Connect with us

Biznis

MLADI GENIJE: Nikola (21) izumeo revolucionarnu rukavicu za slepe!

Published

on

“Radim iz Srbije za ceo svet. Zato što volim da živim tamo gde sam rođen, volim da se u svakom momentu osećam da sam u svojoj kući” – moto je kojim se kroz život vodi Nikola Krstić (21), programer.

Njegov izum rukavica za slepe “anora” dobila je finalni izgled, a od marta bi trebalo da počne proizvodnja i da se nađe na tržištu.

U razvoju ovog pomagala za slepe i slabovide imao je finansijsku podršku Fonda za inovacionu delatnost.

Nikola otkriva da je rukavica znatno unapređena. Umesto tri, postoji jedno kompaktno i lepo dizajnirano kućište, sa tri dugmeta pomoću kojih se kontrolišu sve funkcije.

Rukavica je minimalističkog dizajna, napravljena od kvalitetnog materijala, spakovana je i elektronika i funkcije. Ima baterije, integrisan zvučnik i punjiva je.

– Trenutno se radi sertifikacija proizvoda i neke završne birokratske radnje. Realno bi bilo da od proleća proizvod bude u prodaji – kaže Nikola.

– Najvažnije nam je da se slepim ljudima dopala finalna verzija koju su probali.

“Anora” pomaže za orijentaciju u prostoru, putem vibracije prepoznaje prepreke na razdaljini do četiri metra, raspoznaje boje i novčanice, čija imena “izgovara” na jednom od osam jezika.

Ako se izgubi, slepa osoba će klikom moći da šalje poruku sa lokacije gde se nalazi

Ovaj mladić je uspešan poslovni čovek, vlasnik dve startap firme sa desetak zaposlenih, koje su deo Naučno-tehnološkog parka na Zvezdari.

Osim rukavice za slepe, sa svojim timom bavi se uslužnim projektovanjem i razvojem softvera i hardvera. Kaže da, iako se nadao, nije očekivao uspeh koji je postigao.

– Znam kako žive prosečne srpske porodice, jer sam ušao u priču bukvalno sa ruba egzistencije, da bi kroz tri godine obezbedio sebi više nego normalan život, imao zaposlene i oko 30 projekata – ističe Nikola. – Ne volim da budem neko ko priča i motiviše u prazno.

Dete sam običnih roditelja, običan srednjoškolac, niko me nije gurao, niti primoravao. Moja priča je potpuno obična. Treba da vodimo sebe, pre svega, u ličnom napretku, da pravimo od sebe ljude na koje ćemo, zbog poteza koje smo povukli, biti ponosni za 20 godina. To je poenta života.

Navodi da mu novac nije bio cilj, ali je došao kao rezultat pravih poteza kojima je unovčio svoje znanje. On ističe da je bilo mnogo rada i odricanja. Spreman je da pomogne mladim ljudima u sticanju prakse jer na fakultetima, kako kaže, imaju previše teorijske nastave, pa diplomiraju ne znajući kako izgleda 3D štampač.

– Bilo je odricanja od putovanja, letovanja, zimovanja – priča Nikola. – Ja sam promil, ne mora svako da bude kao ja, ali svako može da uspe u svojoj priči.

Ukoliko svako u svojoj zajednici, u svom okruženju napravi nešto, svima će biti bolje. Plan mi je da osnujem firmu koja će se baviti uslužnim razvojem softvera i okupiti sve ljude sa kojima sarađujem.

Nikola ističe da bez tima u kojem su Vuk Milinković, Nemanja Stajković i Igor Sužnjević, ne bi uspeo da do kraja dovede ideju o rukavici, ali ni ostale projekte.

Poziv mladima

– Pozivam mlade ljude da dođu na praksu kod nas, da upoznaju ljude u Naučno-tehnološkom parku, da vide kakve su sve mogućnosti – poručuje Nikola. – Neka me nađu srednjoškolci i studenti, tražimo ljude koji će da leme, da rade elektroniku, platićemo sve to.

Suština je da mladi vide, nauče, koriste. Mi njima pružimo znanje, upoznamo ih, pozovemo kada su nam potrebni zbog posla, ali ih i zaposlimo.

Kako ističe Nikola a pišu Novosti, rukavicu će moći da kupi svako ko želi, biće dostupna u specijalizovanim prodavnicama za prodaju medicinskih pomagala i u apotekama.

– Naš plan je da ona za slepe i slabovide u stvari bude besplatna, pa se nastavljaju razgovori na tom planu sa nadležnima i društveno odgovornim kompanijama – navodi Nikola. – Cena će biti oko 380 evra plus PDV. Elektronika će se uvoziti iz Kine, izrada kućišta, same rukavice i finalno sklapanje biće u Srbiji.

Izvor: Luftika Foto: Printscreen / Instagram

Advertisement