Connect with us

Istorija

OBRENOVIĆ KOJI JE LUDO VOLEO KARAĐORĐEVIĆKU: Knez Mihailo posvetio je čuvenu pesmu devojci iz suparničke dinastije!

Published

on

Knez Mihailo Obrenović bio je jedna od najuticajnijih, ali i najtragičnijih ličnosti u domaćoj istoriji. Tu tragičnost upotpunio je i nesrećni ljubavni život. Prava tuga i se ogleda i u njegovoj pesmi „Što se bore misli moje“ za koju se do 2003. godine pogrešno smatralo da je bila posvećena Katarini Konstantinović.

„Što se bore misli moje
Iskustvo mi ćutat` veli,
Bež`te sada vi oboje
Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga
sjajnom suncu podoban
plenio je srce moje,
učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina
celom svetu kazaću,
sam` od tebe, ah, premila,
ovu tajnu sakriću“.

Istoričar Slobodan Jovanović je u delu „Druga vlada Miloša i Mihaila“ izneo pretpostavku da je knez Mihailo pesmu posvetio svojoj sestričini i nesuđenoj supruzi Katarini Konstantinović, ćerki Anke Konstantinović i unuci Jevrema Obrenovića, Mihailovog strica. Ta ljubav između Mihaila i Katarine je zaokupljala pažnju ondašnjeg Beograda u drugoj polovini šezdesetih godina 19. veka.

Slobodan Jovanović je zapisao: „Zbog Mihailove nerešivosti pitanje o njegovoj ženidbi stajalo je gotovo tri godine na dnevom redu i bilo je neprestano pretresano od publike. Ceo mladi Beograd pevao je „Što se bore misli moje“, jednu pesmu za koju se govorilo da ju je ispevao sam knez u svom ljubavnom jadu. Ljudi su se čudili kako jedan tako zaljubljen čovek ne može da se odvaži na ženidbu„.

Tvrdnja da je pesma posvećena Katarini bila je uvrežena sve do početka 21. veka kada je Narodni muzej u Kragujevcu došao do izdanja srpskih natpeva češkog kompozitora Alojza Kalauza i objavio fototipsko izdanje. Kalauz je te svoje natpeve, među kojima je i pesma „Što se bore misli moje„, posvetio Kleopatri Karađorđević, ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića. Naravno, neki istoričari su i ovu tvrdnju odbili, ali…

Katarina Konstantinović / Wikimedia Creative Commons

Ko je Kleopatra Karađorđević?

Kleopatra Karađorđević je bila jedna od učenijih žena u našoj zemlji tokom 19. veka. Bila drugo dete kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vožda Karađorđa i kneginje Perside. Bila je starija sestra kralja Petra I, rođena je novembra 1835. godine u Krajovi, u Vlaškoj, gde joj je porodica živela u to vreme.

Sve do 2003. verovalo se da je pesma bila namenjena Katarini Konstantinović, a onda je u jednoj urušenoj somborskoj kući slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu, kompozitora Alojza Kalauza. To je autentični dokument na 18 strana, štampan u Beču na francuskom jeziku, i na njemu je Mihailova posveta upućena Kleopatri Karađorđević.

S obzirom na to da je Kleopatra odrastala na nivou dostojnom izdanku dinastije koja je vladala Srbijom, vodilo se računa i o njenom obrazovanju. Dve godine starija sestra Poleksija i ona dobile su privatnog učitelja, i to Matiju Bana koji je samo zbog njih doputovao iz Carigrada. Njeni savremenici kažu da je bila veoma lepa, ali u isto vreme i vrlo povučena. U nju je bio zaljubljen i sam knez Mihailo Obrenović.

Pesma za 15. rođendan

Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. rođendan je komponovao pesmu „Što se bore misli moje“ baš na osnovu pesme kneza Mihaila.

Alojz Kalauz bio je prvi klavirski pedagog u Srbiji. Na dvoru kneza Aleksandra u Beogradu boravio je od 1843. do 1858. Važna oblast njegovog delovanja bilo je prikupljanje i beleženje narodnih melodija. Rezultat tog istraživačkog rada objavljen je u sveskama srpskih pesama za klavir. Prvu svesku srpskih natpeva „Što se bore misli moje„, sa nemačkim prevodom „Warum kämpfen meine Gedanken„, od 22 kompozicije, Kalauz je štampao u Beču sredinom pedesetihih godina 19. veka.

Ipak, ne zna se kakva su bila Kleopatrina osećanja prema Mihailu. Ono što je sigurno je da knez nikako nije smeo zbog svađe koja je vladala između dve dinastije da se na bilo koji način upusti u ljubav sa mladom Kleopatrom.

Udaja i smrt sa 20 godina

Kleopatra se krajem januara 1855. udala za Milana Petronijevića iz Jagodine, sekretara Srpske agencije u Carigradu, dugogodišnjeg diplomatskog predstavnika na turskom dvoru, ministra inostranih dela i poslanika u Berlinu, Bukureštu, Beču i Petrogradu. Petronijević je bio prvi Jagodinac sa fakultetskom diplomom. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Hajdelbergu, a bio je diplomata, političar i akademik.

Nažalost, njegova sreća sa Kleopatrom kratko je trajala. Kleopatra je umrla 1. jula 1855, u banji Glajhenberg u Štajerskoj, iako je imala samo 20 godina, pet meseci posle venčanja. Njeno telo je balsamovano i smešteno u porodičnu kosturnicu grofa Vikenburga u Beču, a Kleopatrin rođeni brat kralj Petar I Karađorđević prebacio je njeno telo u kriptu u Topoli.

Kornelije Stanković proslavio pesmu

Da se kompozicija „Što se bore misli moje“ čuje naširoko doprineo je Kornelije Stanković, koji je završio Muzičku akademiju u Beču. Sredinom pedesetih godina 19. veka počeo je da se zanima za srpsko crkveno pojanje, a prikupljao je i obrađivao narodne melodije.

Onda se sprijateljio se sa knezom Mihailom. Srpske narodne pesme za pevanje i klavir, objavljene u Beču 1862, posvetio je upravo knezu, a 1863. izdao je i drugu zbirku. Ni u jednoj nije objavio „Što se bore misli moje“ iako je, sudeći po novinskim natpisima, istu obradio već 1857. O tome je sačuvan i podatak u časopisu „Sedmica“ iz Novog Sada u kojem je pisalo: „Ovih dana izašla je u Beču kod Gustava Albrehta kompozicija našeg kompozitora Kornelija Stankovića „Što se bore misli moje“ za forte pijano u varijacijama, posvećena pravoslavnoj opštini Pančevo„.

Kosta Manojlović je u „Narodnoj enciklopediji Srba Hrvata i Slovenaca„, izdatoj krajem dvadesetih godina 20. veka, u odeljku o Korneliju Stankoviću napisao da je knez Mihailo njemu u kući trgovca Mojsilovića u Beču pevao pesmu „Što se bore misli moje„.

Izvor: Rokselana Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement