Connect with us

Srbija

POVRATAK SRPSKE DIJASPORE U VREME KORONE: Njihov novac je dobrodošao, a oni…

Published

on

Već deset dana ulasci u Srbiju su zabranjeni, što je mnogim njenim državljanima širom sveta otežalo povratak u domovinu. Nakon brojnih i višednevnih poziva za pomoć, država je reagovala.

Izjave zvaničnika pre i posle toga stvorile su osećaj da su nepoželjni, a prema rečima predsednika Vučića, popuštanje i dozvola za njihov povratak su loši potezi. Takva konstatacija naišla je na kritiku dela javnosti.

Nešto više od nedelju dana otkako je proglašena pandemija koronavirusa, Srbija je odlučila da zatvori sve ulaze. Pokrenuta je kampanja.

 “Dragi naši koji živite van Srbije, da bi sačuvala vas i vaše porodice u Srbiji, srpska Vlada traži da ostanete u gde trenutno boravite, sve do sledećeg obaveštenja”, upućen im je apel.

Gotovo istovremeno usledila je druga vrsta kampanje. “Opasno”, “bahato”, “neodgovorno” – neki su od epiteta koje su tabloidi “lepili” povratnicima koji su odlučili da se ipak vrate. A država je prema rečima predsednika Vučića, napravila “samo jednu veliku grešku – zbog Ustava”.

“Ni četvrtinu problema ne bismo imali da tu grešku nisam napravio – a to je puštanje svih državljana Srbije da uđu na teritoriju Srbije. Mi smo pokazali koliko je Srbija velika i koliko ima veliko srce i visoku cenu za to ćemo platiti. Jer Srbija je dobra svima samo kad je teško“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Veliki broj povratnika su građani koji su otišli u potragu makar za privremenim poslom, kako bi prehranili porodice, kaže urednica “Nove ekonomije” Biljana Stepanović i napominje – i sama država je organizovano slala radnike u inostranstvo.

Kroz doznake koje šalju porodicama oni podižu potrošnju i budžetske prihode kroz poreze, koji dostižu i 500 miliona evra godišnje, kaže Mihailo Gajić.

 “I tada je to bilo u redu, a sad kad ti ljudi treba da se vrate, jer su tamo sigurno i te privremene poslove koje su imali, nemaju gde i logično je da će da se vrate kući… Dakle, ja zaista ovu izjavu ne mogu da tumačim drugačije nego kao duboko nemoralnu i kao još jedan prilog u, čini mi se, kampanji koja ne sme da se događa, a to je svađanje pojedinih segmenata građana Srbije i odvajanje jednih u odnosu na druge”, rekla je.

Da se ljudi ne vraćaju zbog hira, već uglavnom zbog neregulisanog boravka u inostranstvu ili porodične situacije, smatra i ekonomista Mihailo Gajić. Objašnjava – oni kroz doznake koje šalju porodicama podižu potrošnju i budžetske prihode kroz poreze, koji dostižu i 500 miliona evra godišnje.

“Država već godinama kroz državne zvaničnike otvara priču da ne treba da se odlazi iz Srbije, da treba ostati ovde, da će učiniti sve što je moguće da mladi ljudi ostanu, žive i rade u Srbiji i da se vrate iz inostranstva, a onda kada dođe ovakva neka situacija, umesto da ih prigrlimo otvorenih ruku i da učinimo što više da se oni lakše integrišu nazad u društvo, pod uslovom da se umanji rizik širenja pandemije, mi zapravo imamo potpuno drugu priču koja se pušta u javnost, a to je – nemojte da dolazite, ne trebate nam”, kaže Gajić.

Gajić dodaje – najmanje milion građana Srbije iz inostranstva šalje oko 3,6 milijardi evra, što je više nego nivo stranih, direktnih investicija, a izjave koje polarizuju na “nas” i “njih” nisu korisne u ovim trenucima.

Izvor/Foto: N1

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement