„KEMIŠ SE SVIM SNAGAMA BORI ZA NJU“: Kum Zorice Brunclik otkriva: „Povukao se u sebe, teško mu je“

Mirko Kodić je u emotivnom razgovoru za „Blic“ govorio o gubitku sina Aleksandra, koncertu održanom u čast stradale dece koja su izgubila život u stravičnoj tragediji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” pre tri godine, zdravlju kume Zorice Brunclik, ali i planovima i humanitarnim koncertima na kojima radi.

Mirko je svirao na humanitarnom koncertu “Koncertu za anđele” , u čast stradale dece koja su izgubila život u stravičnoj tragediji u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” pre tri godine:

– Imao sam preko 1.000 koncerta u koncerata u životu, 32 godine rad sa Šabanom Šaulićem, pa sa beogradskom estradom, ovaj koncert u Sava Centru je bio najemotivniji u mojoj karijeri, jer to nije bio običan koncert, on je bio za našu decu na onom svetu. Ja se nadam da su oni čuli i moju izvedbu kao i izvedbu Jelene Tomašević, Sergeja Ćetkovića, Aleksandre Radović i svih mojih kolega. To je bilo nešto strašno, ne ponovilo.

Sa ocem, tragično nastradale Angeline, Anđelkom Mirko je prijatelj.

– Sa Anđelkom sam prijatelj, jer je mala Angelina sahranjena na 7-8 metara od mog sina Aleksandra, mi se družimo svake subote. Otkako sam u penziji, bavim se više humanitarnim radom.

Mirko ne krije i da je bilo situacija da je zvao kolege da podrže humanitarne koncerte koje je radio, ali da potvrde nije bilo.

– Nemaju vremena, nisu svi Mirko Kodić, Sergej Ćetković, Jelena Tomašević. Ovaj koncert u Sava Centru je radio Angelinin otac Anđelko, ja sam radio još humanitarnih koncerata, bile su neke kolege koje su rekle da ne mogu, da su zauzeti, bolesni, ali to je na njihovu dušu – rekao je on, otkrivajući šta kaže mladima koji su na početku karijera.

KO JE MISTERIOZNA STELA ČIJE JE TELO NAĐENO U VENTILACIONOM OTVORU: Beogradska lepotica tetovirala srpsku kriminalnu elitu, junakinja „Bisera“!

– Mnogo je bitno pričati sa njima kojim putem da idu, kako da vežbaju, kako da se ponašaju, da slava ne može da da dođe samo parama. Samo da platim da dođem na televiziju. da platim da budem u štampi. Mora da se radi, mora da se putuje, moraš da upoznaš važne ljude kroz svet, da budeš normalan, human. Najbitnije da voliš to što radiš. Ako ne voliš, nemoj da se baviš tim. Imam godina 68, neću da krijem, mnogo volim moju harmoniku. Kad mi je sin preminuo, imao sam unapred zakazan na Kolarcu koncert “Veče sevdaha”. Zvali su me ljudi iz televizije Sarajevo i ja sam im obećao, ne znajući šta će se meni desiti.

Mirko Kodić o gubitku sina

Mirko se u tom trenutku osvrnuo i na gubitak sina, a harmonika mu je pomogla da prevaziđe bol koju je osećao.

– Desilo se da mi je sin, 31 godinu, Aleksandar moj preminuo, a posle 30 dana nailazi koncert. Pitao sam ženu: “Šta da radim, ne ide mi se na koncert, a obećao sam.” Ona kaže: “Ne ti mora da ideš na da sviraš, on će da te sluša na ovom svetu. On će biti tu u sali, njegov duh.” Ja sam otišao. Šest puta su me vratili na bis. Ja kad sam došao u garderobi i pogledao se na ogledalo, ja sam bio beo ko salveta. Kap krvi nisam imao, jer sam tog momenta predao celog sabe p toj mojoj izvedbi, toj mojoj harmonici, nadajući se da će on stvarno stvarno čuti zvuke harmonike koje je slušao dok je bio na ovom svetu. On jako retko je mene zvao tata. On je mene zvao kralju. Kralju moj, kako si? Kralju moj, jesi li dobro? Imao je tu uzrečicu, jer on se tako i ponašao prema meni. On me smatrao kraljem, jer ja sam bio njegov ponos kao što je on bio moj ponos za mene. To je bila je neka ljubav posebna, da ne dužimo više tu priču jer je jako emotivna – rekao je on i otkrio kako je smogao snagu posle te tragedije da nastavi dalje:

– Pa da nije bilo to koncerta na Kolarcu i da nisam otišao i nisam poslušao ženu da odem da odsviram. Možda nikad ne bih više svirao harmoniku. Harmonika je mene spasila i život i karijeru i sve. Mene je harmonika izvukla iz te iz tog bola.

Prema obudikcionom nalazu, Kodićev sin, Aleksandru je stalo srce, a harmonikaš nam je otkrio da li se njegov sin ranije žalio na tegobe.

– Nikad se nije žalio. On je radio jako težak posao. On je bio barmen i onda je ostajao i duže nego što treba i do 10 i do 11 prepodne ostajao, radio celu noć. On je bio slabašan tako kao ja, ali je bio britka sablja i gazda ga je mnogo voleo i mogu svi da odu kući osim Aleksandra Kodića. Gazda je rekao: “Svi mogu da idu, Aco ti mora da ostaneš.” Ion je ostao do kraja, maltene njegovog života. Došao kući da odmori dva tri sata pa da izađe u grad. Kako je legao tako ga majka našla ujutru preminulog – rekao je on, otkrivajući kako je saznao da je izgubio sina:

– Bio sam kući. Pozvao me kum. Pozvao je sadašnju moju suprugu Silviju. Kaže: “Moramo hitno na Karaburmu da idemo, nešto sa Accom nije u redu. Ja sam je pitao samo da li je živ. Ona nije htela da mi kaže. Kad sam stigao tamo, video sam ono najgore.

Mirko radi na gradnji kuće koju je želeo njegov sin da napravi, da se u toj kući oženi i skući.

– Ja to radim sa ljubavlju. Posadio sam i Aleksandrovo drvo u dvožištu. Uvek verujem da je moj sin tu među nama, njegov duh je tu negde, uvek je tu i kada sviram. Ja kad sam otišao sad na sahrani kod brata od Darka Lazića, meni se vratilo sve ono što sam preživeo ja pre tri godine i zato sam ja bio samo pola sata, jer Darko kad je video mene da prilazim u redu da mu izjavim saučešće. On kad je video mene ja mislim da ceo Brestač je čuo kad je on rekao “Mirko”. On jako puno voli mene i ja njega. Ja brata njegovog nisam upoznao, ali ja sam otišao zato što je to mlad čovek u pitanju, zato što je to brat od mog prijatelja i mislim da ću otići i za 40 dana – rekao je Mirko, koji deli Darkovu tugu:

– Nismo se čuli. Mislim da još nije vreme da ga ja zovem, a ću ga zvati i otići ću na 40 dana.

Mirko priprema i rođendansko slavlje za svoju naslednicu, a sa nama je podelio kako teku pripreme.

– Pa dobro, ona bira haljinu, salu smo već našli, sad treba da ovo obavestimo goste. Pozvaću najbližu moju rodbinu, kolege, kumove. Imam dosta kumova, tako da matene pola sale će biti moji kumovi. Počev id kuma Kebe, do Ere Ojdanića, Marka Gačića, do Aca i Bilje koji su mi krstili ćerku. Biće tu i Zlata Petrović, otpevaće za ćerku i neku pesmu, biće i Goca Božinovska.

Kemiš se svim snagama bori za Zoricu

Kodić je veliki prijatelj i sa Zoricom Brunclik i Miroljubom Aranđelovićem Kemišom, koji su mu i kumovi, te nam je otkrio detalje o zdravlju pevačice.

– Zvao sam kuma pet puta. On mi se ne javlja, a čuo sam da ga i druge moje koleginice zovu i da im se ne javlja. Teško je to, jer on ne zna šta će da odgovori, ali ipak bi trebao uh da se javi. Javljam se da mu dam podršku da će biti sve okej, volim ga, zato i okrećem njegov broj da mu kažem: “Kume, biće sve okej”. Čini mi se da se povukao u sebe. On toliko voli Zoricu, on nije siguran u sebe, da bude sam bez nje, on se bori jadnik svim snagama, nije mu do priče, nekog druženja i ja njega razumem. Nije to svejedno. On je nju gledao kao veliku ljubav, ženu, domaćicu, majku, jer ona je stub njegove kuće, karijere.

Izvor: Blic Foto: ATA Images