Podeljeni američki Vrhovni sud presudio je u petak da je administracija predsednika Džoa Bajdena prekoračila ovlašćenja kada je pokušala da poništi studentske kredite miliona Amerikanaca.
Konzervativne sudije, koje čine većinu, su u odluci – koju je podržalo 6 sudija dok je troje bilo protiv – u suštini ukinule plan od 400 milijardi dolara, koji je Bajden najavio prošle godine. To znači da će oni koji su uzeli studentske kredite morati ponovo da počnu da plaćaju rate od jeseni.
Iz Bele kuće je saopšteno da se očekuje da Bajden u petak najavi nove mere za zaštitu primaoca studentskih kredita.
Stav većine u sudu je da je administraciji bila potrebna podrška Kongresa za tako skup program i da ne važi argument da je Bajden imao ovlašćenja da poništi kredite pod dvostranačkim zakonom o studentskim kreditima iz 2003. godine (HEROES Act).
“Šest država je podnelo tužbu, tvrdeći da zakon ne daje ovlašćenja za plan o ukidanju kredita. Mi smo s tim saglasni”, napisao je glavni sudija Vrhovnog suda Džon Roberts.
Sudija Elena Kejgan napisala je u suprostavljenom mišljenju, koje je podržalo još dvoje liberalnih sudija, da većina u sudu “poništava zajedničku procenu zakonodavne i izvršne grane vlasti” i da su posledice da neće biti oproštaja dugova za 43 miliona Amerikanaca.
Očekuje se da će se rate za kredit nastaviti da se plaćaju u oktobru, najavljeno je iz Sekretarijata za obrazovanje. Otplaćivanje kredita bilo je zaustavljeno od početka pandemije koronavirusa pre više od tri godine.
Bajdenov program predviđao je poništavanje studentskih kredita u iznosu od 10.000 dolara za one koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje ili domaćinstva sa prihodima manjim od 250.000 dolara. Za građane kojiima je u okviru jednog programa bila potrebna još veća finansijska pomoć, bilo je planirano poništavanje dodatnih 10.000 dolara duga.
Za poništavanje duga prijavilo se 26 miliona ljudi, a 43 miliona bi ispunjavalo uslove, saopšteno je prethodno iz admintracije. Troškovi plana bili su 400 milijardi dolara tokom 30 godina.
PROČITAJTE VIŠE:
Udarac LGBTQ pravima
Vrhovni sud je u petak takođe presudio da ustavno pravo na slobodu govora dozvoljava nekim firmama da odbiju da pruže usluge za istopolna venčanja.
Kozervativna većina, 6 naprema 3, presudila je tako u korist jedne veb dizajnerke koja se pozvala na svoju hrišćansku veru kada je pokušala da ospori zakon protiv diskriminacije u Koloradu.
Sudije su poništile presudu nižeg suda koji je odbacio zahtjev preduzetnice iz okoline Denvera Lori Smit da bude izuzeta iz zakona koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i drugih faktora.
Njena firma ” 303 Creative” dizajnira vebsajtove, a spor je bio usredsređen na zaštitu slobode govora garantovane prvim amandmanom američkog Ustava.
“Prema prvom amandmanu, Sjedinjene Države su zamišljene kao bogato i kompleksno mesto u kojem su svi slobodni da razmišljaju i govore po volji, a ne kako to vlada zahteva”, napisao je u mišljenju većine konzervativni sudija Nil Gorsač.
Troje liberalnih sudija bilo je protiv odluke konzervativne većine. Sutkinja Sonja Sotomajor napisala je da je sud “prvi put u istoriji, biznisu otvorenom za javnost dao ustavno pravo da odbije da pruži uslugu pripadnicima zaštićene klase”.
Smit je evangelista koja kaže da veruje da brak mogu sklopiti samo muškarac i žena. Uanpred je tužila komisiju Kolorada za građanska prava i druge državne zvaničnike 2016. godine, ističući da se plašila da će biti kažnjena zato što odbija da pruža usluge za istopolna venčanja.
Liberalne sudije su tokom argumenata u decembru navodile da bi presuda u korist Smit mogla da omogući biznisima da diskriminišu. Smit i njeni advokati tvrdili su da ona ne diskriminiše nikoga, već da se protivi porukama suprostavljenim njenoj hrišćanskoj veri.
Državne vlasti, grupe za zaštitu ljudskih prava i brojni akademici upozorili su na posledice presude u korist Smit, navodeći da će to omogućiti diskriminaciju ne samo na osnovu verskih uverenja vlasnika biznisa, već potencijalno njihovih rasističkih, šovinističkih i anti-verskih stavova.
Sud je i u prošlosti podržavao verska prava i slučajeve povezane sa slobodom govora. Sudije su podržale LGBTQ prava u odluci iz 2015. godine kojom su legalizovani istopolni brakovi širm zemlje, i u odluci iz 2020. godine da federalni zakon koji zabranjuje diskriminaciju na radnom mestu, štiti transrodne osobe i pripadnike LGBTQ zajednice.
POVEZANE TEME:
VAŽNO ZA SVE BUDUĆE STUDENTE U SAD: Vrhovni sud ukinuo upise na fakultet prema rasnim kriterijumima!
Izvor: Glas Amerike
Foto: Pexels
