Connect with us

Srbija

‘KANGAROO TREASURE’ TRESE SRBIJU: Evo kako je izgledala šema nezapamćene piramidalne prevare!

Published

on

Onlajn platforma pod nazivom “Kangaroo treasure”, koja je ljudima u Srbiji proteklih meseci nudila da lako i brzo zarade veću količinu novca tako što “samo klikću iz fotelje” ispostavila se kao još jedna masovna, piramidalna, internet prevara. Iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal navode da ljudi svakodnevno prijavljuju da su pokradeni i kažu da cifra namašuje brojku od 170, dok neki ocenjuju da je prevarenih daleko više. Sigurni su i da će se nasamareni poprilično namučiti da dođu do počinioca ovog krivičnog dela, pa i do svog novca.

Naime, nakon što je nedavno, na gotovo brutalan način, otkriveno da rad za “Kangaroo treasure” nikako nije posao iz snova, priča je došla u fokus javnosti a mediji su danima prenosili ispovesti prevarenih ljudi koji su govorili o šemi po kojoj je firma funkcionisala.

Svi su uglavnom bili saglasni u jednom – ponuda da se za desetak minuta dnevno, iz svoje kuće, zaradi poprilična suma novca delovala je nerelano, ali to što su se njihovi bankovni računi proteklih meseci punili velikom brzinom, a oni uspevali da ga pretovere u keš, osporavala je sumnju da bi mogli da budu pokradeni. Kod malobrojnih, je ipak oprez na kraju pobedio pa su uspeli da povrate novac, ali je većina doživela otrežnjenje na suroviji način – ostali su bez “zarađenog”, ali i uloženog novca.

O kakvoj je firmi reč?

Iza piramidelane prevare zapravo stoji onlajn platforma pod nazivom “Kangaroo treasure” koja je uredno registrovana u APR-u od 8. aprila ove godine. Prema podacima koji su dostupni na sajtu agencije vidi se da je u pitanju društvo sa ograničenom odgovornošću i njen profil je i dalje aktivan. Osnovni kapital firme iznosi 100 dinara. Navodi se i da je sedište na Novom Beogardu, a delatost kojom se bavi je, prema podacima APR-a, “trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta”. Zakonski zastupnik je kineski državljanin i njegovo ime je jedino koje se nalazi u kompletnim podacima na APR-u.

Inače, da bi registrovali firmu u Srbji nije potrebno mnogo posla i cela procedura nije zahtevna. Za to čak više ne morate da odete do Agecnije za privredene registre. Kako na sajtu APR-a piše, od 1. januara 2018. godine firmu možete da prijavite i elektronskim putem.

“Za eRegistraciju osnivanja preduzetnika potrebno je da punoletno fizičko lice poseduje: kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji, instaliran čitač elektronskih kartica i neku od platnih kartica za plaćanje naknada, a eRegistracija osnivanja preduzetnika se vrši u sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre”, piše na sajtu APR-a.
Za to vreme, i građani su preuzeli posao u svoje ruke. Nakon što se saznalo za prevaru, na Fejsbuku i Telegramu su pokrenute peticije putem kojih se apeluje da se ljudi potpišu ukoliko žele da im se vrati uloženi novac, ali i na sve druge kako bi se, kako ističu, lopovima ušlo u trag i stalo na put.

Jedna od grupa na Fejsbuk nosi naziv “Pravda za članove “Kangaroo treasure” gde se navodi da je njihova želja da se ovoj kompaniji uđe u trag kako bi oštećeni povratili novac.

“Platforma “Kangaroo treasure” je nestala preko noći. Dosta ljudi su uložili svoj novac pa čak i dizali kredite. Ljudi koji su vodili ovu platformu uveravali su nas da je sve legalno. Želimo da se uđe u trag lopovima i da se vrati naš ULOŽEN novac ako je to ikako moguće i da se prijavi nadležnim organima”, navodi se u pozivu na Fejsbuku.

Ima li šansi za povraćaj novca i na koji način?

Nakon svega, glavno pitanje prevarenih građana je šta će biti sa njihovim novcem i kako će nadležni pre svega VTK postpati po ovom pitanju. Advokat i bivši istražni sudija Denis Bećirić navodi da naš pravni sistem poznaje krivična dela pod koja potpadaju ovakve radnje.

“Zahvaljujući odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a, posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kao i Sudu, moguće je procesuirati ovakve slučajeve”, kaže Bećirić i dodaje da je jedini preduslov da prevaranti budu uhvaćeni.

“U ovom slučaju su u pitanju strani državljani tako da nije lako ni pronaći izvršioce, ni uhvatiti ih kao i procesuirati”, kaže on, navodeći da je ceo slučaj jako kompleksan.

Bećirić kaže da je teško potpuno se zaštiti od ovakvih prevara, ali navodi da je ova samo jedna u nizu, i da je u svakom slučaju oprez uvek neophodan i najbolja prevencija.

“Na osnovu mog iskustva, kada je nešto mnogo prmamljivo treba uvek proveriti detalje. Vidim da se i dalje podnose prijave. Baš kada sam nedavno bio u Palati pravde čuo sam slučajno da stalno pristižu nove prijave. Siguran sam da će ih biti još. Ljudi veruju da će oni na taj način materijalno da budu obeštećeni, samo što u krivici će to jako teško da ići. U principu, u krivici se izuzteno retko dodeljuju oštetni zahtevi, već se ljudi upućuju na parnicu i da tako tuže. Svakako nije loše da ljudi prijave i da se vidi koliko oštećenih ima i da se to procesura, ali što se tiče oštetnih zahteva ne verujem da će oni to da ostvare u krivici”, kaže on.

Ističe da je na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR) teško otkriti da li se iza imena neke kompanije krije prevarant ili ne i da je oprez uvek najbolja prevencija.

“Podaci na APR-u su dostupni svima, međutim, ni ti podaci ne moraju da ukazuju na to da li je u pitanju prevara ili ne. Mišljenja sam da početni kapital firme i nije neki pokazatelj na osnovu kog možemo da zaključimo da se radi o prevarantskoj firmi. Osnivački ulog ne mora da bude pokazatelj da je prevara upitanju. Često se dešava da ljudi koji se bave prevarom, kupe firmu koja je radila bez problema, nikada nije bila u minusu. Vi ne možete da znate da je u piranju prevara”, kaže on odgovarajući na pitanje da je, prema podacima APR, početni kapital ove firme 100 dinara.

Objašnjava da zakon ne može da prepozna nekog da li sprema prevaru ili ne, dok se ona zapravo ne počini.

“Ne postji neki model zaštite osim opreza. Zakon ne može da prepozna nekog da je prevararant ili nije pre nego što počini krivično delo. Pošto sam dugo radio kao istražni sudija, iz svog iskustva, mogu da kažem da je u biti većina prevara neka vrsta oštećenog i to počevši od one najsitnije kao što su šibicari na ulici do onih većih. Teško može da se prevara izvrši dok nemate nekog ko hoće da učestvuje u tome verujući da će lako doći do velike zarade”, kaže Bećirić.

Objašnjavajući proces piramidalnih prevara, kaže da je tu najvažnije znati kada da se stane.

“Kod tih piramidalnih prevara, tih prvih nekolko kruga uglavnom, ako ljudi uđu u te poslove pa ne nastave dalje, oni nešto i zarade ili vrate novac. Vrlo često se te pare ponovo ulažu da bi na kraju sve to puklo i određen broj ljudi bude žrtva. Setite se slučaja sa štednjom Dafine i Jezde. Banke su tada postojale, reklamirale se, sve je bilo kao zakonski realno, ali kamate su bile nerealno velike. Ljudi koji su se u to ozbiljnije uključili su shvatili da će to pre ili kasnije da pukne. Pitanje je samo dana kada će. Tako da i u ovom slučaju. Da se neko ozbiljnije time bavio, video bi”, kaže on.

“Želja za većom zaradom može lako da prevlada”

Na oprez savetuju i stručnjaci za informativnu bezbednost. Jedan od njih je i Bojan Perkov istraživač Share fondacije rekao je ranije da je u ovom slučaju internet bio samo sredstvo za prevaru.

“Ovde su korišćenje klasične tehnike za manipulaciju i preveru putem inteneta. Ono što smo mogli da vidimo je to da u pitanju tipična piramidalna šema zbog veće zarade preko interneta. Internet inače nudi te mogućnosti da vi onlajn možete da zaradite neki novac, pa je to u ovom slučaju on iskorišćen kako bio oni koji su imali nameru da prevare mogli da se ne vide”, rekao je Perkov.

Sa druge strane psihoterapeut Aleksandra Đurić koja je i transkacioni analitičar, kaže da je ovde bila reč o selektivnom pristupu informacijama nezavisno od toga koliko je prevara bila dobro smišljena.

“Kada hoćemo malo da ulepšamo stvarnost onda selektivno briamo informacije koje će se suštinski uklopiti u ono u šta verujemo. Koliko god da je neka prevara dobro smišljena uvek uz detaljnju analizu mi dođemo do toga da ipak treba uključiti neku kočnicu. U ovom slučaju to nije tako, jer je osoba bila preplavljena određenim emocijama da nešto zaradi”, kaže ona.

Tu zaneseonst koju je većina imala objašnjava izrarazom “ružičaste naočare”, nakon kojih često, kaže, dolazi do otrežnjena.

Šta su o šemi otkrili prevareni?

Da jeste reč o tome da su neki bili zaneseni potvrđuje i izjava jedne od žena koja je žrtva ove firme i koja je ispirčala da je u jednom momentu postala svesna da ovaj posao neće izaći na dobro, ali kako je objasnila, bilo je tako primamljivo da nije mogla da stane.

“Ustanete ujutru, popijete kafu, isklikćete nešto i za to vam treba oko desetak minuta tokom kojih zaradite 5.000 dinara dnevno. Koga to ne bi privuklo”, rekla je ona i dodala da su na kraju njena porodica i ona bili su na gubitku oko 200.000 dinara.

Druga sagovornica rekla je da je šema bila vrlo jednostavna i da odmah svima bilo jasno da je u pitanju piramidalni posao.

“Šema je bila vrlo jednostavna. Uplatiš na njihov račun novac i dobiješ zadatke tj. ostavljaš lažne recenzije za neke određene proizvode koje navodno kupiš i tako klikćeš i klikćeš. Svakim kliktanjem ti se za jedan odsto poveća zarada u odnosu na ono što si imala na početku obavljanja zadataka. Samim učlanjenjem se od firme dobijalo 200 dinara, pa bi trebalo mnogo vremena da se izvuče taj novac. Zato su ljudi uplaćivali ogromne sume, da bi što pre povećali iznos na računu a samim tim i zaradu. Proizvodi za koje smo davali recenzije su oni koji su na Wishu, Aliexpresu i sličnim sajtovima”, objasnila je ona.

Sa druge strane, mnogi od ljudi koji su proteklih meseci radili za “Kengoroo treasure” nisu želeli da javno pričaju o svom iskustvu i svemu kroz šta su prošli a i sada prolaze, ali ono što su mnogi u neformalnom razgovru rekli je to da su nakon svog gorkog iskustva počeli više da istražuju i da su videli da Srbija nije jedina koja je bila na meti ove firme. Rekli su da su videli da se slična stvar desila nedavno i u Bangladešu, dok se slična platorma koja funkcioniše na gotovo identičan način pojavila i u El Salvadoru, a gde su takođe ljudi ostajali bez novca, a svoje iskustvo podelili na društvenim mrežama. Međutim, navode, za njih je bilo kasno.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Pexels

Advertisement