Sinoć je u Čikagu, u velikoj sali Irish heritage centra, održana premijera predstave “Misija Halijard” koju je napisao i režirao Milan Andrijanić, izveli glumci Srpskog pozorišta Čikago, a po motivima istorijskih događaja iz leta i jeseni 1944.godine, kada je iz okupirane Srbije spaseno više od 500 američkih i savezničkih avijatičara, koje su Nemci oborili tokom vazdušnih napada na naftna postrojenja u rumunskom gradu Ploešti.
Bila je to najveća misija spasavanja savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu, a izveli su je srpski narod I jedinice Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom generala Dragoslava Mihailovića, što je i bio razlog da ovaj deo srpske istorije dugo ostane zabranjen i zaboravljen. Zanimljivo je da se radnja predstave dešava u trenucima kada Ravnogorski pokret gubi podršku saveznika, koji se okreću drugoj strani u ratu i tako dramatično određuju tokove srpske istorije u godinama koje dolaze.
Predstava “Misija Halijard”, koja je izazvala veliko interesovanje u Čikagu, prvi je put da neko o ovoj temi progovori na umetnički način.
Sama priča u početku prati sudbinu jednog seoskog domaćinstva u čiji život, protkan ratnim nedaćama, iznenada ulazi jedan totalni stranac, američki pilot, koga nalaze u njivi nakon što su Nemci oborili njegov avion. Ovo dalje prouzrokuje čitav niz događaja, akcije protkane emocijama koje se rađaju između ćerke srpskog domaćina I Amerikanca.
Rizikujući svoje živote i osvetu nemačkog okupatora, srpski seljaci kriju i čuvaju savezničke vojnike koji na kraju, uz posredovanje četničkih jedinica i američke tajne službe, bivaju evakuisani na sigurno, u Italiju, da bi odatle bili prebačeni njihovim kućama, u SAD.
„Priča o narodu koji se uvek žrtvovao za više ciljeve ne pitajući za posledice“, pisalo je u najavi predstave, koja je izazvala mnogo emocija u publici, a sve je kulminiralo u poslednjoj sceni, kada glumac Mika Eps, inače čikaški operski pevač u penziji koji u predstavi glumi jednog od američkih avijatičara, iz aviona koji se sprema za poletanje zapeva “Oj Moravo”, I to tako kao da je odrastao pored nje, a ne pored jezera Mičigen…
Premijeri su prisustvovali i potomci američkih pilota koji su te davne 1944. godine evakuisani iza neprijateljskih, zatim generalni konzul Republike Srbije u Čikagu, predstavnici Fondacije Halijard i mnogi drugi.
Robin Šajn, ćerka poručnika Donalda Parkersona, koji je spašen prvim avionom spasilačke misije iz Srbije, bila je oduševljena predstavom i ponosna na činjenicu da je njen otac bio deo istorije srpskog i američkog naroda.
-Moj otac je iskočio padobranom iznad Srbije 6.juna 1944. godine nakon čega su ga četnici spasili, dali mu mesto gde da se sakrije, nahranili ga, pomogli mu da zaleči povređenu nogu, da bi posle nekoliko meseci, u avgustu, bio evakuisan i vratio se kući, gde ga je u Čikagu čekala moja trudna majka koja je bila pred porođajem. Ona je dobila informaciju da je nestao i to su bili teški dani za nju, sve dok nije saznala da je ipak živ i da se nalazi u Srbiji. Dakle, veoma slično radnji predstave „Misija Halijard“ koju smo upravo pogledali.
U trenutku kada je saznala da će tata doći kući objavljen je i članak u Čikago tribjun, u kome se nalazi i slika na kojoj je trudna, u devetom mesecu, bukvalno svakog dana je mogla da se porodi, kaže za Serbian Times gospođa Šajn, pa dodaje:
-Moj otac je iz Srbije došao sa puno uspomena, četnici su mu na rastanku dali njihovu uniformu, nekoliko vojničkih noževa, a u njegovoj kolekciji je ostalo mnogo fotografija, kao i srpski novac iz tog vremena. Oca sam na žalost izgubila vrlo rano, imala sam samo 9 godina, tako da mi ove uspomene mnogo znače. Tokom predstave vraćale su mi se misli, sećala sam se mog oca i njegovih reči… I zahvalna sam za sve ovo što se desilo večeras, ovu divnu predstavu, divne ljude koje sam srela a koji su deo naroda koji je spasao mog oca, predivno se osećam i srce mi je puno. Volela bih da se ponovo okupimo i da imam više prilike da se družim sa Srbima u Čikagu, istakla je Robin Šajn, koju je premijera „Misije Halijard“ očigledno vrlo potresla.
Konzul Damjan Jović istakao je na početku da o ovim temama nismo imali prilike da učimo u školama…
– Ispričana je jedna zanimljiva priča koja do sada nije bila toliko poznata ljudima u Srbiji a još manje onima koji su živeli ovde u Americi, pozitivna priča koja se gradila na prijateljstvu u najtežim istorijskim trenucima. Na žalost, u nekim kasnijim decenijama to je izbledelo i čak dovelo do neprijateljstva koje bi trebali da zaboravimo i da tražimo pozitivne primere iz zajedničke istorije, kao što je ovaj. Naši prijatelji iz Srpskog pozorišta Čikago su nam priredili jedno veče za pamćenje i moram da istaknem, a vidim da je to mišljenje i drugih, da ovo više nije amatersko pozorište, da ovi ljudi to rade sa puno ljubavi i na jedan izuzetan način, izjavio je konzul Damjan Jović.
Pisac i režiser Misije Halijard Milan Andrijanić bio je zadovoljan posle premijere:
-Bio je ovo izazov, ali ujedno i velika odgovornost i obaveza. Za mene i bveoma emotivna jer sam prva saznanja o ovom događaju dobio od mog oca još kao dečak još u vreme tadašnje Jugoslavije, kada se o tome uopšte nije pričalo. To je ostalo u mojoj glavi iz tih dana i kada je Ranko Ristić iz Misije Halijard predložio da uradimo predstavu ja sam oberučke prihvatio, preneo to na glumce i mislim da smo donekle uspeli. Ovo je miks istorijskih činjenica, koje su trebale da objasne okolnosti i jedne romantične priče, koja je verovatno morala da se desi u takvoj jednoj situaciji, a koja odražava odnos srpskog i američkog naroda u tim trenucima. Pesma kojom se predstava završava, u kojoj pilot Afroamerikanac peva „Oj , Moravo“ je pečat na taj odnos.
Ulogu đenerala Draže Mihailovića izneo je Nenad Jelača, što je verovatno i prvi put da je komandant Ravnogorskog pokreta predstavljen u pozitivnom svetlu u jednom filmu, seriji ili pozorišnoj predstavi:
– Ovo je bila jedna od zabranjenih tema, da li su se ljudi plašili ili šta već ne znam, ali meni je bila velika čast da glumim ovu ulogu i prihvatio sam je sa oduševljenjem, ali i odgovornošću. Nije bilo jednostavno izneti lik Draže Mihailovića jer nepostoje niukakvi snimci na kojima on govori, tako da mi je ostalo da pratim tekst i pretražujem fotografije i priče po internetu. Dao sam od sebe i nadam se da se publici svidelo, po reakcijama slutim da jesmo. Moram da istaknem da je ovo divna ekipa i da mi je bilo zadovoljstvo raditi sa njima. Voleo bih da ova predstava zaživi i da bude prikazana još nekoliko puta, što na sceni Čikaga, što i u drugim gradovima.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Nemanja Zdravković