DAN KADA JE PROTERAN ČITAV NAROD: Navršava se 31 godina od „Oluje“, najvećeg egzodusa Srba posle Drugog svetskog rata!

Danas se navršava 31 godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“ napadom na Republiku Srpsku Krajinu od 4. do 7. avgusta 1995, kada je u etničkom čišćenju proterano više od 200.000 Srba.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sklopu posete Republici Srpskoj (RS) gde je 4. avgust Dan žalosti, i mesta sa srpskim stanovništvom u Federaciji Bosne i Hercegovine, prisustvovaće obeležavanju godišnjice u Mrkonjić Gradu.

Povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“, kako se obeležava u Srbiji, parastos za stradale Srbe biće služen u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Suđenje u Hagu

Za zločine nad civilima u „Oluji“ pred Haškim tribunalom se sudilo trojici hrvatskih generala i svi su oslobođeni.

U prvostepenom postupku, Ante Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Hrvatske, dok je Ivan Čermak oslobođen.

Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu većinom tri prema dva i pravosnažno oslobodilo Gotovinu i Markača.

Šta se desilo 4. avgusta 1995. godine

Operacija je počela rano ujutro napadom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na Baniju, Kordun, Liku i severnu Dalmaciju, sa 138.500 pripadnika na deleko manje snage koje su branile područje.

Vlast Hrvatske, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, proglasila je kraj operacije „Oluja“ 7. avgusta uveče, iako su sporadični sukobi nastavljeni do 14. avgusta.

Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju „Oluja“ je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.

Po podacima Komesarijata Vlade Srbije za izbeglice i migracije, tokom i posle akcije „Oluja“ proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700, a više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.

Ubijeni i nestali

Dokumentaciono-informacioni centar Veritas navodi da su ubijene 1.284 osobe srpske nacionalnosti i da je među njima 1.247 civila, a da se 619 vodi kao nestalo. Tri četvrtine stradalih bili su stariji od 60 godina, a među žrtvama su 564 žene, navodi Veritas.

Hrvatske nevladine organizacije i udruženja procenjuju da je tokom i posle „Oluje“ ubijeno više od 600 civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, i da je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih građana srpske nacionalnosti, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.

Hrvatska slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja 5. avgusta, kada su njene snage ušle u gotovo prazan Knin i istakle zastavu Hrvatske na Kninskoj tvrđavi.