Crkva će uvek biti uz one koji traže Istinu i pravdu. Crkva se ne bavi i ne treba da se bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, Crkva ima obavezu da reaguje i da stane u zaštitu vernog naroda

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Nenad Ilić, koji službuje u Holandiji, bio je pozvan da govori na juče održanom protestu “Svi kao jedan” u Beogradu, ali nije mogao da dođe pa je njegovo pismo okupljenima pročitala njegova supruga Anastasija.

Ilićeve reči su izazvale lavinu komentara u javnosti i na društvenim mrežama, od zdušne podrške ovom činu do zamerki na račun činjenice da je “jedno svešteno lica sebi dalo pravo da se bavi politikom”. Njegovo pismo prenosimo u celini, pa procenite sami:

“Građani Srbije, braćo i sestre,

Crkva će uvek biti uz one koji traže Istinu i pravdu. Crkva se ne bavi i ne treba da se bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, Crkva ima obavezu da reaguje i da stane u zaštitu vernog naroda.

Ne treba da vas zbune pojedine reakcije pojedinaca iz crkve. Crkva nije partija i nema nikakav komitet ili glavni odbor. Crkva su svi zajedno i pokojni i živi i sveštenstvo i narod, predvođeni svetima svi zajedno u Hristu, Istini.

Na poziv prijatelja, obraćam vam se kao od skora sveštenik u dijaspori koja svakim danom sve više raste dok se Srbija sve više smanjuje. A mnogi koje srećem radije bi bili u Srbiji nego na Zapadu.

Iz poštovanja prema svima vama koji su ustali protiv malodušnosti i izdaje života, protiv umiranja Srbije, zbog moje žene koja vam ovo čita i moje dece koja su među vama, neću vam se obratiti svojim domišljanjima nego ću citirati najjači glas dijaspore, reči večnog vladike Nikolaja koji je život završio daleko od Srbije koju je voleo samo malo manje nego što je voleo Hrista. A on je i istinski glas Crkve, veliki prorok koji je uputio vlastima koje se zanesu samoljubljem sledeće reči:

„Oni koji vode narod, ne vode nego ga zavode, – šta ćeš činiti s njima Gospode moj?…

Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču sa vlasti i u miru jedu izlaganu dobit. Krive svoje protivnike, a idu stazama njihovim. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči.

Laskaju glupaku i nasilniku samo da dođu do prvih mesta. Posvednevno pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika, da bi skrili svoje zlo.

Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena.