Connect with us

Amerika

KO ĆE IZAĆI NA CRTU TRAMPU: Među kandidatima za Belu kuću 18 demokrata i trojica republikanaca

Published

on

Sjedinjene Američke Države spremaju se za predsedničke izbore krajem 2020. godine, a kako vreme odmiče, kristališu se favoriti za nominaciju ispred Demokratske i Republikanske stranke.

Kako piše Njujork Tajms, kod demokrata se za kandidaturu za predsednika nadmeće 18 kandidata, dok kod vladajućih republikanaca za sada samo tri, uključujući i aktuelnog predsednika SAD.

Predstavljamo vam političare demokrata i republikanaca sa najvećim šansama za dobijanje kandidature.

KO SU FAVORITI DEMOKRATA?

Džozef Bajden (77) je u trku za nominaciju ušao u aprilu ove godine. Osam godina je bio potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame, a 36 godina je proveo u Senatu.

Što se tiče pozicije iz perspektive birača, bivši potpredsednik stoji na centru u debati o tome da li budući kandidat treba da bude politički veteran ili novo lice, kao i da li liberalan ili umereni kandidat imaju veću šansu da poraze aktuelnog predsednika Trampa.

Često se pozivajući na nadimak “Džo srednja klasa”, Bajden ističe da potiče iz radničke klase, kao i da je sposoban da radi u dvostranačkom okruženju.

Jedna od prepreka koje stoje na putu Ujka Džoa do Bele kuće je zakonska regulativa koju je podržavao devedesetih, druženje sa segregacionistima i seksualnim napasnicima, problematičan stav prema abortusu u prošlosti, a potencijalno i aktuelna politička situacija u SAD. Bajden se sa svojim sinom Hanterom našao u centru debate o impičmentu Donalda Trampa pošto je aktuelni predsednik od Ukrajine tražio dokaze o korumpiranosti dvojice Bajdena.

Bajden je tek nedavno javno podržao impičment, a moglo bi da se vrlo lako uprkos svemu ispostavi da Bajden definitivno jeste ne samo najpopularniji kandidat među demokratama, već i najopasniji po Trampa.

Elizabet Voren (70), senatorka iz Masačusetsa, je predvodnica liberalne struje unutar stranke i žestoki je kritičar Vol Strita. Jedna je od najzaslužnijih za osnivanje Federalnog biroa za finansijsku zaštitu potrošača nakon finansijske krize 2008. godine.

Njena kampanja je u usponu u prethodnim mesecima i po anketama je izjednačila rejting sa Bajdenovim. Poruke koje šalje biračima se uglavnom odnose na borbu protiv korupcije, a obećala je da će se kao predsednica boriti protiv “pokvarenog sistema koji favorizuje bogate”.

Za Liz Voren, međutim, važi da nije harizmatična i da je baksuz, a to je vazda bitan faktor u donošenju odluke čije će se ime zaokružiti na glasačkom listiću. Ona, ipak, važi za jednog od najsnažnijih kandidata, pored dvojice drugih veterana, Bajdena i Sandersa.

Berni Sanders (78), senator iz Vermonta izgubio je u trci za predsedničku nominaciju od Hilari Klinton 2016. godine, ali je odlučio da ponovo učestvuje u borbi.

Iz 2016. godine ostao je zapamćen i voljen njegov promo spot “Together” za kampanju.

U oktobru je preživeo srčani udar, ali je pitanje da li je njegovo zdravstveno stanje imalo uticaja na rejting. Štaviše, pričalo se da bi upravo Bernijev srčani udar mogao da negativno utiče i na Bajdenov rejting, pošto su sličnih godina, a ljudi ne žele bolešljivog predsednika.

Na prvom skupu koji je organizovao u Kvinsu nakon što je preživeo srčani udar, međutim, Sanders je okupio više od 25.000 ljudi.

Među njegovim predlozima i obećanjima nalaze se besplatna školarina u javnim školama, minimalna satnica rada od 15 dolara i jedinstven sistem zdravstvene zaštite. Takođe uživa podršku najmlađe članice Kongresa u istoriji SAD Aleksandrije Okasio Kortez.

Sredstva za kampanju prikuplja isključivo sitnim donacijama.

Gradonačelnik grada Saut Bend u Indijani Pit Butidžidž (37) uzdigao se od anonimnog političara do jedne od najsjajnijih zvezda budućnosti iz redova demokrata, a veoma je popularan među mlađim biračima.

Diplomac je Harvarda, govori sedam stranih jezika i služio je u Avganistanu kao rezervista američke mornarice.

Ukoliko bi osvojio nominaciju, Butidžidž bi postao prvi kandidat neke velike partije za predsednika koji je homoseksualac.

Nedavne ankete su pokazale da se mladi demokrata kotira sve bolje u Ajovi i Nju Hempširu, saveznim državama koje prve glasaju, iako je u septembru prvi izbor glasača u Ajovi bila Liz Voren.

Butidžidžov uspon objašnjava se činjenicom da je on direktno kritikovao plan za zdravstvenu zaštitu koji forsira Liz Voren, ali i da se predstavlja kao mlađa, svežija alternativa Bajdenu.

Bivši gradonačelnik Njujorka, medijski mogul i milijarder Majkl Blumberg (77) je saopštio u nedelju da ulazi u trku za predsedničku kandidaturu, iako je u martu izjavio da ga ne zanima nominacija.

Blumberg, koji je osmi najbogatiji Amerikanac po Forbsovoj listi, imaće prednost u odnosu na ostale jer će moći sam da finansira kampanju i unajmljuje osoblje za izborni štab. Već je plasirao televizijsku kampanju u koju je uložio više novca nego sve druge demokrate zajedno kada je reč o televizijskom oglašavanju.

Saveznike u redovima demokrata je dobio svojim zalaganjem za borbu protiv klimatskih promena i borbi za smanjenje broja zločina počinjenih vatrenim oružjem.

Blumberg je kritkovao Voren, koja je protivnica Vol Strita i planira da oporezuje najbogatije Amerikance da bi finansirala različite programe od univerzalne zdravstvene zaštite do besplatne školarine na državnim koledžima. Takmičiće se sa Bajdenom i Butidižidžem da postane umerena alternativa liberalnim agendama Voren i Sandersa.

A kod republikanaca…

Republikanska stranka je na meti kritika jer mnogi funkcioneri tvrde da je svaka konkurencija Trampu praktično onemogućena. Ipak, predsednik će imati najmanje dva izazivača.

Bivši kongresmen Džo Volš (57) postao je jedan od najglasnijih Trampovih kritičara, za koga kaže da nije konzervativac, kao i da je nedostojan javne funkcije.

Volš je osvojio mesto u Predstavničkom domu Kongresa 2010. godine kao deo Pokreta čajanka, ali je dve godine kasnije izgubio od demokrate Temija Dakvorta. Nakon što je napustio Kongres, postao je voditelj radijskog tok šou programa na lokalnoj stanici u Čikagu.

Nekadašnji guverner Masačusetsa Bil Veld (74) bio je kandidat libertarijanaca za potpredsednika SAD na izborima 2016. godine.

Stalni je kritičar Donald Trampa, a kada je ove godine objavio trku za nominaciju, rekao je da se glas američkog naroda ignoriše i da nacija pati.

Američki izbori u više navrata ispostavili su se potpuno nepredvidivim, a oni koji podržavaju manje popularne kandidate poput Korija Bukera ili Kamale Heris često ističu da je Tramp najbolji dokaz za to da i 2020. godine možemo da očekujemo neočekivano.

Hilari Klinton je Donalda Trampa potcenila i to ju je koštalo Ovalne sobe. Štaviše, često se činilo da ni sam Tramp nije verovao da će postati predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Aktuelne favorite zato bi lako mogao da zaseni neki trenutno manje popularan kandidat. Zato se čeka Ajova koja će ponuditi prvi presek stanja.

Izvor: Nedeljnik Foto: Tv Printscreen

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement

Copyright © 2019 Serbian Times.

Website Security Test