MEŠTANI VINČE U STRAHU: Zbog proširenja čuvenog arheološkog nalazišta preti im iseljenje!

Više od 500 domaćinstava u beogradskom naselju Vinča dobilo je zabeležbe u katastru da se njihovo zemljište nalazi u području posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo, kažu meštani. Na tom nalazištu planirana je izgradnja komercijalnih i turističkih sadržaja, zbog čega Vinčanci strahuju da bi mogli da budu iseljeni iz kuća u jednom od najstarijih sela u Srbiji.

Porodica Miće Milićevića u svom dvorištu rakiju peče već vekovima. Kad mu je nedavno stigao papir iz katastra da to sad čini na području arheološkog nalazišta, uplašio se.

„Kuća, plac, više nije moje. Bavim se poljoprivredom. Automatski ne mogu … Imam dve tezge u Beogradu na kojima iznosim svoje proizvode – voćarstvom se bavim. Tom aktivnošću više neću moći da se bavim. Izgubio sam volju i za rad. Odem na njivu i samo razmišljam da to više neće biti moje“, kaže Milorad Milićević, poljoprivrednik iz Vinče.

Starosedeoci Vinče okupljaju se kod Milićevića i upoređuju papire koje su dobili. Uvek su se vodili kao treća zona, namenjena za stanovanje, a sad naprasno postali deo nalazišta.

Sve je počelo 2017, kada je ovaj kraj definisan Prostornim planom posebne namene – isto kao, na primer, Beograd na vodi. U julu 2022, Ministarstvo turizma tražilo je i dobilo saglasnost da nalazište i zvanično postane turistički prostor. Naredne godine, u Vinču je sa američkim ambasadorom došla tadašnja premijerka, koja je najavila rekonstrukciju klizišta na Belom brdu, ali je pričala o cenama nekretnina.

„Kada smo dolazili ovde, razmišljala sam da će zemlja, imovina na ovom potezu u Vinči, u beogradskoj opštini Grocka, da će vrednost te zemlje i te imovine, tih kuća, porasti između 25 i 30 odsto, konzervativno“, izjavila je Ana Brnabić, tadašnja predsednica Vlade Srbije 12. oktobra 2023. godine.

Posao sanacije klizišta dobile su firme bliske vlastima – Jadran, Milenijum tim i Novkol, za preko 140 miliona dinara. Ranije je Brnabić najavljivala da će ove radove platiti fond američkog ambasadora. Danas, vinčanski kej izgleda ovako – betonska ograda, pokoja klupa i žice za neku buduću rasvetu.

Sutra, mogao bi da izgleda sasvim drugačije, nakon što je prošle godine u tišini izmenjen Prostorni plan, koji iskopine pretvara u projekat koji zarađuje.

„Definisane su lokacije za naučno-istraživački centar, centar za posetioce (vizitorski centar), arheo park u kojem će posetioci moći aktivno da učestvuju u okviru stalne postavke na otvorenom, razvoj prateće turističke infrastrukture u funkciji logistike samog lokaliteta i planiranje novih saobraćajnih i infrastrukturnih površina“.

A šta se još planira na novim infrastrukturnim površinama?

Strategijskim master planom predviđa se najpre eksproprijacija zemljišta, a potom i izgradnja 20 objekata za takozvani „glamping“, vrednih 1,3 miliona evra. A nići će i adrenalinski park koji država planira da plati čak 2,5 miliona evra. Na vinčanskom keju nići će i pristanište međunarodnog karaktera.

U ministarstvu kažu da nisu nadležni da komentarišu da li je to u vezi sa zabeležbama na imovinu seljaka, ali podvlače – cilj im je da arheološko nalazište postane dobro organizovana turistička destinacija.

„Čuvanjem autentičnih ostataka arheološkog nalazišta, njihovim programskim oživljavanjem, kao i pratećim turističkim sadržajima i infrastrukturnim opremanjem, potrebno je zadovoljiti kako aktuelne tako i buduće potrebe nalazišta u funkciji istraživanja i privlačenja posetilaca kao i potrebe razvoja lokalne zajednice koegzistencijom turizma i očuvanja kulturnih vrednosti“, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine.

U neposrednoj blizini samog nalazišta, od pre nekoliko godina ne živi niko.

Kuće se nalaze se u samom centru sela, tik uz obalu Dunava. Danas zvrje prazne, jer su njihovi vlasnici odlučili da dignu ruke od borbe i predaju svoje zemljište.

Vinčancima se zvanično nije obratio niko. Pre dve godine, odmah nakon posete Ane Brnabić, njih više od sto se samoorganizovalo i ušlo u zgradu opštine Grocka, kad su čuli da će neko viđeniji biti tamo. Dočekao ih je direktor beogradskog Parking servisa i koordinator Srpske napredne stranke za Grocku Andrija Čupković. Kažu, on ih je tad umirivao.

„Prvenstveno je držao sastanak taj Čupković. Govorili su njihovi ti koji su sedeli tamo da ćemo mi da „pevamo od sreće“, maltene“, kaže Milorad Milićević, poljoprivrednik iz Vinče.

Po zakonu, odluku o eksproprijaciji donosi Vlada Srbije, iz koje nema odgovora na pitanje da li je na području nalazišta utvrđen javni interes za oduzimanje imovine.

Odgovore da pojasne namere sa imovinom paora koji su dobili zabeležbe nije dalo ni Ministarstvo građevinarstva.