Connect with us

Srbija

NESTAŠICE MLEKA U SRBIJI: Otkupne cene preniske, isplate kasne!

Published

on

Već desetak dana u prodavnicama u Srbiji rafovi sa mlekom su poluprazni. Nestašica mleka je zvanično proglašena, cena zamrznuta, a izvoz zabranjen. Zašto je do toga došlo?

Miodrag Mitić iz sela Rakovac u okolini Bujanovca bavi se poljoprivredom od malena. Danas to radi sa ocem i sa sinom koji se nakon srednje škole vratio na selo. Gaje goveda i svinje, sade žitarice i povrće na devet hektara svoje zemlje, a i dodatne hektare uzimaju pod zakup.

Od 12 muznih krava, oko 100 litara prodaju mlekari, a od preostalih 60 litara prave sir. Mitić kaže da se ne isplati sve davati mlekari, jer ona kasni s isplatom po tri, četiri meseca. Cena otkupa i dinamika isplate su, smatra, prva dva razloga za trenutnu nestašicu mleka u Srbiji.

„Poljoprivreda se sve više i više gasi. Znači, skupoća goriva, cena mleka niska, pet litara mleka treba da daš za kilo nafte. Nikakve matematike tu nema. I tek će biti nestašice, jer samo u našem selu je svaka kuća imala po pet, šest krava, a sad tek svaka peta kuća ima po dve ili tri krave“, kaže Mitić. Ogorčen je na državu. Kaže da ni malo ne vodi računa o poljoprivrednicima.

Slične prigovore ima i Ridon Mustafi iz sela Oslare, takođe kod Bujanovca. Od države je jednom uspeo da dobije jednu kravu. Ima ih inače deset i smatra da nije istina da mleka nema, jer on sam svakog jutra isporučuje mlekari oko 130 litara.

Mlekara mu, međutim, ne uplaćuje na vreme novac, a i cena za otkup je veoma niska: „38 dinara i premija 15 do 53 dinara. To nije dobro. Ali šta da radimo, kome da damo? Znači, povoljno nije. Jer, ove krave treba da hranim, pa da dobijem to mleko. A sve je skupo. Džak koncentrata košta oko 2.200 dinara. Ja ne kupujem, imam moju proizvodnju, kukuruz, imam ječam, pšenicu, pa pravim svoju mešavinu, i dam stoki. Inače da ih kupujem, nemam računicu da ih čuvam“, žali se Mustafi.

Onaj ko je uvozio sada je u problemu

Niška mlekara „Milk haus“ (Milk House) otkupljuje mleko od oko 3.500 gazdinstava iz jugoistočne, jugozapadne i centralne Srbije. Direktor prodaje Miloš Milošević kaže da oni pomažu tim gazdinstvima i oko jesenje setve i pravljenja zaliha hrane, kako bi se povećavao broj grla.

„To mora da se prati kako bi ti farmeri opstali i nastavili da napreduju. Ako oni stagniraju, stagniraćemo i mi. Ako ne ulažemo u njih, ne ulažemo u sebe. Svo ulaganje u farmere, u proizvođače, to je direktno ulaganje u rast mleka. Bez sirovog mleka – to je glavna sirovina, ne može se bez toga“, kaže Milošević.

On dodaje da u aktuelnoj situaciji s nestašicom mleka oni nemaju tih problema. Napravili su, objašnjava, preraspodelu proizvodnje – proizvode više mleka, a manje mlečnih proizvoda. Čak su dobili i nove kupce, ali ne mogu, kaže, oni da nadoknade nedostatak drugih mlekara.

„Nestašica mleka je na žalost realna“, kaže Milošević. Prethodnih godina je postojala tendencija pada i kod sitnih i kod krupnih prerađivača, odnosno mlekara, tako da je to shvaćeno manje-više neozbiljno. Uvek je na evropskom tržištu bilo dovoljno mleka da se to popuni, ali ovog trenutka na žalost nema. Zato je onaj ko je dosta uvozio sada u problemu.“

Uredbe vlade nisu dugoročno rešenje

Analitičar i publicista Branislav Gulan za DW potvrđuje da je sve manje stoke u oborima i da je sa smanjenjem broja grla opala proizvodnja mleka. Samo u 2021. smanjena je proizvodnja za sto miliona litara, a u legalnim tokovima je manje od 800 miliona litara mleka, kaže Gulan.

„Razlog su loše mere agropolitike i skupa stočna hrana. Jer, vlasnici stoke mlekom hrane i sve manji broj prasića u oborima, oni godišnje popiju oko 100 miliona litara mleka. A razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode“, tvrdi Gulan.

Vlada povremeno reaguje, pa kroz subvencije poveća cenu za par dinara, ali to ne rešava probleme. To je, smatra Gulan, gašenje požara. „Uredbe nikada nisu donele dugoročno rešenje problema. Tokom 2002, prema zvaničnim podacima, u Srbiji bilo je 1,2 miliona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje, jer se njihov broj konstantno smanjuje. Procena je da ima manje od 400.000 grla u stajama i u tovu. Nema ni mladih poljoprivrednika u ovom poslu.“

Gulan ukazuje i na nedovoljnu zainteresovanost lokalnih i državnih organa za komunikaciju sa stočarima, posebno s najvećim brojem njih, odnosno s onima koji najčešće imaju do deset krava.

„Proizvodnju su smanjili oni koji to nisu želeli, jer im uslovi koje je država stvorila nisu to omogućili“, ocenjuje Gulan i navodi moguća rešenja: „Prvo, za unapređenje proizvodnje mleka neophodno je da se masovnije preuzmu adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava krava. Neophodno je stalno praćenje njihovog zdravstvenog stanja, ishrana i nega stoke, a takođe i primena novih biotehnologija u proizvodnom procesu.“

„Svega toga nema“, tvrdi Branislav Gulan, „jer stočari ističu da do njih nisu stigle namenjene subvencije od 28 milijardi dinara koje su im navodno bile upućene. Zbog takvog odnosa države, danas je gotovo nemoguće da opstane veliki broj malih farmera u uslovima prekomernog uvoza i niske otkupne cene mleka.“

Ko je kriv, država ili građani?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne vidi međutim da je problem u državi. Nedavno je izjavio da mleka ima dovoljno i da su za nestašicu krivi građani: „Ako vam mi kažemo da imamo dovoljno šećera, onda to znači da ga ima i da ne morate da kupujete po 100 kilograma. (…) To se sad dešava sa mlekom. Mi vam sad saopštavamo da imamo dovoljno mleka. Daću vam precizne podatke. Ali ne možemo dovoljno da imamo mleka kad uđete i kupite 36 litara dugotrajnog mleka“, rekao je Vučić.

Za to vreme, Miodrag Mitić iz Rakovca pokazuje novi traktor. Kupio ga je sam, jer ga je država odbila na konkursu za kupovinu mehanizacije. „A meni traktor treba. Ja hoću da ostanem na selu, moj sin takođe. I morao sam da izvadim 25.000 evra. A onda se čude što niko neće na selo.“

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Deuttsche Welle
Foto: Pixabay

Advertisement