Mali Luka Nikolov (13) ima mišićnu distrofiju, praćenu atrofijom mišića, epilepsijom i drugim problemima. Stanje je, nažalost, neizlečivo, pa je „prikovan” za krevet i potrebna mu je svakodnevna i celodnevna nega. Njegov otac Dejan je sve spreman da učini za njega, pa dane provodi u šumi obavljajući teške fizičke poslove kako bi im obezbedio egzistenciju.
Od rastanka sa bivšom suprugom, Dejan je u zajednici sa Žaklinom koja je imala troje dece iz svog prvog braka, Nikolinu (12), Jovana (9) i Unu (8), a zajedno imaju još Vasilija (5), Andreja (3) i Dariju (2). Verovali ili ne, krajem aprila očekuju i osmu prinovu!
„Nema moje i njegove dece, svi smo jedna porodica!”
-U našoj kući ne postoje „moja“ i „njegova“ deca, svi smo jedna kompaktna porodica. Deca se ne odvajaju od Luke – prave mu društvo, čitaju knjige, zajedno pevaju… On, nažalost, zbog krivih ruku ne može sam da se hrani, a ni da čita. Moramo da smo oko njega, kaže majka Žaklina, žena vredna svakog poštovanja, jer ne samo da brine o svoj deci, već kad ima narudžbina pravi peciva, kolače, torte i hranu za slave, a leti i pomaže Dejanu oko sečenja drva.
Luka je, inače, drag dečak koji je, uprkos zdravstvenim problemima, vedrog duha i veliki je šaljivdžija. Čak je insistirao da i sa njim obavimo intervju. Imao je želju da njegov glas ne ostane samo u malenoj sobi u kojoj provodi sve svoje dane, već da odjekne širom sveta!
„Volim da učim, ali me posle 20 minuta zaboli kičma…“
-Oni kad rade domaći, ležim ovde sam. Ne mogu ni 20 minuta da sedim, zaboli me kičma i vrate me u krevet. Dođe mi učitelj jednom nedeljno, pa učim slova, brojeve, tu nešto crtamo. Volim matematiku, engleski, geografiju i istoriju – u stvari , volim sve predmete. Dolazi i ujka da me šiša. Zaradi pare i donese nam čokolade. Dobar ujka, sve nas sluša, ispričao nam je Luka, dodavši simpatično da voli Beograd, nego da je daleko.
Nikolovi nemaju svoju kuću, pa su menjali lokacije više puta – gde uspeju naći smeštaj za njih toliko. Lukino stanje ih je nateralo da se dosele u Beli Breg blizu Leskovca, gde ima škola za učenike sa smetnjama u razvoju.
Podstanarski život, nažalost, nikome nije lak, a kamoli njima. Maštaju da imaju svoju kućicu u selu gde bi imali dvorište i pomoćne objekte za životinje.
-Rekla je nama mama da ćete da dođete da nas ispitujete šta oćemo da nam kupite, pa sam se spremio. Ja bih da živim u svoju kuću i da imam dvorište, da mogu lepo da izađem da pogledam šta ima. I životinje da imamo, obožavam ih. I neka udobna kolica, ova stara mi više ne odgovaraju, ne mogu da se namestim lepo. Voleo bih više da se igram i da sedim sa decom. I još ako može Draganu Mirković da mi dovedete da upoznam”, predstavio je Luka spisak svojih želja.
„Da mogu da gledam crtane kad sam sam!”
Iako nepomičan, svakom svojom rečju pogađao nas je pravo u srca i izazivao od smeha, preko tuge, do jake želje da mu pružimo sve što zaslužuje. U sobi u kojoj on boravi i kući u kojoj žive nemaju baš adekvatne uslove. Tu su i hladnoća, slomljeni prozori, nestašice vode, dug za struju i brojni drugi problemi sa kojima se bore.
-I voleo bih televizor da imam u sobi pošto je stari pokvaren, da gledam crtane kad sam sam, dodao je.
„Odmalena sam u drvima!”
Dnevnice od šumarskog posla, tuđa nega, povremena dodatna zarada i mizerna alimentacija (8.000 dinara), koju tek od pre nekoliko meseci primaju – nisu dovoljni uvek ni za osnovne potrebe na mesečnom nivou i brigu o detetu sa teškim invaliditetom, a kamoli za rešavanje stambenog pitanja. Svaki dan kad im otac ne radi (npr. kad je baš loše vreme) predstavlja ogroman problem za kućni budžet!
-Nisam verovao da postoji tako nešto kao vaša organizacija, ali eto, postoji. To moja žena vas prati, ja pravo da vi kažem slabo ulazim na telefon. Uveče kad dođem malo se poigram s decom i to je, čeka rabota. Čitav mi je život takav, odmalena sam u drvima. Ako mognete, značila bi ta kuća itekako jer ovako je mnogo teško. Sam to da rešim ne mogu, istakao je Dejan.
Doniraj i postani LUKIN DRUGAR!
Fokus našeg teksta bio je na Luki, ali faktički svaki član divne porodice Nikolov zaslužuje priču o njemu – od vrednih i požrtvovanih roditelja koji su oboje heroji na svoj način, do lepo vaspitane dece koja im pomažu u svemu i imaju razna interesovanja. Svi su svakako složni u želji za kućom zbog svih njih, ali prevashodno Luke.
Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ zato poziva sve dobre ljude da svojim donacijama postanu LUKINI DRUGARI!
A kako? Pa, jednostavno!
Ako imate Fejsbuk, uradite to putem OVOG LINKA!
Ako Vam više odgovara Instagram, onda preko OVOG LINKA!
Tekst: Serbian Times / Srbi za Srbe Fotke: Srbi za Srbe
PROČITAJTE JOŠ:
RAŠČINJEN SVEŠTENIK IZ KANADE OPTUŽEN ZA PRONEVERU! Marjanac priznao da je iz crkvene kase ukrao 165,000$, u Eparhiji sumnjaju da je šteta mnogo veća!