Nikolaj (9), Lazar (7) i Bogdan (4), za razliku od većine svojih vršnjaka umesto uz telefone i računare, video-igrice, svoje slobodno vreme provode u prirodi i na planini. Njihovi roditelji Tatjana i Nenad Podovac iz Niša, zaljubljenici u planinu koja ih je pre više od 10 godina spojila kada je Tatjana pala niz liticu na Suvoj planini, a Nenad se pojavio kao spasilac, učinili su da i njihova deca zavole prirodu. Planinarenje, pecanje, duge šetnje, to je ono što ovu decu usrećuje.
Ponosni roditelji kažu da nikada deci ne bi branili bilo šta što donosi moderna tehnologija ali dozirano i sa nadzorom, kako bi na svet mogli da gledaju realno i ispravno. Tako recimo, boravak u prirodi čini ove dečake zdravim i otpornijim, a svaki odlazak iz grada na izlet pravi je dar jer mogu slobodnije da se igraju i provode vreme na čistom vazduhu.
Da li je u današnje vreme to lako, roditelji kažu da nije, ali uz puno rada i truda uprkos poslovnim obavezama, sve se da organizovati.
Najviše je suprug zaslužan za to, on je uporan i istrajan. Ima strpljenja da spremi sve troje dece, zapakuje za planinu, šetnju, ja im se priključim kad god mogu, uklapamo se nekako iako jer oboje radimo u smenama. Treba mnogo strpljenja, spakovati i opremiti troje male dece, a tek raspakovati ih kad se boravak u prirodi završi… Najvažnije je da iako smo opterećeni oboje obavezama, smognemo snage da ih bar negde prošetamo kad imaju slobodno vreme – počinje priču Tatjana.
Mališani planinare, šetaju, trče, pecaju sa tatom, iako treba svima obezbediti i adekvatnu opremu i rekvizite, to su kako mama kaže “slatki izdaci i odricanja”.
Nema ničeg lepšeg i dražeg nego kad vidim decu kako rastu u dobre ljude, gde “utehu” od svakodnevnog pritiska obaveza traže u onim stvarima koje su mene činile srećnom kao dete i devojku, kao i mog supruga dok je odrastao. Naravno da i naša deca traže tablet i telefon, ne možeš sto posto da im zabraniš i ne treba, ali dozirano, uz našu kontrolu kakve se igrice igraju, i kakav sadržaj se gleda – kaže Tatjana.
U vreme novih tehnologija mnogo je teško decu navići na prirodu, počinje priču Nenad.Najbolja tehnika je, kako kaže, da im “na istim tim uređajima” puštati prirodu, tematiku vezanu za boravak u njoj.
Navići decu na zelenilo, miris trave, kišu, maglu, sneg, izvorsku vodu, sve što je opipljivo mnogo je teže, jer u tom imaginarnom svetu ne mogu da se ogrebu, da ih komarac ubode, da budu žedni, gladni i umorni. Ali, radost na licu je nemerljiva sa imaginarnim! E tu je začkoljica… da se objasni da je to u igricama neopipljivo, a ovo je stvarno – objašnjava Nenad.
Kako kaže zagrljaj je kult koji živi, timski duh u prirodi, hrana koja se deli, čaj koji se pije zajedno.
Nas su terali da se vratimo kući, a mi njih ne možemo da nateramo da izađu.
Pokrivate ih istim prekrivačem tako da vam je njihov trenutak lepote i druženja svakako vredan i vredniji nego bilo šta drugo. Postoji staro pravilo, ako ne možeš da ih pobediš a ti im se pridruži, tako je i sa boravkom u prirodi. Danas je odgajati decu mnogo teže nego u vremenu koje je bilo iza nas, nas su terali da se vratimo kući, a danas decu ne možemo isterati od igrica i mreža napolje. Zato je mnogo bitno da odrastanje bude u prirodi, tekovinama koje su zdrave, izvorska voda, hrana u šumi, disanje vazduha u šumama, osluškivanjem zvukova ptica, to je nemerljivo – dodaje Nenad.
Na njima je izbor uvek ostavljen, kažu roditelji, a oni samo treba da se opredele šta je to što ih čini srećnim.
Prvo ih šetate rutom kojom planirate da ih vodite, bez ranca i opreme. Kasnije ih opremite i istom rutom vodite ali na duži boravak. Sledeći put oni vas vode, a vi samo gledate kako uživaju. Jedan dan u prirodi menja sedan dana u gradu i betonu – priča Nenad.
Tamo gde su se prvi put upoznali, kada je Nenad bio deo ekipe koja je spašavala Tatjanu, tada planinarku iz Beograda, a sada Nišlijku, tamo su se i venčali avgusta 2012. godine.
Kroz makadamske puteve, šumu i kamenjare, jednog subotnjeg izjutra probijali su se svatovi po Suvoj planini, uputivši se najvišem vrhu planine, na visini od 1.800 metara. Uspon na Trem je bio veliki izazov čak i za planinare, koji ovaj vrh osvajaju iz drugog, trećeg puta, a zvanice na ovom venčanju morale su da savladaju sve prepreke iz prve.
Ovo mesto je posebno za nas dvoje. Ovde sam preživela pad u ambis od 100 metara, i imala sam sreće što sam ostala živa. Nenad je učestvovao u mom spasavanju, te sam kasnije nakon oporavka poželela da upoznam sve moje spasioce i tako smo stupili u kontakt – ispričala je tada Tatjana.
PROČITAJTE VIŠE:
DANICA CRNOGORČEVIĆ OTKRIVA ZA SERBIAN TIMES: Trudna sam, čekamo četvrto dete!
Izvor: Blic
Foto: Privatna arhiva
