Connect with us

aktuelno

PRAZNIČNI SUSRET SA DECOM BEZ RODITELJSKOG STARANJA: Kompanija iz Čikaga podelila novogodišnje paketiće u Zvečanskoj, ovako dijaspora može da pomogne tokom čitave godine (FOTO)

Published

on

A onda sledi ono na šta niko ne može da vas pripremi. Desetak radoznalih glavica, uzrasta od tri do 12 godina, približavaju se bojažljivo dok preispituju ko ste, ali ipak sa osmehom na licima. Trče vam u susret. Gotovo vas obaraju dok vam šire ruke i uleću u zagrljaj

Pomešana osećanja sreće i tuge, izlivi smeha i suza, praznična atmosfera bez porodice, glavnog sastojka koji praznicima daje čar i suštinu, ali ne i odsustva ljubavi, podrške i zagrljaja za mališane bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj.

Tako bi ukratko mogao da izgleda siže jutra uoči dočeka srpske Nove godine, koje je redakcija Serbian Timesa zajedno sa predstavnicima “Magnum Freight” kompanije iz Čikaga – darodavaca novogodišnjih , slatkih paketića – provela u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu.

ULAZ U ZVEČANSKU: Mesto koje ima smeštajni kapacitet od 528 mesta

U holu ustanove nekoliko pažljivo ukrašenih jelki. Ručnih, umetničkih radova malih kreativaca. Ušukani kutak sa lejzi beg vrećama, šarenim inventarom i obiljem igračaka. Čekamo da se pojave deca. Čuli smo da su neki dobili grip, tako da očekujemo samo one sa najjačim imunitetom, prazničnom iskrom u očima i verom da su baš oni zaslužili da im Deda Mraz donese poklone. Naravno, i evidentnom željom da svoje ručice zaprljaju čokoladom!

A onda sledi ono na šta niko ne može da vas pripremi. Desetak radoznalih glavica, uzrasta od tri do 12 godina, približavaju se bojažljivo dok preispituju ko ste, ali ipak sa osmehom na licima. Trče vam u susret. Gotovo vas obaraju dok vam šire ruke i uleću u zagrljaj.

RADOST:Swisllion paketići za svu decu u ustanovi

Zoran Milačić, direktor ustanove od opšteg društvenog intersa koja funkcioniše kroz deset radnih jedinica, svaka sa svojim specifičnostima i vrstama usluge koje pruža korisnicima, objasnio je da deca u najranijem uzrastu, već oko druge, treće godine postanu svesna lišenosti roditeljske pažnje.

“Nemojte da vas iznenadi ako vam neko od njih priđe i čim vas vidi da vas oslovi sa mama, jer znaju, svesni su da im to fali”, najavio je direktor Zvečanske, koji je već 23 godine na čelu ustanove u kojoj trenutno boravi oko 380 beba, mališana i omladinaca.

Svako od njih se, bez obzira da li imaju tri ili 26 godina, podjedanko obraduju paketićima.

Direktor je sa nama podelio i anegdotu, kada je momak pred izlazak iz doma, tražio svoj novogodišnji paketić iako ima 26, 27 godina!

“Kaže, imam pravo, hoću paketić, hoću moje…”, priseća se Milačić njegovih reči koje se godinama prepričavaju.

ZORAN MILAČIĆ: Tu je od 1997. godine, nekadašnji štićnici ga zovu na venčanja i krštenja

“Dosta veliki broj kompanija ili pojedinaca žele da podrže decu kroz donaciju paketića tokom prazničnih dana. Do sada su dobili po šest, sedam vreća igračaka i slatkiša za Novu godinu, Božić i Srpsku Novu godinu. To ponekad nije dobro (smeje se), mnogi od nih zbog zdravstvenog, psihosomatskog stanja u kom se nalaze imaju specifičan režim ishrane, zato im rasporedimo kada smeju da jedu slatko. Takođe se trudimo da kroz boravak decu ovde učimo nekim bazičnim stvarima, da znaju šta je naša tradicija, kako da se raduju poklonu, šta znače Božić i Nova godina, naša slava koju obeležavamo, Sveti Sava. Kroz vaspitni proces im dajemo primer kako da neke stvari cene. Nije dobro da izgube taj kriterijum, da pomisle da je to standard, normalno i da je nešto što se podrazumeva… “, objašnjava Milačić.

Takođe se trudimo da kroz boravak decu ovde učimo nekim bazičnim stvarima, da znaju šta je naša tradicija, kako da se raduju poklonu, šta znače Božić i Nova godina, naša slava koju obeležavamo, Sveti Sava. Kroz vaspitni proces im dajemo primer kako da neke stvari cene. Nije dobro da izgube taj kriterijum, da pomisle da je to standard, normalno i da je nešto što se podrazumeva..

I zaista. Klinci su se obradovali darovima, mada je utisak svih nas bio da su devojčice više uživale u šminkanju koje su samoinicijativno predložile, u grljenju, poljupcima i pletenju kose, priči kako se igraju sa barbikama i ko im je omiljeni drug, dok su dečaci uzimali telefon da ovekoveče naš emotivni susret, ponosno pokazivali svoja selfi dela i planirali kako da obraduju bolesne drugare u stacionaru.

“Ne treba preterivati. Nama ljudi uglavnom dolaze za praznike, ali mi smo tu cele godine. Ne volim da apelujem, to nikada ne radim, da kažem dajte nam nešto, uradite, napravite... To nije naš manir, a i nije takva situacija.

DELIĆ NOVOGODIŠNJE ČAROLIJE: Pokloni spremni za dodelu

Mi jesmo državna ustanova i delimo sudbinu prosečne srpske porodice. Naša deca čak ponekad imaju i više. Nemaju ono što je osnovno, pripadnost porodici, ali imaju sve što je vezano za školovanje, svaku moguću podršku, nove knjige, garderobu, u toku godine zimuju i letuju i to po više puta, imaju pogodnosti koje neka druga deca možda nemaju…”, nabraja Zoran Milačić.

Ono što mi uvek imamo, kako pojašnjava, jesu ideje, i potrebno je da da se podrže razvojni programi i nove usluge sa ciljem da, u slučaju da se pokažu dobrim, utičemo na nadležne da ih implementiraju u sistem.

Ono što je materijalno to se potroši, jednokratno je… Bilo bi lepo da donacijama podrže naše ideje

“Ono što je materijalno to se potroši, jednokratno je”, zaključuje ovaj neskvakidašnji direktor, koji zna ime svakog deteta, probleme sa kojima se suočavaju, njegove potencijale, te težnje i nadanja. Sa desetak nekadašnjih korisnika je ostao u svakodnevnom kontaktu i posle njihovog odlaska i osamostaljivanja.

“Sa nekima igram basket, sa nekima bilijar. Troje se druže sa mojom decom. Neki mi se jave kada treba da donesu neku životnu odluku, a ima i onih koji pozovu samo da me pozdrave iz inostranstva. Među našom decom ima glumaca, stomatologa, socijalnih radnika, menadžera u sportu, reprezentativaca… Mnogi su me pitali da im budem kum na venčanju ili na krštenju deteta”, navodi on lepše strane posla, koji zbog svoje specifičnosti ne bi trebalo da se obavlja duže od deset godina.

Iako mnogo duže prisutan, direktor ne gubi elana za projekte za koje se vredi boriti, kao što je onaj nalik nekoj vrsti tretmanskog centra za porodice i decu koja imaju smetnje u razvoju u ranom uzrastu.

HUMANI, MLADI I USPEŠNI: Predstavnici Magnum kompanije obradovali decu bez roditeljskog staranja

Da bi projekat opstao potrebno nam je 11.000 evra godišnje i od 2013. godine smo uspevali da obezbedimo sredstva preko raznih humanih ljudi i društveno odgovornih kompanija. Jako bi mi bilo žao da ne uspemo jer je priča veoma dobra i izrazito korisna. To je neka vrsta dnevnog boravka za porodice, najčešće na niskom edukativnom nivou, samim tim ne znaju svoja prava, retko uključuju decu u predškolske ustanove, deca neretko nisu ni spremna, pa mi radimo na tome.

Nije im poznat ni stepen ometenosti kod dece, a nemaju ni ideju kako da se postave, prihvate ograničenja i sl. Naši stručnjaci, psiholozi, pedagozi, lekari sa njima vežbaju finu motoriku, razvojni govor, imaju fizičke vežbe i tretmane. Ima 12 mesta”, upoznaje nas on sa jednim od uspešnih projekata čiji je krajnji cilj da preventira da takva deca zavšre u domu, roditeljima pruži edukaciju i podršku, umesto da dođe do stigmatizacije, psihičkog, ekonomskog i fizičkog propadanja jednog od roditelja, najčepće majke zbog toga što 24 sata provodi sa detetom, a na kraju i spreči krah braka ili nasilja u porodici”.

To je ideja za koju ima smisla potencirati je, kao i svaku volontersku aktivnost i kontinuirano druženje kroz rad i igru sa decom.

Koliko im takva vrsta kontakta znači, najbolje vidimo dok nam mašu na rastanku. Želimo im svu sreću ovog sveta, baš kao i humani ljudi, inicijatori ove lepe akcije iz Čikaga, Nikola Vasiljević i Marko Janković (33) iz “Magnum Freight”.

TEKST: Sanja Ilić/Serbian Times FOTO: Sanja Ilić

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement