Već gotovo mesec dana Lidija Vesić Abbas (57), tehničar za biohemiju iz Aleksandrovca, pokušava da prikupi novac i izvuče kćerku Marijam iz Pojasa Gaze preko turističke agencije, koja je deo „Hala Organi“ kompanije.
-Sa Marijam sam se dopisivala pre nedelju dana, kada je poslednji put imala internet. Od tada nemam vesti, ali se nadam da je dobro i da su svi živi – kaže Lidija.
Ona objašnjava da se njena kći našla u centru izraelsko-palestinskog sukoba, jer joj je otac Palestinac. U Palestinu su se sa dvoje dece odselili posle bombardovanja Jugoslavije 1999. Ćerka je imala ozbiljnih zdravstvenih problema i nije joj odgovarala klima u Srbiji. Otišli su u Gazu i ispostavilo se da je blizina mora lekovita za Marijam. Od tada živi tamo, gde ju je zatekao i najnoviji sukob.
-Telefonska i internet komunikacija su bili onemogućeni, pa sam u početku pokušavala da dobijem informacije da li su uopšte živi – kaže Lidija. – Petnaestak dana od početka ratnih operacija Maja se javila. Rekla sam da ću podneti zahtev za njihovu evakuaciju, odgovorila je da rat neće trajati dugo i da se uskoro vidimo. Živeli su u Nuseiratu, na jugu Gaze. Poslednjeg dana prošle godine Nuseirat, Kanjunes i Der Balah žestoko su granatirani, njihova zgrada je srušena i pod kišom granata i metaka kreću ka Rafi. Maja se ne žali i ne traži pomoć dok ne dođe u bezizlaznu situaciju, što je povlačenje u Rafu predstavljalo. Sa jedne strane izraelske snage koje ih „savijaju“ ka granici sa Egiptom, a sa druge Egipat, koji je podigao zid od tri metra.
Lidijina porodica našla se u „sendviču“, u šatoru, bez vode, struje i hrane, spavajući u blatu. Marijam je tako provela dva i po meseca. Komunikacija s majkom je bila otežana.
-Kada su u Rafi shvatili u kom smeru se odvijaju ratne operacije, Marijam je rekla da se više ne oseća bezbednom i da hoće u Srbiju. Tada kreće moja „borba“ za njenu evakuaciju. Između Srbije i Palestine ne postoji ugovor o dvojnom državljanstvu, a ona je rođena u Beogradu i srpskog državljanstva se nikad nije odrekla. Iako Srpkinja, Gazu nije mogla da napusti bez saglasnosti vlasti u Izraelu. Srbija je učinila sve kako bi Marijam bila evakuisana. Duže od mesec dana je čekano na odobrenje za njenu evakuaciju, a u međuvremenu, s obzirom na to da se čekala još jedna ofanziva, uspela je da se izvuče iz obruča i vrati do logora Al Mogazi, u kuću babe po ocu. Uz mnogo diplomatskih urgencija, dobila je dozvolu za evakuaciju 20. marta ove godine, u devet ujutro. Nažalost, ni MSP Srbije, ni ja nismo mogli da stupimo s njom u kontakt, pa je za evakuaciju saznala prekasno, tek 20. marta u 23.30, kada se pojavio internet signal. Ljudi iz ambasade su je čekali na prelazu do 16 sati.
U međuvremenu Lidija saznaje da Marijam ne može da putuje sama, već u društvu muškog srodnika. O svemu je obavestila našu ambasadu u Egiptu i Srbija joj je opet izašla u susret, pa jedan od braće, za koje je poslala garantno pismo, dobija vizu C iz humanitarnih razloga. Međutim, opet je potrebna dozvola za izlaz izraelskih vlasti, koja, i pored diplomatskih urgencija, nije stigla.
Saznala je i da turistička agencija „Hala“ organizuje izlazak iz Gaze uz obezbeđene dozvole. Do sada je sa njima Gazu napustilo oko milion i po ljudi.
-U ovom trenutku Majina sloboda košta 7.000 dolara. Nažalost, bez pomoći mog naroda, ne mogu da obezbedim tu sumu – kaže Lidija.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Novosti.rs
Foto: Privatna arhiva