Ulaganje države u projekat EXPO 2027 iznosiće ukupno dve milijarde evra, dok bi se kroz poreze u državnu kasu moglo vratiti 3,82 milijarde evra. To znači da bi na svaki uloženi evro država, prema projekciji, dobila 1,91 evro.
Reč je o projekcijama iz Studije ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja EXPO 2027, koju je izradila konsultantska kuća Luis Berger. Studija obuhvata period do 2037. godine, odnosno deset godina nakon završetka manifestacije, pa navedene brojke predstavljaju procene, a ne ostvarene rezultate.
Privatne investicije i ekonomski efekti
Studija procenjuje da će državna ulaganja privući još 1,83 milijarde evra privatnih investicija. Ukupna ulaganja od oko 3,8 milijardi evra trebalo bi da do 2037. generišu 9,1 milijardu evra dodatne vrednosti za srpsku ekonomiju. Kada se od toga oduzmu projektovani poreski prihodi, procenjeni efekat za privredu i društvo iznosi oko 5,3 milijarde evra.
U sam EXPO kompleks biće uloženo 1,23 milijarde evra, dok je za prateću infrastrukturu predviđeno još 775 miliona evra. Nacionalni fudbalski stadion nije uračunat u ove iznose jer formalno nije deo EXPO projekta.
Najveći deo efekata očekuje se nakon završetka EXPO-a. Od ukupno 9,1 milijarde evra dodatne vrednosti, 5,43 milijarde trebalo bi da bude ostvareno od 2028. do 2037. godine. U istom periodu država bi, prema studiji, trebalo da prihoduje 2,33 milijarde evra od poreza.
Turisti i prihod od turizma
Za tri meseca trajanja EXPO-a očekuje se 1,65 miliona stranih posetilaca. Oko 522.000 trebalo bi da budu jednodnevni posetioci, dok bi oko 1,13 miliona ostajalo u Srbiji prosečno tri i po dana. Obični turisti trošili bi u proseku 137 evra dnevno, a poslovni gotovo tri puta više – 468 evra.
Nakon EXPO-a, do 2037. godine, studija predviđa još 2,3 miliona stranih gostiju koji bi posećivali kompleks i sadržaje u njegovoj okolini.
Istovremeno, očekuje se veliki pritisak na hotelski smeštaj u Beogradu. Broj soba trebalo bi da poraste sa sadašnjih 15.591 na oko 18.600, ali studija predviđa popunjenost od čak 111 odsto u junu, što znači da bi oko 6.300 turista moralo da pronađe smeštaj van Beograda.
Više od 350.000 radnih mesta
Studija procenjuje da će EXPO generisati ukupno 359.297 radnih mesta izraženih kroz ekvivalent punog radnog vremena (FTE). Najveći deo biće otvoren direktno kroz investicije i turističku potrošnju, zatim kod dobavljača i partnera, kao i kroz povećanu potrošnju zaposlenih. Najveći broj radnih mesta, oko 227.800, očekuje se nakon EXPO-a, od 2028. do 2037. godine.
Šta ako projekcije ne budu ostvarene?
Studija predviđa i različite scenarije. Ako bude 30 odsto manje stranih turista i njihova potrošnja bude 10 odsto manja od očekivane, dodatna vrednost za ekonomiju pala bi sa 9,1 na 7,87 milijardi evra. U tom slučaju broj radnih mesta pao bi na oko 308.000, a poreski prihodi na 3,16 milijardi evra.
Preporuke i rizici
Među glavnim preporukama je veće angažovanje domaćih kompanija i resursa, kao i usmeravanje dela turističke potrošnje van Beograda. Studija preporučuje i bolje povezivanje Srbije sa regionalnim tržištima, razvoj rečnog saobraćaja i dodatno rasterećenje hotelskih kapaciteta.
Kada je reč o društvenom uticaju, EXPO je ocenjen prosečnom ocenom 3,59 od 5. Najvišu ocenu dobilo je institucionalno jačanje kapaciteta – 4,4, dok su kulturna razmena i inkluzija ocenjene sa 3,71.
Za procenu ekološkog uticaja, međutim, studija navodi da nema dovoljno podataka sa same lokacije. Zato se preporučuje uspostavljanje sistema monitoringa kvaliteta vode, vazduha, buke i klimatskih parametara, kao i sistema za upravljanje otpadom, energijom i atmosferskim vodama.
Studiju je kompanija Louis Berger izradila nakon javne nabavke sprovedene 2025. godine, a posao je plaćen 68,9 miliona dinara sa PDV-om.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Forbes, Foto: BetaFoto, Milan Ilić