Connect with us

Srbija

NEBESKA BOTANIKA: Sjajna akcija Beograđanina, sadi sveto drveće iz celog sveta u portama srpskih manastira

Published

on

Sa blagoslovom jereja dr Nikole M. Gavrića, hram Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Košutnjaku postao je još jedno u nizu svetih mesta – poprišta akcije “Nebeska botanika” Beograđanina Nebojše M. Stojanovića, entuzijaste i zaljubljenika u prirodu.

U sklopu te akcije, u porti hrama je zasađeno osam novih sadnica drveća i to po dve pitomog kestena, kedra, drena i ginko bilobe. Upravo te sorte drveća nisu izabrane nasumično, već zbog svojih simboličkih svojstava i značaja za kulturu i tradiciju naroda širom planete. Naime, ginkgo biloba je sveto drvo Kine, Japana i dalekog istoka. Kedar je sveto drvo centralne Azije i sve Rusije. Dren je sveto drvo Slovena Srba, a uz tradiciju pijenje napitka od drena nastala je i molitva-zdravica “Zdrav si”, nasleđena i kasnije primenjivana uz druga pića…Kesten pitomi, kakvog imate u manastirskoj šumi manastira Visoki Dečani postaće takođe vremenom sveto drvo kod Srba, kao trag i podsećanje na našu zemlju i naše postojane, ističe Stojanović.

HRAM SVETOG LUKE: Akcija sađenja drveća se preselila iz Hilandara u porte manastira na Košutnjaku

Inače, g. Stojanović je akciju sađenja pomenutih sadnica drveća u portama srpskih manastira i crkava započeo u porti Svete srpske carske lavre manastira Hilandara 24. juna 2020. godine, a iste takve su zasađene i u porti hrama Svetog Luke već 6. jula, sa namerom da se ista nastavi svugde dokle dopiru srpska zvona i dokle odjekuje topli glas srpskih molitava.

Nije bez značaja da je, nakon Hilandara, ova lepa akcija nastavljena i pustila svog blagorodnog i blagotvornog korena baš na tlu košutnjačke svetinje, jer je Košutnjak poznat kao pluća grada Beograda, tako da se i na ovaj način daje delotvorni doprinos očuvanju i unapređenju dragocene zelene oaze za pokolenja koja dolaze.

SVETI ZASADI : Nebojša svojim radom doprinosi i nadolazećim pokolenjima

Inspiraciju za pokretanje ove ideje, otkrio je u razgovoru za Serbian Times.

-Sam odlazak i dobijanje blagoslova za sadnju u dvorištu manastira Hilandar je priča koja podseća na Božije čudo. Putovanje je trebalo da se odigra još u maju ove godine ali je zbog Кovida 19 pomerano i na kraju otkazano. Ja sam se svaki dan molio Bogu da mi omogući da putujem na Hilandar, da se predstavim tamo sa darovima za manastir i da posadim ove moje svete sadnice.

Da je sreća bila na njegovoj strani, svestan je i Nebojša koji iz današnje perspektive priznaje da je put ka ostvarenju njegove zamisli bio gotovo istorijski.

SVETA SRPSKA LAVRA: Hilandar je danas važna riznica srpskog nasleđa

-Popodne 21.juna su me pozvali iz crkvene agencije “Dobročinstvo” i saopštili da ako želim, sutra mogu putovati sa njihovim kombijem ( ukupno nas 10 plus vodič i vozač) na Hilandar.

Dan pre je Grčka dozvolila Srbima ulazak, a njihov vodič je slučajno zaokružio nas 10 putnika. Već idućeg dana Grčka je po ingerenciji EU zabranila ulaz na svoju teritoriju, ali mi smo već ušli u zemlju… ostalo je istorija, nastavlja Nebojša o svom putešestviju do pravoslavne svetinje.

U dvorištu manastira je dozvoljeno da bilje sade isključivo monasi, jer se njihova duša smatra čistom, ali ovog puta crkva se nije pridržavala zapisanog već je odstupila od pravila kako bi Nebojša realizovao akciju očuvanja zelenih oaze za buduće naraštaje.

Prilika koja se ukazala Nebojši, može se može se smatrati istorijskom, časnom, a u prilog tome govori činjenica da njegovi zasadi rastu “rame uz rame” sa zasadima slavnih srpskih imena.

Car Dušan 1347. je posadio maslinu hiljadu koraka od zida manastira ( prema moru i luci Hrusiji), ispred sadašnjeg vinograda, kralj Aleksandar Obrenović 1896., par desetina metara do njega, kralj Petar 1910. i princ Aleksandar Кarađorđević 1994. do njih.

ZELENA OAZA: U radnoj akciji nebojši se pridružio i jedan od monaha

-Čuvši moju besedu i težnju ( uz neprestanu unutrašnju molitvu Presvetoj Bogorodici, meni su posle napetih 40 minuta dali blagoslov i eto… 8 sadnica sam posadio od zida manastira, starim kamenim putem između objekata prema kapeli Presvete Bogorodice Trojeručice ( sve oko 350 koraka) na slavu Bogu i našem narodu.

Ovu akciju botaničar nastavlja sa entuzijazmom, a kako saznajemo već je desetak crkava u Beogradu a i šire dobilo istu ediciju svetih u svojim dvorištima…

Crkva na ovaj način svedoči svoju egzinstencijalnu zainteresovanost i delatnu brigu za tvorevinu sa stanovišta pravoslavne ekologije, čime nastoji da pruži valjani primer kako se prema prirodi, koju je čoveku Bog dao na obdelavanje i staranje, odnosi na odgovoran način, iz pobuda istinite ljubavi prema njenom Tvorcu, kao i prema generacijama naših predaka od kojih smo je nasledili i generacijama potomaka, od kojih smo je pozajmili.

Piše: Bojana Kovačević Foto: Privatna arhiva

Advertisement