Connect with us

Dijaspora

NATO BOMBE OŽILJAK NA DUŠI: Kako se jedna Zvezdana borila za srpski narod u Americi!

Published

on

“Pre 22 godine bombardovanje Srbije od snaga NATO preživljavala sam sama u sred Amerike, gde sam provela 78 dana pred televizorom i pokraj telefona. Preko direktnog tv prenosa pratila sam uništavanja moje zemlje, ubijanja moje sestre od strica Ksenije u bombardovanoj zgradi RTS-a. U razgovorima sa roditeljima preko telefona svakog dana, poželela sam da se vratim u Beograd, ali su me molili da ostanem tu gde sam, u SAD, da makar o mojoj bezbednosti ne brinu. Od 24. marta 1999. godine do 10. juna 1999. bili su najteži dani u mom životu”, priznala nam je Zvezdana Stojanović.

Ona je nastavilu svoju životnu priču:

“Od završetka bombardovanja srpskog naroda od strane NATO ja počinjem borbu za Srbiju. Srbija je u zapadnim i balkanskim medijima bila predstavljena kao užasna zemlja, sa narodom koji čini genocid. Pisala sam pisma svim redakcijama i novinama, koje su objavljivale negativne informacije o Srbiji. Pokušavala sam da im predočim da postoji i druga strana priče o Srbima. I da ono što se u javnosti prezentuje je zapravo neistina i propaganda. Bilo je nezamislivo da neko tim nacinom govori o mojim dobrim ljudima, o mojim prijateljima i mojoj familiji. Bila sam mlada i zbunjena količinom mržnje, koju je svet uspeo da u tako kratkom vremenskom periodu prenese o jednom narodu, bez šanse da čuje išta drugo o Srbima. U to vreme, a i nadalje, nije bilo lako biti Srbin u Americi”.

Rođena je 1970. godine u Jugoslaviji. Njeni roditelji Stojanovići su sa juga Srbije. Majka i otac potiču iz okoline Vranja i Leskovca. Kada je Zvazdana imala osam godina, preselili su se u Beograd. Pohađala je istu osnovnu školu “Bora Stanković” na Voždovcu, u kojoj su đaci bili i Novak Đoković, Vuk Jeremić, Biljana Srbljanović, Dimitrije Vasiljević, prvi srpski doktor džeza u SAD, fotograf Vladimir Milivojević Bugi i sportski komentator Aleksandar Stojanović.

Diplomirala je na Beogradskom univerzitetu, ali je bila bez posla u vreme kada je naša zemlja bila pod embargom Međunarodne zajednice.

“Godine 1996. se zbog nedostatka posla i u mom mladom mozgu bez perspektive, selim u SAD, ali na samo godinu dana. Život je, međutim, imao drukćiji plan za mene. Godine 2004. prelazim u Vašington, gde iz Kongresa srpskog ujedinjenja dobijam informaciju o Sladjani Kobas, do tada jedinoj preživeloj bebi iz banjalučkog porodilišta 1992. godine. Slađani, kojoj Zapad nije dozvolio da dobije kiseonik, i porodici je trebala pomoć oko bolničkih usluga. Imala sam čast da je upoznam. Mala Slađa se lečila od raka kostiju. Nažalost, izgubili smo je prerano, u 14-oj godini. Bila je borac i sanjar…- pripoveda nam Zvezdana Skot.

“Tako počinjem da radim pri srpskoj organizaciji Kongres srpskog ujedinjenja (KSU) u SAD, u kojoj sam posle pet godina (2009) postala predsednica Vašingtonskog ogranka. Naša zaduženja su bila okupljanje Srba iz nekoliko obližnjih država radi informisanja, zajedničkog rada, povezivanja sa ostatkom Srba u SAD i organizovanje prevoza, hrane, crkvenih skupova, prilikom Srpskog dana na Kapitol Hilu u Vašingtonu. Tu smo se povezali sa Srpskim kokusom u američkom Kongresu”, kaže Zvezdana.

Kako je KSU održavao Godišnju konvenciju u raznim gradovima (Čikago, Klivlend, Njujork, Los Anđelos, Pitsburg) to je Zvezdana učestovava i u njenoj organizaciji i u radu konvencije. Od 2004. godine bila je posebno angažovana na realizaciji projekta “Srpska narodna kuhinja” (“Kosovo Kitchen “) radi prikupljanja novca za humanitarne potrebe Srba na Kosovu i Metohiji. Pamti da to nije bilo uopšte lako.

“U to doba sanakcija, slanje donacija na KiM je bilo veoma teško. Morala da nekoliko puta odlazim i lično na Kosmet da uručim novac ljudima koji su vodili narodne kuhinje i hranili Srbe širom naše pokrajine. U tome mi je pomgao divni vladika Artemije, koji je voleo naš narod, a on ga je strašno poštovao. Donacije smo sakupljali i za medicinske potrebe Srba u orahovačkom kraju. Imali smo spisak porodica i njihovih potreba. Lekove smo kupovali u centralnoj Srbiji, a slali ih porodicama preko sveštenika Srpske pravoslavne crkve”.

Godine 2008. Zvezdana Stojanović Skot sa grupom Srba, boraca za pravdu, osniva RAS – međunarodnu srpsku organizaciju. Formiranju organizacije RAS prethodilo je održavanje srpskih protesta protiv proglašenja tzv. nezavisne države Kosovo od strane albanskih separatista. Protestu je u Vašingtoni prisustvovalo više hiljada ljudi iz američke prestonice i iz raznih gradova SAD. Imali smo podršku poznatih srpskih organizacija poput Srpske narodne odbrane iz Čikaga i Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, Srba Njujorka, koji su održali svoj protest u samom centru ovog grada.

“U saradnji sa filmskim festivalom “Bdenje Duše” iz Sremskih Karlovaca, RAS je istog dana organizovao veličanstvene skupove u SAD i u Srbiji. U Vašingtonu smo festival držali u jednoj od najlepših zgrada – u samoj skupstini grada. Pokrovitelj nam je bio gradonačelnika Vinsent Grej”, seća se Zvezdana Skot i dodaje:

“Naš festival su posećivali i Srbi i Amerikanci, Hindusi, Španci, i Grci, prijatelji Srba, koji su želeli da nauče više o našem narodu. Filmovi su bili dokumentarnog karaktera i prikazivali su srpsku tradiciju, narodne običaje, muziku, folklor, uz srpske ćilime, cveće izakuske. Zbog dobrog odnosa i lepe saradnje sa gradonačelnikom Vašingtona Vinsetom Grejom, izdejstvovali smo Rezoluciju obeležavanja Dana Jasenovca u Vašingtonu. To je bila Skupštinska rezolucija grada Vašingtona i distrikta Kolumbia, koju je gradonacelnik pokrenuo i dodelio nam plaketu. Kako je Vincent Grej govorio, bila mu je čast da “budem prvi koji će obeležiti genocid nad Srbima za koji malo ljudi u svetu zna”. Za mene, ovo je bilo od velikog značaja jer su roditelji moga oca tokom Drugog svetskog rata bili u jednom od ustaških logora.

Sa RAS-om sam redovno imala predavanja u Kongresu SAD, kojima su prisustvovali kongresmeni, senatori, vojna lica i diskutovali o problemima sa Srbima i kako ih “treba ukrotiti”. Bez obzira na to, mi smo, i po cenu izbacivanja iz pojedinih zgrada, na primer, iz “Instituta za Mir”, koji je bio sve, a ne to, uporno dolazili da se čuje i naš glas – naša srpska strana priče. Ujedno smo na taj način u Vašingtonu, sticali i prijatelje. Jer, uvek je u prestonici SAD bilo političara, koji su sumnjali u istinitost jednostranih informacija i medijske propagande na Zapadu. Odlazili smo u Kongres i Senat SAD, kada god je bilo rasprava o Srbima i Srbiji i prilagali materijale i informacije sa istinama o srpskom narodu”, otkriva nam Zvezdana Skot, koja je jednom prilikom razgovarala sa Džordžom Bušom, predsednikom SAD o Srbima na Kosmetu i o Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ:

ISPOVEST SINA CIA AGENTA: Moj otac je bio špijun u Beogradu, vodili smo dvostruki život!

NAJVEĆI HOLIVUDSKI SRBIN: 109 godina od rođenja Oskarovca Karla Maldena!

ŽENA KOJOM SE DIJASPORA PONOSI : Projekat o Srpkinji koja je odlikovana ordenom Svetog Save pokrenula ponosna unuka Lizi!

RAS je organizovao još jednu veoma važnu manifestaciju: “Život Srba kroz dečije oči”. Izlozba fotografija srpske dece sa KiM organizovana je u saradnji sa Vašingtonskim institutom za fotografiju i direktorkom Missy Lowes i trajala je nekoliko nedelja u sred SAD. Fotografije su nastale tako što je Zvezdana na Kosmetu deci poklonila foto aparat, a oni su sami snimali život oko sebe. Amerikanci su dolazili na izložbu da vide narod, za koji nisu mnogo znali ni odakle je, ni kakav je. Sadržaj izložbe su bili i vizuelni i pisana svedočenja dece bez prijatelja, sa igračkama, sa bakama i dekama, sa strahom u očima za sopstveni život. Izložba “Život Srba kroz dečije oči” je bila jako uspešna, jer je posetilo i videlo hiljade ljudi.

“Srpska organizacija RAS je saradjivala i sa Stelom Džatras, ponosnom grčkom novinarkom u SAD i sa njenim sinom Džejmsom Džatrasom, zvaničnim lobistom KSU, koji su se neprestano borili za glas američkih Srba i celog srpskog naroda u Vašingtonu. RAS je organizovao pomene i parastose stradalom narodu u NATO bombardovanje, obeležavanje istorijskih datuma Srba u Srbiji i Srba u sad, kao i predavanjima na fakultetina Vašingtonskog univerziteta o štetnosti osiromašenog uranijuma, kojim je Srbija bila bombardovana. Posebno smo držali predavanja i tribine o Pogrom Srba na KiM i američkoj kampanji za osamostaljivanje Kosova i Metohije od Srbije. U tome smo imali podršku i saradnju Ambasade Srbije u SAD i Srpske pravoslavne crkve u Americi”, posvedočila nam je Zvezdana Stojanović Skot, u prvom delu svoje ispovesti.

Izvor: Naši u svetu / Marko Lopušina Foto: Facebook

Advertisement