Na gračaničkom groblju danas je služen parastos povodom 24 godine od pogibije Nikole i Marije Petrović iz Gračanice, i njihove bake, koji su stradali 1. maja 1999. godine u bombardovanju NATO na autobus na magistralnom putu Priština-Niš, kod Lužana.
Parastosu su, pored roditelja Dragiše i Zorice Petrović, prisustvovali prijatelji, rođaci, predsednici Privremenog organa Prištine i Lipljana.
Nakon služenog parastosa okupljeni su odali poštu ispred spomen ploče koja je podignuta u znak sećanja na Nikolu (17) i Mariju (15) u dvorištu Osnovne škole “Kralj Milutin” u Gračanici.
Dragiša i Zorica Petrović imali su samo Mariju i Nikolu. Otac Dragiša sa suzama u očima kaže da su 24 godine prošle kao 24 dana.
“Sve je teže i teže. Savladala je bolest. Više ni mi sami ne znamo šta ćemo. Nemamo snage da pričamo, ali moramo da se borimo kako se ne bi zaboravilo. Svake godine posećivaćemo njihov grob, kako bi znali da nisu sami, dok nas drži snaga. Evo, što su uradili zlikovci, ubice, ne znam kako se oseća onaj koji je gađao most i autobus pun putnika, koji je naneno bol ne smo meni već svima. Nikako ne možemo da se pomirmi sa tim, što će želja da nam ostane što odgvorni neće odgovarati, a ubijali su nevin narod”, kazao je Dragiša Petrović.
Majka Zorica kaže i da gube snagu, ali da će se ipak boriti sve dok su na nogama, da odu na grob i zapale sveću svojoj deci.
“Loše su mi misli prolazile kroz glavu tog dana kada sam čula, mislila sam da sebi oduzmem život, ili da dočekam njih mrtve u kući. Teško mi je što sam sve proživljavala sama, ali eto živim 24 godine, jer da nije mene neće imati ko da im izađe na groblje, na Zadušnice, da im zapali sveću, pa sam opet vratila film da proživim taj dan. Borićemo se dok smo na nogama”, priča Zorica sa suzama u očima.
Miodrag Živić, koji je bio školski drug Marije, kaže da je njihov osmi razred, njihovo druženje, prekinulo bombardovanje.
“Važno je da se setimo Marije i Nikole, da ne zaboraviomo šta je NATO agresor učinio našoj zemlji. Sa Marijom sam bio u osmom razredu, nismo ga završili, jer ga bombardovanje prekinulo. Marija je bila predivna devojčica, svima je pomagala, posebno nama dečacima tada u školi oko dmoćih zadata. A Nikolu pamtim kao nekog ko je bio stariji od nas, razdragan mladić koji je igrao folklor. Strašno je to što se desilo”, kazao je Živić.
Prisutnima se obratio i predsednik Privremenog organa opštine Lipljan Milan Joksimović, koji je tom prilikom istakao da Srbi poslednje 24 godina žive u strahu i bolu na Kosovu.
“Na nama je da svake godine dolazimo i podelimo tugu sa roditeljima mladih Petrovića koji su stradali. Ostaje da se sećamo kako njih tako i svih žrtava koje su stradale na Kosovu”, rekao je Joksimović.
Na današnji dan, 1999. godine, u putničkom autobusu “Niš ekspresa”, prepolovljenom projektilom iz NATO aviona dok je prelazio most u Lužanu kod Prištine, ubijeno je 60 ljudi.
Na mestu nesreće u Lužanu postavljena je spomen ploča u znak sećanja na stradale. Na njoj su ispisana imena i prezimena 31 osobe, uglavnom albanske nacionalnosti, a imena Marije, Nikole i drugih stradalih Srba nisu navedena već su stavljene tri tačke.
Napad na autobus “Niš ekspresa” izveden je 1. maja oko podneva, pri potpuno vedrom vremenu, što znači da su NATO piloti jasno videli šta gađaju.
PROČITAJTE JOŠ:
DANIJEL SIMIĆ SA PRVE LINIJE: Rusija je ispala glupa u Ukrajini, Putin sada može da uradi samo jednu stvar (VIDEO INTERVJU)
SRBIJO, BUDI PONOSNA! Naš Aleksa je jedini dva puta biran za studenta godine na čuvenom Prinstonu!
“SRBIJA JE BOLJA ZA ŽIVOT OD AMERIKE!” Branka i Milan su rođeni u Čikagu ali su nedavno ostavili sve i došli da žive u Beograd! (VIDEO)
Izvor: Kosovo online Foto: Printscreen
