Troje dece iz sela Mažići kod Priboja, već godinama unazad do škole idu preko reke Lim na čamcu. Prevozi ih, ručno veslajući, majka Marina i tako putuju po svim vremenskim uslovima, a kako kažu, najteže je kad duva jak vetar i tada se plaše da se ne prevrnu. Ono što je najdramatičnije jeste da su svi koji se prevoze tim čamcem do škole – neplivači. Međutim, to je jedini način da stignu na nastavu jer je obilazni put mnogo dugačak i trebalo bi im nekoliko sati hoda peške. Roditelji nemaju auto, a organizovan prevoz za njih troje ne postoji.

„Idemo uz Božiju pomoć, nije nam lako ali moramo. Ustajemo oko pola šest, deca se spremaju za školu i zatim prvo nekih dvadesetak minuta idemo kroz šumu, a onda nas na obali Lima čeka čamac. Suprug radi i jedino ih ja mogu prevesti na suprotnu stranu. Jako je teško, Lim je brza i duboka reka.  Deca su još uvek mala i verovatno nisu  ni svesni ogromne opasnosti, ali ja se svako jutro budim i ležem sa knedlom u grlu“, rekla je Marina za RINU.

Pre nekoliko godina do škole  preko reke Lim, putovalo je pet đaka. Oni su sada srednjoškolci, a članovi ove neobične posade trenutno su Marinine dve kćerke i komšija Dragomir Derikonjić koji je učenik osmog razrada. Tokom njegovog školovanja bilo je u nekoliko navrata par alternativnih rešenja, pa je neko vreme opština Priboj plaćala prevoz ovim đacima i iznajmila stan u Priboju, ali sve je bilo kraćeg daha. Mališani su ponovo bili usmereni na stari čamac kao jedino prevozno sredstvo.

Ono što dodatno otežava situaciju, jeste činjenica da se selo Mažići nalazi na samoj granici između Priboja i Prijepolja, a njihova dobra saradnja kad je u pitanju asfaltiranje makadamskog puta koji vodi do ovih  nekoliko kuća je izostala, pa roditelji mališana više i ne znaju koga da pitaju za pomoć.

„Put koji od naših kuća vodi do škole dugačak je nekoliko kilometara i u jako je lošem stanju. Decu ne smemo da pustimo da idu sama jer ima i divljih životinja, a ako bi ih tuda pratili umesto da ih vozimo čamcem preko Lima, morali bi da ustaju oko tri sata ujutru da bi stigli na vreme na nastavu. Snegovi ovde znaju takođe da padnu veliki, a kad je zima Lim potpuno zaledi i onda po njemu idemo peške i razbijamo taj led, kako bi napravili stazu za čamac. U jako smo teškoj situaciji, strah nas je za našu decu. Sledeće godine još jedno moje dete kreće u prvi razred, ako se ne bude nešto rešilo moraće isto da ide čamcem preko reke do magistrale, pa na autobus i tako sve do škole“, kaže Stanoje Derikonjić iz Mažića.

Svakodnevno putovanje ovih mališana bi se značajno skratilo ako bi opština Prijepolje pristala da investira i uradi asfalt na svojoj teritoriji, onda bi i opština Priboj  trebalo da asfaltira deo od zaseoka Drčelići do Stanića, gde ovi mališani žive.

 „Na taj način bi minibus koji vozi iz Mažića decu u školu bi mogao da se spusti do kuća po njih, i da ih preveze preko brane HE Potpeć do škole, što bi značilo da ne bi morali da prelaze jezero i presedaju u drugi autobus“,  tvrdi otac hrabrih mališana.

Višegodišnje obraćanje roditelja prijepoljskoj i pribojskoj opštini za rezultat je do sada imalo samo odgovor u Priboju gde su im povremeno obezbedili besplatan prevoz do Druglića, a u prethodnih nekoliko godina asfaltirano je 800 metara puta i to od strane Drinkso-limskih HE.

Dok se ovaj problem ne reši, ovi mališani su na putu od kuće do škole izloženi velikoj opasnosti.

Izvor: Rina Foto: Rina