Istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” dalo je zanimljive podatke o navikama kod više od 4.000 učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole, ali i stanju u srpskoj porodici, samim tim i u društvu.

U fokusu istraživanja bilo je “Ponašanje u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji”, tačnije u 101 školi u zemlji, a rezultati su pokazali da je svaki šesti učenik gojazan, da sedam odsto dece nikada ne doručkuje, da je skoro svaki četvrti učenik prvog razreda srednje škole već je imao seksualne odnose, kao i da dobar odnos sa porodicom ima 80 odsto učenika.

Seksualne odnose upražnjavaju češće dečaci nego devojčice, a na pitanje da li su koristili kondom pri poslednjem seksualnom odnosu, četvrtina učenika je odgovorila odrično.

Pitanje je zašto se učenici petog, sedmog i prvog razreda srednje osećaju dobro, a ne odlično

Državni sekretar Berislav Vekić

Većina ispitanih u anketi izjasnila se da se osećaju odlično, što se tiče zdravlja, a devet odsto da se osećaju dobro.

“Pitanje je zašto se učenici petog, sedmog i prvog razreda srednje osećaju dobro, a ne odlično”, naglasio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić i dodao da deca sve više vremena provode na internetu i na društvenim mrežama i da je važno da se motivišu da se bave sportom.

Kao ohrabrujuće vidi to što više od dve trećine ispitanika ima dobar odnos sa roditeljima, ali da je pravo pitanje šta je sa još trećinom učenika i kakvu komunikaciju imaju sa roditeljima.

Predstavljajući rezultate istraživanja načelnica Centra za promociju zdravlja u Batutu Jelena Gudelj Rakić istakla je da u Srbiji 14,5 odsto učenika petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvih razreda srednjih škola pušilo cigarete bar jednom tokom života.

Procenat onih koji su probali cigarete u petom i sedmom razredu je manji, dok je skoro svaki treći srednjoškolac probao cigarete.

“Nargile je pušila skoro trećina učenika prvog razreda srednje škole, a u prethodnih 30 dana skoro svaki peti učenik”, navela je ona.

Iako je najveći broj onih koji su pili u prethodnih 30 dana to radilo jedan ili dva dana, posebno zabrinjava i podatak da je svaki deseti učenik koji je pio, to radio 20 i više dana u toku prethodnog meseca

Učenici starijih razreda, takođe, češće su konzumirali alkohol. Među učenicima koji su prethodnih 30 dana pili bar jedno alkoholno piće, postoji razlika u učestalosti pijenja.

“Iako je najveći broj onih koji su pili u prethodnih 30 dana to radilo jedan ili dva dana, posebno zabrinjava i podatak da je svaki deseti učenik koji je pio, to radio 20 i više dana u toku prethodnog meseca”, navodi se u istraživanju.

U Srbiji se svaki četvrti učenik petog, sedmog i prvog razreda srednje škole opio bar jednom u životu, a u prethodnih 30 dana 12,2 odsto njih.

Ona kaže da se navike u ishrani u Srbiji menjaju isto kao i u Evropi i svetu.

“Sve češće se preskače doručak, najvažniji obrok – 60 odsto dece doručkuje svaki dan, a oko sedam odsto to nikada ne čini. Petina dece pije gazirane sokove svaki dan, trećina jede slatkiše najmanje jednom dnevno”, rekla je dr Jelena Gudelj.

Ističe da fizička neaktivnost ukazuje na problem koji vodi prekomernoj gojaznosti, pa ne čudi što je svaki šesti učenik gojazan.

Sve češće se preskače doručak, najvažniji obrok – 60 odsto dece doručkuje svaki dan, a oko sedam odsto to nikada ne čini. Petina dece pije gazirane sokove svaki dan, trećina jede slatkiše najmanje jednom dnevno

Podaci istraživanja pokazuju da se podrška porodice prepoznaje kao važna, dok je podrška vršnjaka nešto manja nego u prethodnim istraživanjima.

Više od polovine dece preko radne nedelje više od dva sata dnevno gleda televiziju, a vikendom dve trećine dece. Dve trećine dece tvrdi da više voli uživo da se vidi sa prijateljima, nego da komunicira telefonom.

Rezultati istraživanja su važni za kreiranje zdravstvenih vaspitnih programa.

Ova međunarodna studija sprovodi se svake četvrte godine u velikom broju zemalja Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, a prvi put u Srbiji ove godine, među 44 druge države-učesnice.

TEKST: Agencije/Serbian Times FOTO: Pixabay