Connect with us

Srbija

LJUBIŠA JE ČUDO OD ČOVEKA: Iako potpuno slep vešto barata oštrim strugom, odličan je bravar i još bolji stolar (FOTO)

Published

on

Ljubiša Đorđević iz sela Visoka kod Arilja već 15 godina živi u potpunom mraku, jer je zbog dijabetesa izgubio vid.

Međutim, ovaj čovek pravi je fenomen u Srbiji, jer iako apsolutno slep on je fantastičan stolar i bravar, pa celo Arilje vrednom majstoru skida kapu. Ono što on uradi, tako spretno i precizno, neko ne bi mogao ni sa duplom dioptrijom.

„Sam sam napravio mašine na kojima radim, strug za drvo, prekrupač. Uvek sam poznavao brojne zanate i kad sam ostao bez vida, rad mi je pomogao da prevaziđem tu tešku situaciju. U početku jeste bilo malo straha, da li ću uspeti sve to, a da se ne povredim. Ali, evo, svi su prsti i dalje tu, što je retkost za jednog stolara“, kroz osmeh kaže ovaj neverovatan majstor.

Iako ja nikad nisam video ono što napravim, kažu mi da je nameštena tako kao da sam je radio sa oba oka. Stepenice koje vode na sprat isto su mojih ruku delo…

U garaži se nalazi njegova radionica, do koje ide uz pomoć štapa, a kad stigne u svoj kutak, tu je svoj na svome. Ništa mu nije potrebno. Sve teške poslove obavlja bez greške i to do detalja, vešto barata oštrim strugom, a za deceniju ipo, njegove vredne ruke napravile su mnogo toga.

„Metalnu ogradu za našu kuću napravio sam za nekoliko meseci. Nigde nisam žurio, sam sam sekao metalne cevi, stubove i na kraju je sam postavio i zabetonirao. Iako ja nikad nisam video ono što napravim, kažu mi da je nameštena tako kao da sam je radio sa oba oka. Stepenice koje vode na sprat isto su mojih ruku delo“, rekao je Ljubiša.

SAM NAPRAVIO STEPENICE: Ljubiša svakodnevno silazi niz svojih ruku delo

Ponekad je ovaj slepi zanatlija bio i skeptičan prema svojim rukotvorinama, pa je pozivao stručne majstore da ocene njegov rad. Niko od njih nikad nije pronašao nijednu zamerku i svi su ostajali u čudu, kako je mogao, bez vida, to sve da napravi.

„Ljubo je navikao sve da radi sam. Jedino ako nešto izgubi u radionici, pa mu mi pomognemo da to nađe. Po ceo dan on nešto majstoriše i kod nas i kod komšija. Struže daske, seče, meri, sve sam“, priča supruga Mira.

PRECIZAN: “Svi su prsti i dalje tu, što je retkost za jednog stolara

Ovaj Ariljac koji radi po osećaju i po sećanju, može da se osloni samo na svoje ruke. Jedan je od svetlih primera, koji svima nama može dati veoma važnu lekciju. Jer, način na koji se on uhvatio u koštac sa svojim problemom, prevazišao ga i nastavio da živi normalno, vredan je svakog divljenja.

Izvor/Foto: RINA

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement