Connect with us

Istorija

KO JE SVE VLADAO AMERIKOM: Turbulentni počeci i prvi ‘Oci osnivači’ (FOTO)

Published

on

Amerika je tokom svog postojanja imala predsednike koji su rekli „ne” trećem mandatu, one koji su doživeli čak četiri mandata, slučajne i ubedljive pobednike, ali i one koje su bili postavljeni bez izbora.

Budući da smo proteklih meseci imali prilike da pratimo još jedne izbore za predsednika Amerike, 59. po redu četvorogodišnje američke predsedničke izbore, zanimalo nas je kako su ti izbori izgledali ranije, od samog početka i uspostavljanja Sjedinjenih Američkih Država. Predstavljamo 45 predsednika Amerike i njihove priče o borbi za ovu prestižnu funkciju.

  1. Džordž Vašington – Kada „otac nacije” bude potisnut zbog afera

Prvi američki predsednik bio je Džordž Vašington. On je ujedno bio i jedini predsednik koji je na izborima izabran kao nezavisni kandidat, ne predstavljajući ni jednu stranku ili političku frakciju. Na ovoj funkciji je bio od 30. aprila 1789. godine, pa sve 4. marta 1797. godine, gotovo punih osam godina.

Na prvim izborima na kojima je pobedio, protivnike su mu predstavljali kandidati iz redova federalista i Anti-administracijske stranke. Osvojio je 69 od ukupno 138 glasova elektora.

Već tokom 1792. godine održani su još jedni izbori na kojima je Vašington pobedio, gde mu je glavni protivnik ponovo bio Džon Adams, predstavnik Federalne pratije, a ovog puta Vašingoton je odneo 132 od ukupno 264 glasova elektora. Na drugim izborima prvi put se pojavila Demokratsko-republikanska stranka koja je nastala usled raspada Anti-administracijske stranke.

  1. Džon Adams – Večiti protivnik Vašingtona i povremeni Džefersona

Iako je poznat i kao „otac nacije”, Vašington gubi izbore tokom 1976. godine, a na mestu prvog čoveka države nasledio ga je njegov protivnik, Džon Adams.

Nekako je bilo za očekivati da će Vašington predstavljati najveću pretnju, uprkos aferama pred kraj njegovog prethodnog mandata, on je osvoji samo 2 elektorska glasa, a kao najveći protivnik federalista i Džona Adamsa pokazao se Tomas Džeferson, predstavnik Demokratsko-republikanske stranke. Adams je osvoji 71 glas, a Džeferson ga je blizu pratio sa 68 od ukupno 276 elektorskih glasova.

Na funkciju predsednika Adams stupa 4. marta 1797. godine, a tačno tri godine kasnije, 1801. godine, njegov mandat je okončan. Džeferson je za to vreme vršio funkciju potpredsednika države. Ujedno će od tada postati i uobičajena praksa da se predsednici smenjuju baš na ovaj dan, 4. marta, sa pojedinim odstupanjima, sve do 33. predsednika.

Iako je sa Džefersonom imao momente rivaliteta, do poslednjih dana ostali su u kontaktu. Nastavili su da pišu jedan drugom i tokom penzionerskih dana. „Ti i ja ne bismo trebali umreti”, napisao je Adams Džefersonu, „pre nego što se objasnimo jedan drugom.” Zanimljivo je da su Adamsove poslednje reči bile: „Tomas Džeferson je preživeo.” Ono što nije znao jeste da je Džeferson umro pet sati pre njega.

  1. Tomas Džeferson – Čovek koji je rekao „ne” trećem mandatu

Na izborima 1800. godine za mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država borila su se samo dva kandidata – aktuelni Džon Adams i njegov protivnik Tomas Džeferson. Sa 73 glasa naspram 65 glasova elektora i sa 41,330 naspram 25,952 glasova naroda, Tomas Džeferson postaje prvi predsednik iz redova Demokratsko-republikanske stranke.

Na funkciju stupa 1801. godine, a na njoj će ostati osam godina. Za to vreme održani su još jedni izbori gde je nesumnjivo pobedio novog predstavnika federalista, sa ukupno 162 od 176 glasova elektora i 72.8 odsto glasova građana. Na njegovo mesto, tokom izbora 1808. godine, izabran je njegov kolega iz stranke, Džejms Madison. Džeferson je ostao upamćen i kao prvi predsednik koji je odbio da se kandidujte za treći mandat.

  1. Džejms Madison – Prvi diplomirani student sa Prinstona

Prvi diplomirani student Univerziteta Prinston bio je upravo četvrti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džejms Madison. Na izborima 1808. godine odnosi pobedu protiv federaliste koji se ponovo kandidovao, sa 122 glasa naspram 47.

Funkciju predsednika obavlja od 1809. godine, pa sve do 1917 godine. Tokom izbora održanih četiri godine nakon stupanja na mesto šefa države još jednom je potvrdio mandat, samo što mu je ovog puta protivnik bio Devit Klinton, predstavnik kog će tokom istorije prisvajati i Demokratsko-republikanska stranka, ali i federalisti.

  1. Džejms Monro – Kada protivniku ostaviš jedan glas

Madisona nasleđuje kolega iz stranke i imenjak, Džejms Monro, na izborima održanim 1816. godine. Od ukupno 217 glasova elektora, osvojio je čak 183, do tada procentualno najubedljiviji rezultat i pobeda. U periodu od 1817. do 1825. godine u kom je vršio funkciju predsednika, još jednom odnosi neprikosnovenu pobedu i ponovo obara svojevrstan rekord.

Na izborima 1820. godine osvaja 231 glas elektora od ukupno 232 glasa, ostavljajući protivnku samo jedan elektorski glas. Te godine, pored činjenice da su oba kandidata bila iz iste partije, u njegovim redovima su se kao kandidati za mesto potpredsednika države našla i tri čoveka iz redova federalista, no kandidat Demokratsko-republikanske stranke je ipak pobedio. Na sledećim izborima se nije kandidovao.

Monrovija, glavni grad Liberije, nazvana je po Džejmsu Monrou, bar tako tvrde broji izvori. Podržao je Američko društvo za kolonizaciju u njihovom radu na stvaranju doma za oslobođene robove u Liberiji.

SUTRA U NASTAVKU ČITAJTE O SLEDEĆIH 5 PREDSEDNIKA SAD

Situacija je postala još dramatičnija nakon preokreta u Viskonsinu!

Posted by Serbian Times on Wednesday, November 4, 2020

Izvor: Danas
Foto: Pixabay, Wikimedia Creative Commons

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement