NEVEROVATNO BLAGO SRBIJE: U Vršcu čuvaju vrednu knjigu rukopisanu 1424. godine!

Sa fondom od oko 300.000 bibliotečkih jedinica, Gradska biblioteka u Vršcu među najbogatijim je u Srbiji. Ono što je, međutim, izdvaja od drugih je veliki broj starih i retkih knjiga, koje se tretiraju kao kulturno dobro. Ukupno ih ima oko 5.000, od kojih je većina na nemačkom i mađarskom jeziku.

Najstarija knjiga je iz 1424. godine. Reč je o rukopisnoj hronici italijanskog grada Vila Kastiljoni na latinskom jeziku. Njen krasnopis i šuštanje požutele hartije prilikom listanja stranica mogu da dožive samo „povlašćeni“, jer se ona, sa drugim dragocenim relikvijama, čuva pod ključem i nedostupna je široj javnosti.

Nije poznato kako je i kada ta tačno šest vekova stara knjiga postala deo vršačke biblioteke, budući da su do Drugog svetskog rata ta ustanova i Gradski muzej bili jedno. Iz istog razloga ne zna se ni poreklo najstarije štampane knjige koju baštine – „Pisma Enija Silvijusa“, čiji je autor papa Pije Drugi. Ta je knjiga štampana u boji davne 1496, a zanimljiva je po tome što se među mnogobrojnim književnim i filozofskim raspravama, govorima i papskim proglasima, u njoj nalazi i jedna ljubavna priča.

Tu je i izuzetno retka i vredna knjiga, takođe na latinskom, „Pokušaj proučavanja političke i istorijske prirode Temišvarskog Banata“, koju je po nalogu papske stolice u drugoj polovini 18. veka napisao Mlečanin Frančesko Griselini.

-Mi baštinimo original drugog dela te značajne publikacije. U Evropi postoji svega desetak takvih primeraka. Sve ostalo su kopije – ponosno ističe bibliotekar Tamaš Fodor. – Reč je o Griselinijevim pismima upućenim viđenijim ljudima i naučnicima, u kojim, između ostalog, govori o svojim istraživanjima o etnologiji, mineralogiji, pa čak i o sastavu ovdašnjih stena.

Međutim, o većini tih starih „vršačkih“ knjiga jako malo se zna, jer su objavljene na stranim jezicima, koji su u vreme nastajanja biblioteke, pre blizu 140 godina, bili primarni u Vršcu. Zato takvih izdanja i ima najviše.

-Naš fond starih i retkih knjiga je veoma dragocen, ali i nedovoljno istražen. Mi, kao matična biblioteka koja je nadležna i za rad biblioteka u susednim opštinama Alibunar, Bela Crkva i Plandište, imamo svega 13 zaposlenih, dok ih druge matične ustanove imaju dvostruko više. To je nedovoljan broj da bi neko od nas, uz svakodnevne obaveze, mogao da se posveti i opsežnom istraživanju ovog, ali i drugih fondova – obrazlaže Vesna Zlatičanin, direktorka vršačke biblioteke, u nadi da će se u dogledno vreme naći neko ko zna latinski, nemački i mađarski jezik i ko će se upustiti u takav istraživački poduhvat.