u samozatajnim javnim nastupima u džemperima.

Nakon što je napustio Belu kuću, Karter je pisao – mnogo. Napisao je više od dve desetine knjiga, neke sa suprugom.

Nastavio je da predaje u nedeljnoj školi u svojoj matičnoj batpističkoj crkvi, sve do pandemije korona virusa.

Karter je i dalje učestvovao u crkvenim aktivnostima putem videa usred pandemije.

Karteru je 2015. dijagnostikovan melanom. Proveo je veći deo druge polovine 2019. godine, neposredno pre nego što je pandemija udarila, u bolnici zbog operacije mozga, infekcije, preloma kuka i karlice.

Od 2023. godine imao je stalnu negu u svojoj kući u Plejnsu, u Džordžiji.