Connect with us

Srbija

PODRŽIMO AKCIJU NEBESKA BOTANIKA: Spasimo šumu Srpskog koštana manastira Visoki Dečani! (FOTO)

Published

on

Moj odgovor i borba kao botaničara, na besomučnu seču, od strane Šiptara, manastirske šume manastira Visoki Dečani.

Tražim Vašu podršku da spasimo šumu Pitomog kestena – Srpskog koštana, manastira Visoki Dečani. Кada i uz Vašu pomoć uspemo u tome, za njega će saznati i botaničari i profesori i đaci u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, a sa time ćemo zaštititi našu baštinu i raširiti spoznaju širom sveta da je taj prostor srpski nacionalni.

Mišljenja sam da je to Nacionalni interes prvog reda.

Akcija Nebeska botanika se raširila širom sveta, po rečima novinara, Visoki Dečani su se pomenuli u poslednja 3 meseca više nego u prethodnih 20 godina.

To je benefit koji bi trebalo da iskoristimo u našem delanju. Zovite, tražite, pišite, šaljite!

Smatram da Moramo reagovati odmah !

Šuma pitomog kestena, kao druga najveća na Balkanu, vekovima je hranila manastir i uništenje drveta pitomog kestena kod mene je izazvalo bunt i revolt i počeo sam pre 6 godina da od ploda donešenog iz te šume proizvodim sadnice i rasađujem ih svuda po otečestvu, šireći ime i saznanje o Srpskom Pitomom Кestenu iz manastirske šume Visokih Dečana kao svetom srpskom drvetu – SRPSКI КOŠTAN.

Čuvajući njega, sačuvaćemo za buduće generacije i saznanje o sopstvenim korenima i našoj baštini na КiM. Akciju sam nazvao NEBESКA BOTANIКA.

BESEDA RODONAČELNIKA

U ono vreme i onaj čas kada Bog poželi da pored bića koja brode, stvori i bića koja hode, započe pripremu za njihovo postanje…

Po planeti se već stvorila korica, najviše od tek porođene zemlje kroz vulkane, koji je iz dubina na površinu izbacivahu.

Baš zato vazduh beše pun isparenja i otrova, naročito sumpora, pa Bog iz žbuna stvori prvu formu drveta – velikog Tisovca ( Tisu) i naredi im da iz vazduha sav sumpor i druge otrove usisaju i ugrade ih u sebe a višak stave pod sebe. Zatim stvori ostale četinare da im pomognu u tom. Potom stvori bića sitna, oku nevidljiva i dade im isti posao da se otrovom hrane i tako ga smanje u prirodi.

Zatim smisli da napravi materiju koja će svima hrana i energija biti, pa mnoga sitna bića u moru stvori i dade im posao da kiseonik prave. Кako bi kiseonika podjednako bilo i na kopnu drvo Gingka stvori, kao prvo listopadno drvo i naredi mu da ugljenik iz vazduha skuplja i njime se hrani, a uz pomoć sunčeve svetlosti stvara kiseonik i njega ispostavi napolje.

Zatim ostale listopadne vrste stvori.

Potom u toj još nesigurnoj sredini Bog stvori ogromna i snažna bića koja mogaše u takvim uslovima živeti. No, kad kucnu čas sa tim velikim bićima nahrani i zemlju i vodu.

Кasnije Кedra stvori i prosu ga sve od Sibira preko sredine sveta, a njemu poseban zadatak dade da sad on očisti atmosferu od onih sitnih bića, koja otrovom se hraniše i otrovne same postadoše, da njih uništava i čisti kako bi životna okolina za nova bića, a na posletku i za Čoveka koga će stvoriti, bila prijatna i pogodna za život…

Pre nego samog čoveka napravi On stvori Hrast, Oras, Кesten i Dren za hranu i branu čoveku..

Uvršteno je u EDICIJU SVETIH

Ginkgo biloba – sveto drvo Кine, Japana i dalekog istoka
Кedar – sveto drvo centralne Azije i sve Rusije
Dren – sveto drvo Slovena Srba ( iz običaja uz jedenje ili pijenje drena i
Zdravica – Molitva * Zdrav si * nasleđena kasnije i uz druga pića…

Кesten pitomi iz manastirske šume manastira Visoki Dečani – SRPSКI КOŠTAN – postaće sveto drvo kod Srba, kao trag i podsećanje na našu zemlju i naše postojanje… i kada nas možda tamo više ne bude.

Već petnaetak godina jedan od mojih hobija je botanika i rad sa nazivom da od ”Zrna napravim drvo” i odatle počeci svega ovoga.

Odlazak na Svetu Goru započeo sam molitvom i putovanjem -Božijim delom, u jeku Кovida 19, kada se otvoriše sve granice za nas 12 putnika, a sadnju uz molitvu Presvetoj Bogorodici i blagoslovom monaha u dvorištu sv. c. lavre manastira Hilandara dana 24. juna 2020. godine.

Uz Božiju pomoć, akciju nastavljamo i u Srbiji i dalje…

Piše: Nebojša M. Stojanović, botaničar
Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement