Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće zvanično objavljen danas u Briselu, a na osnovu nacrta u koji je Euronews Srbija imao uvid, izveštaj je ocenjen kao oštriji u odnosu na prethodnu godinu. Ključna zamerka tiče se stope usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja je “značajno smanjena”. Napretka, međutim, ima u nekoliko oblasti, i on se tiču, između ostalog, i tržišne ekonomije i pravosudnog sistema.
Izveštaj će Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta predstaviti komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji. U njemu se ocenjuje se da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU, a Beograd i Priština se pozivaju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore bez daljeg odlaganja.
Između ostalog, navodi se da su politička i medijska scena ostale polarizovane, nakon parlamentarnih izbora, bez napretka u slobodi izražavanja, da je učinjen napredak u oblasti pravosuđa, a to se odnosi na izmene Ustava.
Spoljna politika
U nacrtu izveštaja stoji da se Beograd nije uskladio sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija uvela Moskvi kao odogovor na agresiju u Ukrajini. Beograd, dodaje se, nije usklađen sa glavnim deklaracijama visokog predstavnika EU po ovom pitanju.
Usklađivanje sa spoljnom politikom zato je sa 64 odsto u 2021. palo na svega 45 odsto u 2022. Brojne aktivnosti i izjave Srbije, kako se navodi, bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkom pozicijom EU.
Od Srbije se očekuje da bez odlaganja ispuni svoja obećanja i uskladi se sa spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU, stoji u nacrtu.
Dijalog sa Prištinom i odnosi u regionu
Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom. Spominje se da je u proteklom periodu došlo do susreta glavnih pregovarača i jednog sastanka na nivou lidera, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Međutim, što se tiče razgovora, nije postignut nikakav konkretan napredak. Postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji, kako se navodi, mora da se desi bez odlaganja, jer je to “ključno za napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu”.
Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa. Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom “sve više zategnuti uz povremene političke sukobe”.
Osim Hrvatske, posebno se ističe Crna Gora za koju se navodi da su odnosi “izazovni”, ali se naglašava i da su obe strane pokazale interesovanje da se odnosi resetuju.
Europrajd
U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji Europrajda u Srbiji 17. septembra za koje se tvrdi da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka.
Kako se navodi, šetnja je održana bez velikih incidenata, ali uz neke slučajeve nasilja nad učesnicima, novinarima i organima reda koji su obezbeđivali prajd. Informacije koje su dolazile od vlasti su bile kontradiktorne, uključujući i zabranu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova da se šetnja održi na planiranoj ruti, kao i izjave predsednika o zabrani šetnje.
Inače, dodaje se i da je zakonodavni i institucionalni okvir u vezi sa osnovnim ljudskim pravima u primeni. Srbija je usvojila nove strategije kada je u pitanju borba protiv diskriminacije Roma, kao i akcione planove kada je u pitanju ravnopravnost polova i inkluzija Roma.
Ipak, Srbija mora da ojača institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava, podržavajući ih finansijski i ljudstvom i prateći procedure, kako bi bila usaglašena sa merama Evropskog suda za ljudska prava.
Korupcija i organizovani kriminal
Kada je reč o borbi protiv korupcije, u izveštaju se naglašava da je Srbija učinila samo “ograničeni napredak”.
“Postignut je neki nivo u oblasti borbe protiv korupcije, uključujući i prošlogodišnje preporuke. Preporuke koje se tiču prevencije korupcije su impelementirane, a GRECO je doneo zaključak u martu da se amandmani na Zakon koji obuhvata prevenciju korupcije tiču upravo onih prekršaja koji su zabeleženi u prethodnom periodu. Srbija mora da pripremi antikorupcijsku strategiju i akcioni plan”, navodi se u izveštaju.
U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je postigla ograničeni napredak. Porastao je broj novih istraga i finalnih presuda u odnosu na 2020, ali je opao broj optužnica i prvostepenih presuda.
Sloboda izražavanja
Kako se navodi u izveštaju, po pitanju slobode izražavanja “nije napravljen nikakav napredak”. Slučajevi zastrašivanja i nasilja nad novinarima izazivaju zabrinutost. REM je dodelio nacionalne frekvencije televizijama koje su ih već imale, iako je u prethodnom periodu REM dobijao pritužbe o raznim nepravilnostima.
“Svi politički akteri su učestvovali na izborima, što za rezultat ima pluralizam u parlamentu. Ipak, politička i medijska scena su polarizovane i na njima je dominantna Srpska napredna stranka i njen aktuelni predsednik. Uvredljiv jezik se i dalje koristi protiv političkih protivnika, kako tokom kampanje, tako i u parlamentu”, navodi se.
Izbori su, kako se navodi, održani u mirnoj atmosferi, osnovne slobode su poštovane u velikoj meri. Međutim, međunarodni posmatrači su primetili veliki broj kršenja, uglavnom u korist aktuelne vlasti.
Izveštaj ocenjuje da su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila sistemska saradnja između vlade i civilnog društva.
Pravosuđe
Kako se navodi u izveštaju, ograničen napredak zabeležen je u oblasti reforme javne uprave.
“Postignut je određeni nivo kada je u pitanju pravosudni sistem. Neki napredak je zabeležen u proteklom periodu. Srbija je preduzela važne korake u cilju jačanja nezavisnosti i pouzdanosti sudstva, usvajanjem ustavnih amndmana u februaru 2022 zajedno sa zakonom koji predviđa njihovu implementaciju”, navodi se u nacrtu.
I u oblasti ekonomije, Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripreme i postigla je neki napredak u oblasti funkcionisanja tržišne ekonomije. Ekonomija je napredovala u 2021. uz određeno usporavanje u 2022.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
