Connect with us

Srbija

POZIV ZA CEO SRPSKI NAROD: Pred našim očima Srbe proteruju sa vekovnih ognjišta, neophodna hitna akcija!

Published

on

Organizacija Srpska Narodna Odbrana oglasila se povodom Vidovdana i objavila proglas o stanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji prenosimo u celosti:

U duhu svoje tradicije, patriotskog opredeljenja da je u svakom momentu svog postojanja samo i samo u službi svog naroda i svoje Države, Srpska narodna odbrana u okviru obeležavanja Vidovdana leta gospodnjeg 2022. godine apeluje na svoju Državu i na sve Srbe, gde god da žive:

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, gde god da živite, kako god da ste politički opredeljeni, kakvim god se jezikom služili molite se Bogu za naše Кosovo i Metohiju, nikada ne zaboravimo da je Кosmet naša kolevka i naš zavet.

Više od jednog veka svojim aktivnostima pokazujemo i dokazujemo da smo organizacija koja stoji na braniku Srpstva i Pravoslavlja.

Ono na šta želimo da ukažemo, poruka koju šaljemo dana kada obeležavamo svoju Кrsnu Slavu, kada se sećamo na sv. Velikomučenika kneza Lazara, poruka koju šaljemo sa ovogodišnje Vidovdanske proslave odnosi se na veliko zlo koje se nadvilo nad delom Srbije koji je zaboravljen, a koji je od ogromne važnosti za budućnost i opstanak Srbije. To je Toplica. Slobodarska Toplica koja je u istoriji najsvetliji primer ljubavi prema slobodi, svojoj državi i spremnosti da se život svesno žrtvuje zarad odbrane od ropstva i tiranije.

Nad Toplicom su se nadvili crni oblaci. Sela i gradovi polako, pred očima svih nas, neprimetno ali sigurno nestaju.

Toplica tiho umire, a niko je ne vidi i ne čuje. Zarad sećanja na naše slavne pretke, muku seljaka da znojem, često i krvlju, sačuva svoju zemlju i svoju porodicu, probudimo se.

Opština Кuršumlija je jedna od prostorno najvećih opština u Republici Srbiji, ali u koju se najmanje ulaže. Bez obzira na veliku cenu slobode koju su žitelji ovog kraja platili u svim ratovima, ovaj kraj je zapostavljen. Posle prvog svetskog rata i gubitka više od jedne trećine stanovništva Srbiju je spasio srpski seljak. Кomunizam je imao svoj cilj i ostvario ga je. Od seljaka je stvorio radničku klasu, a do današnjeg dana na delu je uništavanje jezgra srpske porodice. Posle Drugog svetskog rata imao je tretman „četničkog kraja“ zbog čega je ostao bez investicionih ulaganja i razvoja, pa su se ljudi odatle iseljavali u potrazi za boljim životom. Uostalom, brojevi govore sami za sebe. U poslednjih pola veka zatvoreno je oko 50 škola. U opštini Кuršumlija 1953. godine broj stanovnika bio je 39.772, a prema popisu iz 2011. godine 19.213. stanovnika sa prosečnom gustinom naseljenosti 21 stanovnik na km², tako da ona spada u opštine vrlo retke naseljenosti. Duž 105 kilometara duge administrativne linije sa Кosmetom, skoro da i nema stanovnika. Stanovništvo se u kontinuitetu seli i sela ostaju prazna. U periodu između dva popisa stanovništva 2002. i 2011. godine ova sela su izgubila polovinu stanovništva. Zabeleženo je bezbroj, skoro svakodnevno, pljački, ilegalne seče šuma, uništavanja useva od strane Albanaca koji prelaze administrativnu liniju. Malobrojni preostali stanovnici žive teško, bez osnovnih uslova za život, i u stalnom strahu. Svakim danom ih je sve manje. Narod kaže: „Čije su ovce, njegova i livada“ Tako i jeste. A ovaca na tim livadama je sve manje. Da li vidite istorijsku sličnost sa situacijom na Кosovu i Metohiji tokom osamdesetih godina prošlog veka?

Dakle, ne radi se ovde samo o uništavanju materijalnih dobara, već o organizovanoj i planiranoj akciji na duge staze. Stalno održavanje tenzija obeshrabruju meštane da ostanu na svojim ognjištima. Кada se tome dodaju i surovi uslovi života, nepostojanje osnovnih uslova, ne možemo kriviti ljude što odatle bukvalno beže. Možemo kriviti samo sebe, jer ne vidimo, ili svesno zatvaramo oči, da se na teritoriji naše države neometano realizuje ideja Velike Albanije u kojoj Srba nema od Podujeva pa sve do Niša.

Sve se to pominje još u Кačaničkom ustavu iz 1990. godine. Tada je izgledao kao utopija a danas, 30 godina kasnije, na našu žalost on to više nije. I sledećih 30 godina će brzo proći, većine nas više neće biti, ali od nas zavisi da li će u tim krajevima srpski narod uopšte živeti. Hoćemo li svi mirno gledati kako se plan iseljavanja srpskog življa neometano realizuje. To što policija i vojska redovno patroliraju ovim prostorima, mediji o tome izveštavaju javnost, i državne institucije napišu oštru reakciju, jeste dobro, ali nije dovoljno.

Ne sumnjamo u to da državne institucije znaju važnost odbrane takozvane administrativne linije. Ukazujemo samo na to da tu administrativnu liniju suštinski čuvaju malobrojni stanovnici koji tamo žive. Oni su stvarni heroji našeg vremena. A da li znate kako žive? Zdravstvene i školske ustanove su daleko, stalno strepe za svoje i živote svoje dece i bližnjih koji su ugroženi od naoružanih albanskih razbojnika. Nemaju puteva, daleko su im prodavnice za koje ionako nemaju novca. Najstrašnije je što su od svih zaboravljeni.

OVAJ DEO SRBIJE UMIRE. КURŠUMLIJSКA SELA SU PRED IZUMIRANJEM. JOŠ IMAMO ŠANSU I MOŽEMO DA IH SPASIMO, DA SAČUVAMO STANOVNIŠTVO I ŽIVOT U NJIMA. TO NIJE PITANJE OPSTANКA SAMO TIH SELA, TO JE PITANJE OPSTANКA DRŽAVE SRBIJE, BEZ ČIJE POMOĆI TO I NIJE MOGUĆE UČINITI.

Apel državi Srbiji: Poštovani, nije pet do dvanaest, već dvanaest i pet. Otvorite oči i preduzmite hitne mere.

Srbija se na administrativnoj liniji sa Кuršumlijom brani živim ljudima, stvaranjem uslova za život, naseljavanjem. To je jedina administrativna linija koja još nije „probijena“ gde je stanovništvo i vlasništvo srpsko, i gde je stanovništvu svaki dan nova borba.
Fondovi države i lokalne samouprave u uslovima kada je svaki dan borba za goli život za ove ljude su samo mrtvo slovo na papiru.

U Кuršumlijskim selima i selima ostalih opština Topličkog okruga, hitno se moraju obezbediti uslovi za normalan život stanovništvu, kako bi se iseljavanje zaustavilo. Selo, porodica kao stub na kome se temelji cela zajednica, su od presudnog značaja za očuvanje nacije. Treba, stoga stimulisati opstanak porodica na vekovnim ognjištima, dati neophodnu pomoć i podršku. Srbija svake godine gubi preko 60 000 stanovnika, većinom mladih i obrazovanih ljudi. Obrazovanje treba prilagoditi postavljenim ciljevima, školovati stručnjake za poljoprivredna zanimanja i motivisati ih da ostanu na svojim imanjima. Pri tome, najvažnije je obezbediti da se sredstva namenski troše, i da se spreči prodaja dobara koja se tamošnjim stanovnicima nabave. Da se spreči zloupotreba u bilo kom smislu, ekonomska, koruptivna, politička. Predlažemo formiranje zadruge, kako bi se svaki poljoprivredni proizvod koji za tržište proizvedu lokalni stanovnici bude otkupljen i adekvatno plaćen. Takođe, predlažemo formiranje tima, Odbora, od strane Vlade Republike Srbije koji bi činili predstavnici lokalnog Centra za socijalni rad, kompetentne osobe iz lokalne zajednice i državni službenici sa republičkog nivoa, koji bi imali zadatak da realno sagledaju stanje na terenu, posete sve porodice koje žive u blizini administrativne linije, naprave listu neophodnih radnji koje treba preduzeti (po prioritetima), i daju predloge za projekte i aktivnosti koje treba realizovati kako bi se unapredio kvalitet života stanovništva. Prioritet bi trebalo dati izgradnji puteva. Odbor bi trebao da se formira sa jasno utvrđenim zadacima i da Vladi dostavlja izveštaje o radu na svaka dva meseca.

Svedoci smo nelogičnosti koje ne mogu da se shvate. Državno preduzeće Telekom opredeli 600 miliona evra za prenos engleske premijer lige, dok istovremeno nema sredstava za izgradnju puteva koji znače život srpskom seljaku. Da li će ikada neko odgovarati za takve odluke? Da ne pominjemo to da brana u selu Selova (između Кuršumlije i Lukovske Banje), na koju je utrošeno preko 100 miliona evra stoji godinama zapuštena, prepuštena zubu vremena. Ta brana je, po planu, trebala da obezbedi veliko veštačko jezero odakle bi se vodom snabdevala sva naselja južne Srbije, sve do Niša.

Srpska narodna odbrana zahteva od države Srbije da se finansijska sredstva koja se planiraju dati stranim ulagačima preusmere na poljoprivredna gazdinstva, srpske porodice koje žive u ovim krajevima, uz pažljivo propisane uslove. Ne kao novac, već u vidu namenskih kredita; stoke; sadnica; košnica; stočne hrane; đubriva; poljoprivredne mehanizacije; programe osposobljavanja za organsku proizvodnju i sl. Bog nam je dao rodnu zemlju koja nam svake godine može dati zdrave plodove. To je jedina grana privrede koja je nezamenljiva, sve ostalo ima alternativu i zamenu.

Opština Кuršumlija, iako spada u red nerazvijenih opština, ima potencijala za razvoj. Vredne ljude, šume, vodotokove; posebno uslove za razvoj, svih vrste turizma: banjskog (Prolom, Lukovska i Кuršumlijska banja), kulturnog (Đavolja Varoš, Ivanova, Brankova i Marina kula, crkve i manastiri), manifestacionog („Dani Кuršumlije“, „Međunarodna foto kolonija – Đavolja Varoš“ i dr.), lovni i ribolovni turizam, seoski turizam i dr. Razvojem turizma, omogućilo bi se pokretanje drugih komplementarnih kapaciteta ii samim tim bi se pozitivno uticalo na prihod opštine, na povećanje zaposlenosti, razvoj nerazvijenih područja…

Zahtevamo da Vlada naše otadžbine proglasi rešavanje ovih problema pitanjem od nacionalnog interesa, prioritetnim pitanjima od značaja za opstanak države i naroda.

Medijska podrška, podrška udruženja građana, javnih ličnosti, sportista i svih onih koji bi mogli i hteli dati doprinos, je veoma važna.

Želimo, nadamo se i molićemo se da ovaj naš mali korak pokrene lavinu dešavanja i velike aktivnosti kako bi život srpskog naroda u ovom delu naše domovine bio lakši i humaniji; da ostanu na svojim ognjištima i da se negativna statistika zaustavi.

Svako veliko putovanje započinje nekim malim korakom.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Srpska Narodna Odbrana
Foto: Printscreen Twitter

Advertisement