Connect with us

Srbija

‘NEĆEMO SE VRAĆATI’: Rusko-ukrajinska porodica pronašla dom iz snova u Banatu!

Published

on

Najava mobilizacije u Rusiji popunila je letove i stvorila gužve na granicama, dok mediji u Beogradu izveštavaju da zbog dolaska velikog broja državljana te zemlje naglo skaču cene iznajmljivanja stanova u glavnom gradu Srbije. Za jednu rusko-ukrajinsku porodicu, koja je iz Rusije otišla još na početku rata, Beograd ili Novi Sad nisu bili ciljano odredište. Porodični život počeli su da grade u Jaši Tomiću, malom pograničnom mestu odakle ne planiraju da se sele.

Oni su pre šest meseci napustili Rusiju. Otišli su, kažu, iz moralnih razloga i zbog egzistencije. Jurij je fotograf, dok Darija osmišljava i pravi haljine i kostime za fotografisanje. Ovo selo sa manje od četiri hiljade stanovnika nisu zaokružili na mapi, ali tu su, nakon nekog vremena provedenog u hotelu u Zrenjaninu, pronašli dom.

“Ja sam Jurij. Imam 34 godine. Iz Rusije sam. Preselili smo se u Srbiju pre šest meseci. Ima mnogo dobrih ljudi koji su nam pomogli i zahvalni smo im na tome. Srećni smo”, kaže Jurij Prokopjev, sada stanovnik Jaše Tomića.

Selo koje nestaje, koje je, nakon razornih poplava 2005. napustilo na stotine mladih, za ovu porodicu iz predgrađa Moskve je, kažu, promena na bolje. Početak ipak nije bio lak. Naročito sa petogodišnjim detom, dovoljno velikim da se seća, a premalim da u potpunosti razume situaciju.

“Bojala sam se da će Leo biti u depresiji, da će mu biti teško. Kako će se sporazumevati? I sam je, jedini ruski dečak u Jaši, nikoga ne poznaje. Ali polako se upoznao sa drugarima i kada je krenuo u vrtić, sve je super”, rekla je Darija Prokopjev, stanovnica Jaše Tomića.

U svakoj drugoj rečenici spominju susretljive komšije, ljude koji se osmehuju, okruženje savršeno za posao kojim se bave – retro fotografiju. Oronule zgrade gotovo da ne primećuju, izuzev kao scenografiju.

“Ostvarili smo svoj san o odlasku iz Rusije i ne vraćamo se tamo. Oslobođeni smo tog straha”, Kiril.

Strahuju, ipak, za oca koji je ostao u Rusiji i Darijinu porodicu u Ukrajini. Strahuju i za prijatelje sa kojima su svakodnevno na vezi, naročito nakon najave mobilizacije, prve od Drugog svetskog rata.

“Toga smo se pribojavali u prvim danima marta, odnosno krajem februara. Tada je vladala velika panika, a sada se događa to isto. Nadamo se i iščekujemo dan, tražimo način da izvučemo mog oca odatle”, dodaje Kiril.

Dalje planove ne prave, jer su, kažu, iz iskustva naučili koliko se lako stvari promene. Prilagođavaju se novom okruženju, gde su trenutno jedine pridošlice iz Rusije.

“Ja sam lično bila malo iznenađena, ali prijatno. Pošto su ljudi odlučili da ostanu kod nas. Ovo je ipak malo mesto. Tu je rumunska granica. Bila sam iznenađena, ali sad vidim ljudi ih prihvataju i oni se vrlo lepo uklapaju, uče naš jezik, mada se mi sporazumevamo”, kaže Vesna Treunov, meštanka Jaše Tomića.

Ova porodica sigurna je u jednu stvar – da se u Rusiju neće vratiti. Planiraju da posećuju Darijine roditelje u Ukrajini i pomognu im da obnove dom, ali njihov je sada, kažu, u Jaši Tomiću.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Printscreen Euronews

Advertisement