Connect with us

Dijaspora

PISMO TETKI IZ AMERIKE: Ima li brašna i zejtina u Čikagu, skupljaju li indijanci drva za zimu i jesu li čuli za Putina…

Published

on

Draga moja tetka

Javlja ti se Aleksandar, tvoj rođak iz Srbije. Znaš, onaj, što živi u Beogradu. Sin tvoje sestre. Onaj što ti se nije javljao još od onda kad je umro Josip Broz pa si ti nazdravljala u kafani, a nama upala narodna milicija u stan i odvela tatu.

Ne brini, tetka: ništa mi ne treba. Javljam se samo zato što sam zabrinut, pišem da te pitam kako si mi i treba li tebi nešto u toj zemlji kauboja i indijanaca.

Pitam te zato što naš poglavica najavljuje da će ova zima u Srbiji biti najgora još od 1944. Ne znam da li to znači da će biti hladno ili da će vladati nestašice svega i svačega. Ljudi su malo poludeli, pa čim u prodavnice stigne ulje, brašno, šećer i slične stvari, odmah nagrnu i pokupe sve što mogu sa rafova.

Potpuno blesavo: kupuju po 50 litara ulja, po 100 ili čak 200 kilograma brašna, isto toliko šećera.

Moram da ti priznam da sam i ja popustio pred naletom penzionera kupaca, pa sam na Spasovdan spasio sopstvene zalihe i dopunio ih sa 20 kila šećera.

Znaš, tetka, sve što se dešava kod nas, sa ove strane bare, pomalo podseća na one “prepere” što se kod vas spremaju za Sudnji dan: nabavili su ljudi prvi put posle dvadeset i kusur godina ozbiljne zalihe konzervi: sardine, mesni naresci, gotova jela, supice u kesici, pa pasulj, grašak, testenine, brašno, šećer, ulje… Ne manjka ni vode, a rakija, naravno, mora da se nađe u svakoj poštenoj srpskoj kući, pa i u zalihama za Sudnji dan. Zlu ne trebalo. Može i kao dezinfekcija da posluži.

Istina, sredstava za higijenu ima manje. Ako bude kriza (a biće, ne treba sumnjati), onda treba trošiti manje praška za veš, manje sapuna, šampona, brijaćemo se povremeno (taman ću proveriti da li stvarno ličim na tvog tatu, a mog dedu Miluna, onog što je sa kokardom u džepu malo pre tebe otišao za Čikago).

Papira za one stvari imam dovoljno. Ne samo klasičnog, nego i novinskog, mada mi tvoja sestra ne da da diram novine. Iako su odavno pročitane. Kaže “neka, može povremeno ponovo da se pročita”. Da se nauči napamet? Nisam pametan.

Na stanju kod nas ima svega, ali je špajz malen, a podrum u zgradi ne postoji, pa razmišljam da li da plakar u pretsoblju dopunim dodatnim konzervama. Ipak, kad poglavica javi da će godina da bude najgora, onda će biti. On barem sve zna. Zato me i brine – kod mene na opštini nisu nabavili dovoljno grtalica. Kako ćemo protiv snega?!

Kako stoje stvari kod vas, tetka? Skupljaju li kod vas ljudi konzerve? I da: baš me interesuje da li su indijanci već počeli da skupljaju drva po šumama? I jesu li čuli oni za Putina?

I sve se nešto pitam… Evo sad gledam kako lekari iz Amerike stalno govore o nekim majmunskim boginjama. Je l’ to ima veze sa onim filmom “12 majmuna”? I… Da li smo mi Srbi u većoj opasnosti od tih boginja nego drugi? Stalno mi na pamet pada kako je majka vikala na mene “majmune, zašto ništa ne učiš”. A i ćale je, nakon što je posle Brozove smrti bio negde mesec dana, stalno govorio “sve majmun do majmuna”…

Tvoj rođak, A. B.

Piše: Aleksandar Bećić Foto:

Advertisement