Putujući Amerikom video sam puno srpskih, nešto manje hrvatskih restorana, ali je “Selo” u Njujorku definitivno PRVI HRVATSKO-SRPSKI RESTORAN koji je ikada otvoren u SAD. Tabla sa natpisom koji “bode oči” već 6 meseci stoji u hipsterskom kraju Astoria, čuvenom po šarenoj lepezi restorana sa kuhinjama iz svih krajeva sveta. Ovaj naš nastao je, a kako drugačije – kao plod ljubavi jednog Elvisa iz Istre i jedne Užičanke po imenu Suzana.

U njemu, na meniju, kako i priliči nazivu sa table, možete naći sve, od piletine sa mlincima, istarskog brodeta, pa do karađorđeve šnicle, te neizbežnih bureka i ćevapa.

Više detalja otkriva nam Elvis Tominović, koji je sa nepunih pet leta iz Hrvatske došao u Ameriku, gde se, posle dugogodišnje karijere u nekretninama i real estate biznisu, odlučio da sa suprugom, majkom i svastikom krene u ugostiteljsku avanturu.

-Pet godina smo supruga Suzana i ja maštali o restoranu, a onda smo konačno snove pretvorili u javu. I tako je nastalo “Selo”. Za ime smo se odlučili zato što ta reč asocira na lepe uspomene. Svi smo kao mali išli na selo, gde su nam neke bake kuvale sjajne domaće specijalitete… I rešili smo da to bude baš hrvatsko-srpski restoran jer takvih je malo na ovim prostorima, tačnije – ovo je prvi. U Njujorku, recimo, 90% italijanskih restorana drže i vode ljudi sa Balkana – Srbi, Hrvati, Crnogorci, Bosanci, Albanci – ali mi smo ipak odlučili da se držimo naše tradicije, kaže Elvis.

U početku su, kako dodaje, gosti restorana bili uglavnom bivši Jugosloveni, a onda su počeli da svraćaju Amerikanci i ostali, koji danas čine 50% gostiju.

-Amerikanci su pomalo oguglali na tradicionalne restorane, italijanske, francuske, meksičke, kineske, a mi smo im tu došli kao neka egzotika. Našoj popularnosti je doprinela i činjenica da su poslednjih godina mnogi turistički putovali u Hrvatsku, onda malo plivaju po Dalmaciji, obiđu Dubrovnik jer su ga videli u “Game of Thrones”, pa produže za Beograd, gde je najbolji provod i noćni život.

Ponosni vlasnik “Sela” ističe kako je od početka njihova ideja bila da hranom zbliže ljude, te da onaj natpis “hrvatsko-srpski” nervira samo nacionaliste sa obe strane.

–Slušali smo ovde u Njujorku razne komentare onih kojima smeta to da “hrvatski” i “srpski” stoje jedan do drugoga. Nacionalisti, Srbi i Hrvati, nam ostavljaju loše komentare i izbegavaju restoran. Ali nas, iskreno, takvi gosti i ne zanimaju. Vrlo je zanimljivo kada sretnete i krenete raspravu sa nacionalistima koji se kunu u Hrvatsku i Srbiju, a ne znaju da kažu niti jednu reč na maternjem jeziku. Ja nisam nacionalista, volim sve ljude, ali se trudim da ne zaboravim svoj jezik, iako sam ovde došao praktično kao beba. S druge strane, svraćaju nam ljudi koji su prošli kroz ratne strahote, ali ne mrze nikoga, kaže Elvis Tominović.

Bilo je i onih sa drugačijim zamerkama, poput Bosanaca, koji su zbog bureka i ćevapa tražili da se u ime restorana doda i “bosanski”.

-Njima smo objasnili da bi nam trebala mnogo velika tabla da nabrojimo sve narode čije specijalitete imamo na meniju (smeh). Sve u svemu, mislim da smo uspeli u onome što je bila namera – da ljudima koji govore istim jezikom, potiču od iste kulture, pružimo priliku da se druže, a ponekad i saznaju nešto što ranije nisu znali jedni o drugima…Drago nam je što smo neke Dalmatince naučili tome šta je karađorđeva šnicla, a neki Šumadinci su kod nas prvi put probali brodet. Kakva nam je hrana, takva nam je i muzika. Ovde petkom i subotom možete uživo čuti i vojvođanske tamburaše i dalmatinske klape, poentira naš sagovornik.

Iz ovog multinacionalnog miljea Elvis je, kaže, izašao bogatiji za pojam – SVASTIKA!

-Pre sam mislio da je svastika fašistički simbol, a sad eto znam da to na srpskom znači i – ženina sestra! – smeje se dok se hvali svojim novostečenim znanjem. Svastika Sanja, inače, sa njegovom majkom vodi kuhinju restorana “Selo”.

Inače, Elvis i njegova supruga Suzana Čolić upoznali su se u Njujorku, a sudbinski susret desio se, što je vrlo zanimljivo, zbog neplačenih računa za kiriju.

– Rentao sam neki stan u kome su živela dva momka iz Srbije. Ostali su bez posla, nisu imali novca za kiriju, ali su me zato upoznali sa mojom budućom ženom, na čemu im i ovaj put srdačno zahvaljujem. Kirije su oproštene! – zaključuje Elvis, koji iz braka sa Suzanom ima tri ćerke.

-Njujork je, kažu, centar sveta. Kad pređete toliki put i sretnete ženu svog života, malo je glupo da je pitate da li je Srpkinja ili Hrvatica, zar ne? – ostavlja nas bez teksta Elvis Tominović,ugostitelj iz Njujorka, Istrijanin, Hrvat i srpski zet.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva, Restoran “Selo”