“Sve se radi ručno, pažljivo, kako bi se dobio izgled tog pohabanog šika. Moj alat su šmirgla i četkica kojom farbam, a boje sama sastavljam. Starom predmetu se udiše novi život punim srcem i tako dobijate ne samo komad nameštaja nego umetničko delo u svom domu”, rekla je ova “šebi šik” dizajnerka nemeštaja
Marija Lukić iz Čačka, diplomirani je inženjer vazduhoplovstva, ali stara romantika, čipka i pohabani šik ipak su je više opčinili, tako da je u samom centru grada na Moravi otvarila svoju bajkovitu radionicu u kojoj vreme kao da je stalo.
Svi imamao neki stari kredenac, stolicu ili drveni krevet koji smo odlučili da bacimo, pretpostavljajući da su ti komadi nameštaja potpuno nefunkcionalni. Međutim, ako pitate umetnike, stare stvari su za sve samo ne za bacanje. Još pre trideset godina u Srbiju je stigao “šebi šik” (shabby chic), stil uređenja koji praktično rečeno “diže iz mrtvih”.
“Prvi susret sa “šebi šikom” imala sam početkom devedestih kad sam kao učenica srednje škole otišla u Englesku. Tamo sam posetila radnju čuvene Ejmi Sloun i ostala očarana svim tim predivno uređenim komadima, zaljubila sam se u taj pravac”, priča Marija.
Moja radionica je moj hram, mesto gde ja odmaram svoju dušu i sva ta pozitivna energija kojom pristupam poslu se vidi na mojim radovima. Sve se radi ručno, pažljivo, kako bi se dobio izgled tog pohabanog šika. Moj alat su šmirgla i četkica kojom farbam, a boje sama sastavljam
Iako ju je životni put odveo na drugu stranu, pa je kao jedina devojka upisala izuzetno težak smer na Mašinskom fakultetu u Beogradu, svojoj prvoj ljubavi “šebi šik” dizajnu vratila se pre nekoliko godina i sve stiže, jer je zaposlena i kao profesor stručnih predmeta u Mašinsko – saobraćajnoj školi.
“Moja radionica je moj hram, mesto gde ja odmaram svoju dušu i sva ta pozitivna energija kojom pristupam poslu se vidi na mojim radovima. Sve se radi ručno, pažljivo, kako bi se dobio izgled tog pohabanog šika. Moj alat su šmirgla i četkica kojom farbam, a boje sama sastavljam. Starom predmetu se udiše novi život punim srcem i tako dobijate ne samo komad nameštaja nego umetničko delo u svom domu”, rekla je ova “šebi šik” dizajnerka nemeštaja.
Šebi šik radi se u beloj i pastelnim bojama, ali ja sam želela da eksperimentišem sa drugim jačim, tako da je moj prvi kredenac bio u staroj srpskoj zeleni boji, kao što smo mogli da ih vidimo u kućama naših baka
U svom radu primenjuje preko četiri hiljade tehnika, a da bi “od babe napravila devojku” kad je u pitanju nameštaj, Mariji je potrebno deset dana da uništeni komad zablista punim sjajem.
“Šebi šik radi se u beloj i pastelnim bojama, ali ja sam želela da eksperimentišem sa drugim jačim, tako da je moj prvi kredenac bio u staroj srpskoj zeleni boji, kao što smo mogli da ih vidimo u kućama naših baka”, otkriva umetnica.
Najveći izazov u Marijinom radu bilo je renoviranje najstarije kafane u Čačku, a nakon toga za nju je stigla i potvrda da svoj posao obavlja baš onako kako treba.
“Kafana “Car Lazar” je kultno mesto za sve Čačane i nije mi bilo nimalo lako, jer sam bila svesna odgovornosti koju imam. Radili smo posvećeno duže od četiri meseca i zaista je to mesto dobilo novi sjaj. Nakon završenog posla, jedan od gostiju “Cara” koji tu dolazi duže od četiri decenije, zamolio me je da donese svoj stari komad nameštaja kako bi ostao u toj kafani, i da ga ja malo preuredim. To mi je bio pokazatelj da se moj rad ceni i poštuje i kod ljudi koji nemaju veze sa umetnošću, ali su oduševljeni stvaranjem na ovaj način”, ispričala je Marija.
Svoje znanje i kreativnost ova umetnica rado prenosi i na druge, tako da se vikednom u njenom ateljeu održava radionica za decu i odrasle kako bi se upoznali sa svim tehnikama “šebi šika” kako bi možda i u svojim domovima starom nameštaju udahnuli novi život.
IZVOR: Rina FOTO: Rina
