„MOLITVA JE NAJDUBLJI NAČIN PAMĆENJA“: Republika Srbija i Srpska u Mrkonjić Gradu obeležile Dan sećanja na žrtve „Oluje“!

U Mrkonjić Gradu Srbija i Republika Srpska obeležili su Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u Hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji „Oluja“.

Patrijarh Porfirije: Najdublji pad počinje kada narod zaboravi ko je, čiji je i na kakvom zavetu je utemeljen

Iz godine u godinu sabiramo se na različitim mestima da u molitvi pomenemo stradale i prognane u akciji „Oluja“, rekao je u besedi patrijarh srpski Porfirije.

„Nećemo tražiti nove reči u odnosu na one koje smo izgovarali, jer bol ne prestaje protokom vremena, a naša obaveza da se sećamo stradalih ostaje ista. Večeras nas je sabrala ljubav prema našim srodnicima i sunarodnicima koji su nevino izgubili život i prema prognanim sa svojih vekovnih ognjišta. Sećamo se stradalih na Petrovačkoj cesti, gde su u izbegličkoj koloni stradali nevini – žene, deca i starci“, rekao je patrijarh Porfirije.

Naši sunarodnici i onda kada su ostajali bez ognjišta i stradali nosili su nadu da nisu ostavljeni, poručio je patrijarh.

„Sećamo se i svih koji su pre 31 godinu napustili svoja ognjišta noseći u rukama ono najvažnije, a u srcima svoje domove i grobove svojih predaka. Molitva je najdublji način pamćenja, ona čuva istinu a srce oslobađa od mržnje koje čoveka iznova vezuje za zlo. I treba da nas uvede u istinsko i dublje razumevnje Hristovih reči ‘Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe’, pa i dublje od toga da ljubimo i neprijatelja, jer tako uzrastaju samo duhovni ljudi očišćeni od samoljublja i samodovoljnosti. I zato osećam dužnost i odgovornost da pozovem sve nas, duhovne potomke Svetog Save da nas umesto ljubavi prema bližnjem, ne ophrve mržnja i da se bližnji pretvara u tuđinca a brat u protivnika. Ljubav dugujemo braći i sestrama, roditeljima, supružnicima, komšijama, kolegama i samo tako u svakom drugom prepoznajemo brata i samo voleći svoj narod možemo da volimo druge narode i pozivam sve nas da budemo iznad partikularnih i ideoloških interesa, izdignemo se iznad podela i razdora. Reč Hristove crkve traži i da praštamo i jedni drugima otvorimo srce, pozvani smo da čuvamo mir i slogu među sobom, ali i da u miru i slozi živimo sa drugim narodima“, poručio je patrijarh Porfirije.

Istakao je da najdublji pad počinje kada jedan narod zaboravi ko je, čiji je, koji mu je cilj i na kakvom zavetu je utemeljen.

„Zato je čuvanje našeg kolektivnog identiteta, čuvanje ko smo i šta smo, pamtimo ko smo, čiji smo i kome pripadamo. A pripadamo crkvi Hristovoj i svetosavskom narodu i kada smo daleko od ognjišta. Pomolimo se za sve koji su stradali tih avgustovskih dana, i koji su prognani iz svojih domova“, rekao je u besedi patrijarh srpski Porfirije.

Tokom komemorativnog skupa prikazan je film „Pogrom – 31 godina“ Memorijalnog centra Republike Srpske.

Svedočenje Nevenke Dobrić: Dok budem živa tražiću pravdu za mog sina Sinišu

Obratila se Nevenka Dobrić iz okoline Siska čiji je 12-godišnji sin ubijen u izbegličkoj koloni.

Nevenka Dobrić danas živi u Sremskoj Kamenici. Na početku obraćanja zahvalila se državnom vrhu Srbije i Republike Srpske na tome što 4. avgust nije običan datum u kalendaru.

Nevenka Dobrić rekla je kako su njen sin Siniša i svekar Petar ubijeni kada je hrvatska vojska presekla kolonu na samo 10 kilometara od Siska.

Ona je ostala ispod prikolice koja se prevrnula iz koje su je izbavili njeni roditelji i baka, nakon čega su svi uhapšeni.

Njen otac je odveden u zatvor u Ivanić Gradu, a njene majka, baka i ona puštene su.

Siniša je prvobitno sahranjen u Bosanskoj Kostajnici, a na njegov rođendan 1996. njegove kosti prebačene su u Sremsku Kamenicu.

Poručila je da ne postoji ustanova kojoj se nije obratila, ni sud u Hrvatskoj kojem se nije obratila kako bi njeno dete dobilo status žrtve rata.

„Dok budem živa tražiću pravdu za mog Sinišu“, poručila je Nevenka Dobrić.