Baš je zabavno bilo gledati Holivud koji se celu noć gađao Oskarima i zentao da napadne Trampa nakon što je Žuća onako brutalno i bahato izbacio Zelenog iz Ovalne.
Što ne znači da ovaj to nije zaslužio, ali je fakat da je predsednik najveće sile na svetu morao tu zasluženu packu da mu lupi sa više stila. A jok onako, džiberski…
U takvoj win-win situaciji za holivudske liberale i najveće Kamaline donore, da uzvrate udarac posle one izborne bruke – svi junaci nikom ponikoše! Ako izuzmemo sitnu podvalu da je Sebastian Stan, koji glumi Trampa u kontroverznom filmu “Apprentice”, nominovan za najbolju mušku ulogu, poprlično nezasluženo.
Ni Vinfri Opra ne opra Trampa, a bogami ni Vupi (Guldberg), tako da je voditelju Konanu O’ Brajanu ostalo da spašava čast industrije komentarom da je prostitutka, glavni lik pobedničkog filma “Anora”, zapravo jedina u Americi koja se suprostavila “moćnim Rusima”. Dotična se, inače, u pomenutom filmu udaje za ruskog tajkuna…
Bilo je još štošta zanimljivog u losanđeloskom Dolbi teatru…
Mik Džeger je dodelio oskara za najbolju originalnu pesmu, uz foru da je nagradu originalno trebao da dodeli Bob Dilan, ali je to prepustio njemu jer je mlađi. Foru koju je, sudeći po reakciji, malo ko skapirao.
A ni Mik, brat bratu, nije neki glumac da iznese taj scenario. Ali koga briga kad čovek izgleda kao da će živeti najmanje 130 godina, kao Nosferatu.
Koji, btw, nije dobio nijednog Oskara, čak ni onog kozmetičkog.
Pijanista, Brutalista, Brodi(sta)…Edrien Brodi je ponovo uzeo Oskara za ulogu Jevrejina, pretekle žrtve Holokausta, arhitekte Lasla Tota, koji posle preživljenog pakla naci-kampa odlazi u Ameriku u potrazi za snom. A ta Brodijeva doslednost da su njegovi najveći filmovi zapravo posvete stradanju njegovog naroda je nešto što fakat zaslužuje respekt.
I za kraj, ali ne i najmanje važno, i ništa manje stradalno…
U našim medijima je namerno i nepravedno zagubljena informacija da je kandidat za Oskara u konkurenciji kratkometražnog igranog filma bio jedan Srbin, državljanin Hrvatske, koji je snimio film o jednom Hrvatu, državljaninu Srbije.
Režiser Nebojša Slijepčević je filmom “Čovek koji je odbio da ćuti” ispričao priču o Tomi Buzovu, herojskom oficiru JNA koji je vozom krenuo da obiđe sina vojnika i ubijen zato što je pokušao da zaštiti svoje saputnike koje je na stanici u Štrpcu otela i ubila banda monstruma na čelu sa Milanom Lukićem. Slijepčević je sa ovim filmom već osvojio Zlatnu palmu i evropskog oskara.
Supruga Tome Buzova, moja draga komšinica Koviljka iz novobeogradskog Bloka 23, nije dočekala da pogleda film o svom suprugu. Njegov sin Darko je imao tu priliku ali je i on, na žalost, preminuo pre nekoliko dana, ne dočekavši da ga vidi u konkurenciji za ovog pravog, američkog Oskara.
Nadam se da su sada njih troje zajedno i da ih je posle ovozemaljskih muka gore stigla zaslužena pravda i spokoj.
A nama naše ćutanje o ovom filmu svakako neće pomoći da postanemo bolji ljudi čistije savesti.
Naprotiv.
Piše: Antonje Kovačevć Foto: Pexels-engin-akyurt-2098578st
NE PRIHVATAJU IZVINJENJE: Novinari iz Niša obustavljaju izveštavanje o predsedniku Srbije!