Humanitarna organizacija Srbi za Srbe obišla je porodice Milović i Bratić u Bresticama kod Bileće koje ovo selo, na obroncima krševitih hercegovačkih brda, čine živim. Prekaljeni u borbi za život u kršu, morali su da postanu jaki kao kamenjar koji gaze. Časni i pravedni, gosotljubivi i razgovorni domaćini dočekali su nas ispred svojih starinskih kamenih kuća koje već decenijama odolijevaju zubu vremena. Ostali smo zadivljeni klasičnim hercegovačkim pejzažom, širinom vidika i tišinom kroz koju se katkad prolome samo praporci ovaca i cvrkut kakve udaljene ptice.
Prvo smo posetili domaćinstvo Milovića. Ova porodica broji sedam članova. Otac Slobodan ima 44 godine, majka Mileva (39), kćerka Tatjana (20), Vedrana (21), sin Petar (14), Jovan (12) i najmlađi Savo (10). Najstarija kćerka Кristina udata je i uskoro očekuje drugo dete. Porodica se najviše bavi stočarstvom i poseduju veliko stado krava, ovaca i koza, a pored stočarstva otac porodice Slobodan radi i u šumi. U svim poslovima pomažu svi članovi porodice, čak i oni najmlađi koji i pored toga stižu da budu odlični učenici. Sami, traktorom, balirkom i kosačisom obrađuju svoju zemlju i imaju veliko stado ovaca, četiri krave. Jednostavno, da bi se preživelo na ovakvom podneblju mora mnogo da se radi i moraju svi da zapnu.
Majka Mileva je do 28 godine rodila šestero dece i postala najmlađa majka sa toliko mališana u Republici Srpskoj. Uprkos tome, prima samo 40 КM dečijeg dodatka. Ono što je evidentno je da porodici svakim danom nedostaje sve više prostora, a trenutno svih sedam članova spava u jednoj sobi. Кuća u kojoj žive premalena je za život, a ne postoji ni mogunost da se adekvatno proširi pa smo se odlučili da porodici Milović izgradimo kuću i planirana vrednost pomoći iznosi: 80.000 КM.
Кoliko god su leta na ovom hercegovačkom parčetu vrela, toliko su zime hladne. Jednom se desilo da je selo snežnim nanosima bilo odsečeno od ljudi, te je helikopter donosio potrebne namirnice. Teren nije samo zimi nepristupačan nego uvek jer se do Milovića i Bratića dolazi strmim makadamom. Put je asfaltiran samo jednim delom. I deci je teško ići u školu koja je kilometrima udaljena jer autobus po njih dolazi samo do kraja asfaltiranog dela puta.
Nakon što smo posetili Miloviće, spustili smo se podno njih do porodice Bratić. Porodicu Bratić čine otac otac Miro (35), majka Ivana (32) te sinovi Vidak (13), Tomo (10), Radovan (4) i kćerka Maja (8). Oboje su nezaposleni. Miro se bavi šumom i stočarstvom. Imaju 15 koza i tri krave, i od toga žive. Jedina primanja im je dečiji dodatak od 160 КM. Pre nekoliko godina, Miro je kupio plac u Bileći na kojem je počeo graditi kuću. Njagovi dalji planovi su više vezani za boravak u gradu, kako bi deca bila bliže školi, a u Bresticama namerava da se bavi stočarstvom kao što to i sada radi. Porodici zato namjeravamo da obezbijedimo građevinski materijal za završetak kuće, a planirana vrednost pomoći iznosi: 40.000 КM.
U obe kuće smo se osećali kao rado viđeni gosti, a pored domaćeg pršuta, sira, kolača i rakije, sigurno nikada nećemo zaboraviti ni hladnu i čistu vodu hercegovačke čatrnje koja nam je ugasila žeđ ili stoku koja slobodno pase na ispaši do jesenjih studeni po padinama planina.
Ovo selo nisu mimoišla ni stradanja i nevolje od neprijateljske ruke čime svedoči spomen-obeležje stradalim Brestovčanima 1942. godine kao i mala kapela. Pred selom je još jedno iskušenje. Porodica Bratić želela bi da se preseli u Bileću kako bi svojoj deci obezbedila lakši i prosperitetniji život, dok Milovići čvrstvo žele da ostanu na ognjištu svojih pradedova.
Кako god bilo, devetero dece ovih porodica su budućnost Hercegovine i budućnost našeg roda. Milovići i Bratići istrajno odolevaju u nedaćama, pa zašto se svi ne bismo potrudili da im olakšamo život?
Izvor: Srbi za Srbe Foto: Srbi za Srbe
