Ovaj tattoo majstor više od dve godine živi u SAD, najviše vremena proveo je u Majamiju, a Srbe je najčešće tetovirao u Čikagu
Dejan Pein je tattoo majstor, koji je iz rodnog Zrenjanina krenuo put Evrope, Azije i Amerike. Kao pravi globtroter pokazao je da je moguće spojiti lepo i korisno, tako što je za vreme svog putešestvija kroz više od trideset zemalja na tri kontinenta sve vreme radio tetovaže.
Kada ste počeli da se bavite tetoviranjem?
Prvi kontakt sa tetoviranjem imao sam 2008. godine u Novom Sadu. Tetovirao sam se kod jednog majstora, sticajem okolnosti da mi je da probam da sam nešto našaram. Svidelo mi se odmah, shvatio sam da me to loži, evo već 11 godina nisam prestao. Pre tetoviranja bavio sam se različitim poslovima. Radio sam reklamne kampanje i smišljao slogane, bio sam jedan od prvih ljudi u Srbiji koju su uvozili reklamne cepeline, još uvek imam nekoliko u rodnom Zrenjaninu.
Gde vas je put vodio iz Srbije?
Nakon što sam ispekao zanat u Srbiji na poziv prijatelja otišao sam na Kipar. Sa Kipra sam išao dalje, Austrija, Nemačka, Švajcarska itd. Najduže sam se zadržao u Nemačkoj, dobra zarada, uvek sam imao posla ali nije odgovarala mom načinu života. Nakon nekog vremena u Nemačkoj osetio sam da mi je potrebna promena pa sam počeo da putujem širom sveta i da ostanem na različitim destinacijama po 2, 3 meseca. Usput sam tetovirao u skoro svakoj državi koju sam posetio. Radio sam tetovaže u svim zemljama zapadne Evrope osim Portugalije i Poljske, mada sam i tamo bio u prolazu. Tetovirao sam na Kanarskim ostrvima, Grčkoj, Italiji, Holandiji, gotovo da nema mesta gde nisam bio. Put me kasnije odveo dalje u Aziju, gde sam posetio Tajland, Kambodžu. Na Tajladnu sam bio Bangkoku, Pataji i još 5 ostrva dok sam Kambodžu obišao uzduž i popreko. Azija je fenomenalna, voleo bih da je opet posetim. Postoji toliko lepih mesta, trudio sam se da uvek vidim nešto novo, da ne idem na one standardne turističke destinacije.
Kako ste se odlučili za dolazak u Ameriku?
Svi koji me poznaju brzo shvate da ja živim ovaj američki lifestyle. Šeširi, motori, rokenrol i sloboda. Jimmy Hendrix, Stevie Ray Vaughan, Black Blues, Blues to sam ja. Ova država je kontinent za sebe i prija mi ova širina. U Americi sam nešto duže od dve godine i do sada sam posetio više od 20 država. Živeo sam u Čikagu, Milvokiju i Majamiju. Upravo sada se spemam za put na Aljasku, oprobaću svoju sreću i znanje na kraju sveta u Fairbanksu. Najveći deo vremena proveo sam u Majamiju, radio sam u nekoliko različitih salona počevši od Kendala do Miami Beacha, nećemo ih sada reklamirati. Živeo sam i u Čikagu, tetovirao sam veliki broj naših ljudi tamo.
Ima li neke razlike u izboru tetovaža u zavisnosti od zemlje?
Više nema pravila, u eri modernih tehnologija sve je dostupno pa ljudi danas tetoviraju apslutno sve, teško je generalizovati. U Aziji se malo česće tetoviraju budistički simboli i istočnjački motivi. Naši ljudi koji su inostranstvu tetoviraju motive Srbije, istorijske ličnosti, grbove fudbaskih klubova, nazive rodnih gradova. U Majamiju svi tetoviraju palme, ne znam koliko sam palmi nacrtao, na stotine.
Da li vam se dogodilo da odbijete tetoviranje i ima li nekih motiva koje ne radite?
Tetovirao sam sve i svašta, ali ne volim da radim imena dečka, devojke, žene itd. Ljudi se rastanu, posle ostane loša uspomene i problem. Takođe nikada nisam radio tetovaže đavola i sličnih simbola. To nije moj fazon, verujem u karmu i trudim se da budem na pravoj strani. Po prirodi sam perfekcionista, ako smatram da neka tetovaža ne ide uz vaš karakter i da ne treba da je uradite, neću vas tetovirati. Novac mi nije presudan. Dešavalo se da se ljudi naljute ali se nakon nekog vremena vrate i zahvale što sam ih odgovorio od ideje. Tetovirao sam sve delove tela osim muških polnih organa. Ja gledam na telo kao ljudski hram i ako je tako zašto ga ne ulepšati na pravi način. Ljudi treba pažljivo da izaberu tetovažu i tatu majstora, da ne gledaju da uštede novac jer je tetovaža ljudski nakit koji se ne menja.
Možete li da izdvojite neku zanimljivu priču tokom vaše karijere?
Verovatno najluđa tetovaža koju sam ikada uradio nije toliko estetski interesantna koliko je zanimljiva priča kako je nastala. Pre nekoliko godina brat me upoznao sa jednim Nemcom iz Švajcarske. Njegova porodica se bavila uzgojem i prodajom pasa pa je on sa njima često dolazio u Srbiju. Toliko mu se svidelo da je počeo da dolazi svake godine. Preko zajedničkog prijatelja smo stupili u kontakt pošto je on želeo da se tetovira. Pokupio sam ga u nekom selu pokraj Zrenjanina i doveo kod mene u stan. Dočekao sam ga onako kako nama dolikuje, uz hranu i piće. Tetoviranje je potrajalo ceo dan i kasnije smo izašli u grad. On se oduševio gostoprimstvom, nije mogao da veruje da neko ovako dočeka totalnog neznanca i ubrzo smo postali dobri prijatelji. Sledeće godine se vratio sa devojkom i tražio da mu istetoviram na stomaku natpis “Moja srpska familija Dejan Pein“. Prvo sam mislio da me zeza, međutim on nije odustajao. Pokušao sam da ga odvratim, kome još treba moje ime na stomaku, međutim on nije odustajao, čak se zamalo i naljutio. Nisam imao izbora pa sam na kraju popustio i sada moje ime sad šeta Švajcarskom.
Pored njega imam još jednu možda i luđu priču. Jedan Hrvat, moj veliki prijatelj, inače hrvatski domobran takođe je tražio da mu istetoviram na nozi moje ime i to ćirilicom. Na kraju sam i na to pristao. On je verovatno jedini Hrvat sa ćiriličnom tetovažom. Njih dvojica su imali priliku da se uvere da “Druženje sa mnom ostavlja tragove”, to je slogan koji me prati celog života.
Šta vas motiviše, gde pronalazite inspiraciju?
Motivišu me dobri ljudi, poštenje, poverenje, lepe žene, ljubav i muzika, rokenrol naravno. Volim to što radim, omiljeni stil mi je trash polka.
Imate li neki savet za ljude koji razmišljaju da se tetoviraju?
Ljudi ne trebaju da se crtaju zato što je to moderno, već tek onda kada shvate i budu sigurni da imaju nešto što nosi poruku i što će sa ponosom nositi do kraja života. Nije toliko ni važno kakav je rad koliko je bitno ko ih tetovira. Jako je važna energija koju će vam preneti tattoo majstor. Zato još jednom napominjem da je važno izabrati dobrog majstora i ne štedeti novac, jer nema popravnog, ovaj nakit se ne menja.
Planovi za budućnost?
Odlazim uskoro na Aljasku a za dalje ćemo videti. Volim ovaj američki način života, motore i rokenrol, ali ću se sigurno vratiti jednog dana u Srbiju jer su mi moja familija i prijatelji najbitniji na svetu.
TEKST: Miami glasnik/Serbian Times
